Od prognoze zavisi i moguća invazija: Kako bi bljuzgavica Putinu mogla da zada ozbiljne glavobolje?

Iako je 21. vek, vremenski uslovi i dalje utiču na ratovanje, i mogli bi biti važan faktor u slučaju da Rusija odluči da napadne Ukrajinu. Ono što mnoge interesuje, možda čak i ruske generale, jeste da li je bljuzgavica, odnosno raspustica, kako je Rusi zovu, došla prerano.

Rasputica nastupa u jesen i proleće, kada se stvara blato jer je zemlja prenatopljena vodom od kiše ili rastopljenog snega. Nekada je Rusima bila izuzetno korisna, pogotovo u Drugom svetskom ratu, jer je otežavala napredovanje nacista. Sa rasputicom se mučio i Napoleon prilikom invazije 1812. godine, a sada bi Putinu mogla da zada ozbiljne glavobolje.

Preporučujemo

Rasputica se obično javlja u martu, kada sneg počne da se topi. Međutim, ova zima je bila veoma blaga u većem delu Ukrajine, pa prvih dana februara, umesto očekivanog snega, zemlju natapaju pljuskovi.

Zbog toga vojni analitičari raspravljaju da li bi blaga zima mogla da ima uticaja na planove za invaziju. Iako Kremlj odlučno demantuje da postoje takvi planovi, činjenica je da je oko 100.000 ruskih trupa raspoređeno u blizini granice sa Ukrajinom, uz tenkove, oklopna vozila i rakete.

Ono što je mnogima zapalo za oko jeste da na snimcima, koje neretko sami ruski vojnici objavljuju na društvenim mrežama, se vidi da je zemlja natopljena i da je svuda oko njih blato.

Podaci pokazuju da su u većini delova istočne Evrope zabeležene značajno više temperature u januaru nego ranijih godina. U Ukrajini konkretno, bilo je i za 3 stepena Celzijusa toplije u odnosu na prosečne temperature za januar.

Služba za klimatske promene Kopernikus navodi i da je zabeleženo više padavina u istočnim delovima Evrope, te da je i zemlja u Ukrajini vlažnija nego uobičajeno. Ta kombinacija znači više mraza, a onda i više blata.

Svitlana Krakovska, sa Hidrometeorološkog instituta u Kijevu za CNN kaže da je ovo ništa ne iznenađuje.

- Ono što vidimo, kada pričamo o dugoročnoj prognozi, je manji broj dana sa snežnim pokrivačem, kao i mrazne noći. Definitivno vidimo da se ovde dešava mnogo jače zagrevanje od globalnog proseka - rekla je ona Krakovska za CNN.

Niske temperature Putinu idu na ruku

SAD procenjuju da bi ruska invazija tekla mnogo lakše ako temperature padnu.

- Ruski predsednik Vladimir Putin će morati malo da sačeka da se zemlja smrzne, da bi mogao da pređe - rekao je Bajden na konferenciji prošlog meseca.

Na brifingu u Pentagonu krajem januara general Mark Mili rekao je da, kada se "visoki nivo vode" u Ukrajini zamrzne, to stvara optimalne uslove za manevar vozila.

Američki zvaničnici kažu da će Putinu biti jasno da će morati da krene krajem marta. S druge strane, Dara Masikot, istraživač u korporaciji RAND, kaže da, iako bi zamrznuto tlo možda više odgovaralo ruskim snagama, to ne mora da bude odlučujući faktor.

Važno je, navodi, da se ne zaboravi da krstareće rakete i vazdušni napadi nisu pod uticajem ovih faktora.

- Ruske snage su znatno napredovale tokom poslednje decenije - kaže Masikot.

Vazdušne snage su bolje opremljene i uvežbanije nego ranije, a piloti su stekli iskustvo u borbi u sukobima u Siriji.

- Ruska vojska vežba tokom cele godine, tako da imaju iskustva u svim vremenskim prilikama - zaključuje Masikot.

Ruske tenkove, a ima ih nekoliko stotina nedaleko od ukrajinske granice, neće mnogo ometati mekano tlo, iako bi, činjenično, brže napredovali da je zemlja smrznuta.

- Čak i tako, oklopna vozila kreću se onoliko brzo koliko i njihov logistički rep - odnosno vozila koje bi moglo da uspori loše vreme, ako bi iz nekog razloga morala da idu "off road" - kaže Masikot.

Ona napominje da Rusija ima unapred raspoređenu logističku opremu koja pomaže u prevazilaženju takvih problema, uključujući vozila za spasavanje i materijale za premošćivanje prepreka.

Registrovano je i prebacivanje pontonskih mostova u Belorusiju tokom januara.

Stanje tla imalo bi veći uticaj na jednom delu teritorije nego u drugom. Istočna Ukrajina puna je obradivog zemljišta. Ali severna granica sa Belorusijom obuhvata hiljade kvadratnih kilometara močvare koja bi ometala napadačke snage (kao što je to bio slučaj sa nacistima 1941. tokom operacije Barbarosa).

Oblaci Rusima nisu toliko velika smetnja

Prema Institutu za proučavanje rata, prolazak kroz močvare može biti težak, na nekim mestima verovatno nemoguć, pogotovo za mehanizaciju.

Mnogo zavisi od vrste i obima vojne operacije koju Rusija može imati na umu. U ranim fazama sukoba, vazdušni i raketni napadi bi bili važniji od napada mehanizovanih jedinica.

- Nebo ne bi bilo faktor za ruske precizne krstareće ili balističke rakete, pa čak ni za neke od njihovih preciznijih artiljerijskih sistema dugog dometa - kaže Masikot, koja je ranije bila viši analitičar u Pentagonu za rusku vojsku.

Ona kaže ni da oblaci ne bi bili ometajući faktor, pogotovo kada su u pitanju fiksini ciljevi - poput vojnih objekata, i meta čije su koordinate poznate.

Rusija je navodno premestila značajan broj balističkih raketa Iskander, koje imaju domet od oko 450 kilometara u blizini Ukrajine u poslednjih mesec dana. Na istoku, ukrajinski frontovi se godinama ne pomeraju, pa bi rakete i artiljerija dugog dometa mogle da ih gađaju bez obzira na vremenske prilike, što bi možda predstavljalo probojnu tačku za "ruski oklop".

Za akcije iz vazduha, tokom kojih bi napadali ukrajinske jedinice u pokretu, Rusima bi trebalo vedro nebo. Ista je priča i za avione koje bi prevozile trupe u zonu konflikta, kažu analitičari.

Niski oblaci ometaju vazdušne operacije, kao i satelitsko izviđanje, i to bi moglo da "otupi" značajnu nadmoć Rusije u vazduhu, čime bi, prema rečima jednog analitičara, borba bila "poštenija".

Ipak, to bi mogao da bude mač sa dve oštrice. Oblačno nebo i noć mogle bi da idu na korist Rusima, jer bi mogli da pomeraju trupe bez da budu snimljeni odozgo. Ukoliko bi Moskva donela odluku da napadne, period loših vremenskih uslova praćeni razvedravanjem kada krenu operacije, deluju kao realna opcija.

Situacija na nebu ima uticaj i na Ukrajince. Ako bi se opredelili za visoko manevarsku odbranu, zahtevali bi obaveštajne podatke iz vazduha koje obezbeđuju SAD i NATO kako bi usredsredili ograničene resurse na ključne tačke kako bi se sprečilo rusko napredovanje.

Naravno, vremenski uslovi nisu jedini, ili bar ne najznačajniji uslov, koji Rusi razmatraju. Napredak, ili nedostatak istog, u pregovorima oko ruskih zahteva o bezbednosnim garancijama, će najverovatnije biti odlučujući faktor.

(Telegraf.rs)