Da li ovaj evropski lider može da stavi tačku na sukob Ukrajine i Rusije? Pričaju da je "naslednik" Merkelove

Kada je kancelarka Nemačke Angela Merkel najavila odlazak u političku penziju, počelo je da se spekuliše ko će je zameniti za kormilom Evrope. Poznata po tome što je rešavala neke od najvećih evropskih kriza, mnogi se pitaju da li bi uspela da reši trenutnu napetu situaciju između Rusije i Ukrajine. Kao jedan od njenih potencijalnih naslednika spominje se francuski predsednik Emanuel Makron, koji će sledeće nedelje posetiti Moskvu i Kijev, ponavljajući svoju ulogu kriznog posrednika koja je donela ograničene rezultate u prošlosti.

Makron (44) će 7. februara otputovati u Moskvu na razgovor sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, a dan kasnije u Ukrajinu, gde će razgovarati sa tamošnjim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Francuski lider, koji se suočava sa izborima u aprilu, pokušaće da spreči konflikt između dva suseda i još jednom odigra ulogu kriznog posrednika.

Makron se više puta bacao u potragu za rešenjima za neke od najakutnijih svetskih diplomatskih problema, od iranskog nuklearnog programa do građanskog rata u Libiji.

Njegovi najnoviji pokušaji da smanji tenzije između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog u skladu su sa dve glavne karakteristike njegove spoljne politike od dolaska na vlast 2017.

On je uvek tvrdio da bi Evropa i Evropska unija trebalo da preuzmu veću brigu o sopstvenoj odbrani i bezbednosti, i nastojao je da gurne Francusku napred na međunarodnoj sceni onim što opisuje kao "diplomatiju odvažnosti".

On je ovu filozofiju izneo pred francuskim ambasadorima 2019. godine, rekavši im da Evropa rizikuje da nestane ako se ne zauzme za sebe i tvrdeći da je jedini izbor "da učestvujemo u igri i koristimo našu težinu".

- Verujem u jednu stvar - to je strategija odvažnosti i preuzimanje rizika - rekao je Makron.

Neuspesi

Ovakav pristup je doveo do nekih veoma javnih zastoja, posebno na početku njegovog mandata, za koje neki kritičari smatraju da su otkrili njegovu naivnost i ograničenja Francuske kao svetske sile srednjeg ranga.

- Francuska ima dugu tradiciju posredovanja, ali Emanuel Makron je posebno želeo da bude neka vrsta balansirajuće moći. Međutim, upadljivo je kako su njegovi napori retko doveli do uspeha - rekao je Bruno Tertais iz istraživačkog centra Fondacije za strateška istraživanja u Parizu.

Neki od njegovih neuspeha uključuju inicijativu da pokuša da posreduje u rešavanju građanskog rata u Libiji 2017. godine, što je izazvalo trvenja sa partnerom EU Italijom i dovelo do kritika da Francuska tajno podržava lokalnog vojskovođu.

Što se tiče iranske nuklearne krize, Makron je više puta pokušavao da posreduje u direktnim pregovorima između bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i Teherana, čak je i nenajavljeno odvezao iranskog ministra spoljnih poslova na sastanak G7 u Francuskoj 2019. godine, ali uzalud.

Nakon velike eksplozije u luci u Bejrutu 2020, koja je dovela do pada vlade u Libanu, Makron je posetio mesto katastrofe, zavrnutih rukava, i obećao da će pomoći u uspostavljanju "novog političkog poretka".

Otada nije bilo radikalnih reforma i Liban je i dalje u krizi.

Leto pre, tokom 2019. godine, pozvao je Putina u svoju letnju rezidenciju u iznenađujućem pokušaju da resetuje odnose, koji su postali loši u istočnoj Evropi nakon što su se zemlje EU osetile ugroženim od strane Rusije.

- Ne možete da kritikujete Emanuela Makrona zbog pokušaja da pokrene posredničke napore, ali možete da ga kritikujete u nekim situacijama što je to uradio sam - dodao je Tertrais.

On je rekao da je jedan od uspeha to što je Makronova "prilično spektakularna" intervencija 2017. godine uspela da oslobodi tadašnjeg premijera Libana Sada Haririja nakon što je on efektivno pritvoren u Saudijskoj Arabiji.

Višestruka diplomatija

Analitičari nisu sigurni šta bi francuski lider mogao da postigne tokom svoje posete Moskvi i Kijevu u ponedeljak i utorak kako bi deeskalirao krizu izazvanu gomilanjem od oko 100.000 ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.

Tatiana Kastueva-Žan iz francuskog instituta za međunarodne odnose rekla je da Putin vidi Makrona kao de fakto lidera Evrope nakon što se nemačka kancelarka Angela Merkel povukla u decembru posle 16 godina na vlasti.

- U Nemačkoj nova koaliciona vlada još uvek napreduje. Dakle, Makron je glas Evrope u razgovorima sa Putinom - rekla je ona.

Majkl Duklo, bivši ambasador na Institutu Montenj sa sedištem u Parizu, rekao je da je francuski predsednik bio mudar što nije stvorio očekivanja i da je izgleda bolje koordinirao sa saveznicima u EU.

- Dobijete utisak da je naučio iz prethodnih neuspeha - rekao je on za AFP.

Kod kuće, politički posmatrači nisu sigurni kako će nalet diplomatije uticati na Makronove šanse za reizbor, prenosi France24.

Sa prvom rundom izbora 10. aprila, Makron takođe u narednim nedeljama mora da odluči da li da povuče francuske snage raspoređene u Maliju u zapadnoj Africi, gde su se odnosi sa vladajućom vojnom huntom pogoršali.

Makronov pokušaj uspostavljanja mira "jača njegov međunarodni ugled", ali sa sobom nosi i rizik od neuspeha koji bi protivnici iskoristili, rekao je francuski poslanik blizak Makronu ove nedelje za AFP, tražeći da ostane neimenovan.

- On mora da pokaže da može da postigne konkretne rezultate - zaključio je poslanik.

(Telegraf.rs)