Šolc u Beloj kući u ključnom momentu za integritet Evrope: Nemačka na udaru kritika zbog krize Rusija-Ukrajina

Nemački kancelar Olaf Šolc odlazi u Belu kuću u ponedeljak u ključnom trenutku za alijansu usred straha od rata između Rusije i Ukrajine i pitanja nemačke rešenosti u Vašingtonu.

Šolc, zagovornik jačih transantlantskih veza, suočava se sa kritikama u prestonicama širom Evrope i Severne Amerike da su dugogodišnje ekonomske veze Nemačke sa Rusijom neizvodljive jer NATO radi na odvraćanju Kremlja od invazije na Ukrajinu.

Preporučujemo

On će se sastati sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom i posetiće Kapitol Hil, gde će se sigurno suočiti sa teškim pitanjima.

- Sigurno postoji određen stepen frustracije Nemačkom u Vašingtonu, bilo da je to u administraciji ili šire, s obzirom na nedostatak vođstva ili prisustva koje smo videli od Nemačke u trenutnoj krizi u Ukrajini - rekao je Jorn Flek, zamenik direktora Evropskog centra pri Atlantskom savetu, istraživačkog centra za spoljnu politiku.

Glavna geopolitička tačka sa kojom se suočava Nemačka je Severni tok 2, gasovod vredan 11 milijardi dolara koji bi direktno vodio od Rusije do Nemačke, zaobilazeći postojeće tokove u Ukrajini za koje Rusija plaća putarinu i povećavajući energetsku zavisnost Evrope od Moskve.

- Ova trenutna kriza pokazuje da se ne može uzeti zdravo za gotovo da će Rusija biti siguran snabdevač prirodnog gasa i da Nemačka treba da učini više da diverzifikuje svoje izvore energije - rekao je Stiv Sokol, predsednik američkog saveta o Nemačkoj, grupe koja se zalaže za jače odnose između dve zemlje.

Takve kritike se sve više čuju u SAD i evropskim gradovima kao što su London i Kijev, čak iako Šolcova administracija tvrdi da Nemačka svoje ekonomske i političke odnose sa Moskvom mora da drži odvojenim.

Bajden će verovatno pritisnuti Šolca u vezi sa budućnošću gasovoda, kao i dugotrajnim pritužbama SAD zbog nemačkih troškova za odbranu i oklevanja Berlina da se afirmiše u evropskim poslovima. Ipak, predsednik, takođe posvećeni internacionalista, radio je tokom prošle godine na obnavljanju ključnog saveza nakon godina neslaganja između dve zemlje, prenosi USA Today.

- Bajden je došao u kancelariju želeći da obnovi američko-nemačke odnose koji su bili oštećeni tokom prethodne četiri godine. Bivša kancelarka Angela Merkel bila je predmet velikog Trampovog gneva - rekla je Rejčel Rizo, viša saradnica u Evropskom centru Atlantskog saveta.

Tramp je često prozivao Nemačku zbog malog trošenja na odbranu i rekao je da je u "potpunosti pod kontrolom Rusije" zbog gasovoda Severni tok 2. Tramp je rekao da je Merkelova "luda" što je primila više od milion ljudi koji su bežali od nasilja usled sirijske izbegličke krize 2016.

- Mislim da Bajdenova administracija jasno, za razliku od svog prethodnika, razume širinu i dubinu našeg odnosa sa Nemačkom daleko više od (NATO i Severni tok 2), i nema sumnje da bi se Olaf Šolc složio sa tim - rekao je Džon Emerson, koji je radio kao ambasador SAD u Nemačkoj za vreme vladavine Baraka Obame od 2013. do 2017.

Šolc, koji je na funkciji jedva dva meseca, takođe želi da učvrsti ono što je geopolitički i emocionalno temeljni odnos za modernu Nemačku. Dvojica lidera će takođe razgovarati o pandemiji kovida-19, klimatskim promenama i globalnom promovisanju demokratije, saopštila je Bela kuća.

- Mislim da je za Šolca ovako rana poseta značajna i važna, i način da se počne sa izgradnjom onoga što će očigledno biti jedan od najvažnijih odnosa dok je na mestu kancelara - rekao je Emerson.

Dok je gasovod završen i čeka odobrenje u Berlinu, Bajdenovi saradnici su ponovili da projekat neće biti nastavljen ukoliko ruski predsednik napadne Ukrajinu. Politika je pomak od jeseni, kada je Bajdenova administracija odustala od sankcija za gasovod.

- Ako Rusija napadne Ukrajinu, na jedan ili drugi način, Severni tok 2 neće biti nastavljen - rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan u intervjuu za NBC News.

Prema rečima Fleka, ova kriza nije mogla da dođe u gore vreme za Šolca.

- Šolcova vlada, savez tri različite stranke, poslala je mešovite signale o spoljnoj politici, dovodeći do frustracije i zbunjenosti - rekao je Flek.

Šolc, lider socijaldemokrata levog centra, rekao je da je "sve na stolu" dok NATO radi na odvraćanju Putina i naglasio da je Severni tok 2 komercijalni projekat, iako ga podržava ruska vlada.

Foto: Tanjug/AP

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, članica Zelene partije, sa druge strane rekla je tokom zajedničke konferencije sa ruskim kolegom da će "Nemačka pratiti bilo koje zapadne sankcije Rusiji čak i ako postoji visoka ekonomska cena".

U međuvremenu, istočnoevropski lideri kritikovali su Šolca zbog uočene neaktivnosti dok drugi saveznici NATO-a šalju oružje Ukrajini.

Premijer Poljske rekao je da je Berlin dozvolio Putinu da "ucenjuje celu Evropu" zbog Severnog toka 2, dok je ministar odbrane Letonije nazvao nemačke odnose sa autokratijama kao što su Rusija i Kina "nemoralnim i licemernim".

Nemačka je bila široko kritikovana zbog slanja 5.000 šlemova u Kijev dok su tamošnji lideri tražili smrtonosno oružje, nešto što Nemačka samo retko nudi saveznicima, što Ukrajina nije. Šolc će se verovatno suočiti i sa kritikama u Vašingtonu od strane poslanika na Kapitol Hilu.

- Mislim da (Šolc) Nemačku vidi kao zagovornika diplomatskog rešenja. I to je uloga koju on vidi da igraju i njegova vlada i on sam - rekla je Rico.

Nemci se dosledno protive povećanju vojne potrošnje i skeptični su prema mobilizaciji NATO-a protiv Rusije, prema nemačkim anketama.

- Mislim da Nemačka ima ono što je potrebno da bi bila velika sila. Problem je što to ne želi... I to je u srcu nemačkog pacifizma, u tome kako Nemci sebe vide i kao Evropljane i kao aktere na globalnoj sceni - nastavila je ona.

Dok se u Nemačkoj nalazi više od 30.000 američkih vojnika - kao i američko nuklearno oružje - i šalje snage u Avganistan kao deo tamošnje američke koalicije, ona u velikoj meri vidi svoju ulogu mirotvorca na svetskoj sceni, rekao je Emerson, bivši ambasador.

Šolcovo oklevanje da se snažnije suprotstavi Rusiji odražava posebno nemačku želju da bude posrednik i spreči sukob. Taj stav možda više neće biti moguć ako Kremlj napadne Kijev.

Nakon susreta sa Bajdenom, Šolc će se 15. februara sastati sa Putinom u Moskvi kako bi nastavio sa pritiskom da se nađe diplomatsko rešenje nakon niza razgovora između Ukrajine i Rusije, pod posredstvom francuskih i nemačkih diplomata, koji su donekle napredovali.

- Mislim da je Trampova administracija na mnogo načina bila provera realnosti za transatlantske odnose. Ali čak i tokom Obaminih godina, stalno smo gurali Nemačku da preuzme više uloge vođe u vođenju evropskih i globalnih poslova - rekao je Emerson.

Sokol misli kako Vašington ima neka očekivanja od Berlina.

- Nadamo se da će, kada Šolc dođe, biti jasno gde je Nemačka i šta je Nemačka u stanju da uradi u svetlu trenutne krize - zaključio je Sokol.

(Telegraf.rs)