Stručan taktičar ili loš strateg? Hoće li Putin drugi Hladni rat pretvoriti u "vruć"?

Dok su "ratni razgovori" oko Ukrajine dostizali vrhunac i dok se povećavao strah od ruske invazije tokom protekle nedelje, jedan svetski lider ostao je odlučno iznad sukoba - ruski predsednik Vladimir Putin.

To ne znači da je Putin na odmoru. Naprotiv, raspored mu je bio poprilično gust, ali je malo komentarisao međunarodnu krizu zbog koje čitav svet "ključa". Prošle srede, SAD i NATO su Rusiji dostavili pisani odgovor o bezbednosnim garancijama, nudeći Moskvi ono što je američki državni sekretar Antonije Blinken opisao kao "diplomatski skretanje sa opasnog puta koji vodi ka ratu".

Preporučujemo

I od tada, ništa!

U četvrtak, Putin je posetio Piskarevsko memorijalno groblje u Sankt Peterburgu i odao počast stanovnicima i braniocima Lenjingrada, žrtvama nacističke opsade. Putin je spustio cveće na zajedničku grobnicu u kojoj leže i ostaci njegovog starijeg brata Viktora, koji je preminuo kao beba tokom blokade. U petak je predvodio sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, nakon koje je Kremlj izdao kratko saopštenje u kojem je samo delić Putinovog govora o novom spoljnopolitičkom dokumentu.

Dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao nekoliko šturih ocena pisma, rekavši da Rusi nisu dobili "pozitivnu reakciju" na glavno pitanje, odnosno poziv Kremlja da se zaustavi dalje širenje NATO-a na istok, bilo je jasno da će svet morati da sačeka na snažniji odgovor od Putina. A Putinu se može da čeka...

Dok su zapadni lideri u punom gasu zbog ukrajinske krize, Putin se suočava sa veoma malim unutrašnjim političkim pritiskom. Njegova politička opozicija je sklonjena ili smeštena u zatvor, piše CNN. Navode i da su "državni mediji popustljivi" da Putin ne mora da razmišlja o bilo kakvoj kampanji za reizbor u bliskoj budućnosti. Isto tako, Putin ne mora da se konsultuje sa neposlušnim parlamentom o spoljnim poslovima. To ga čini čovekom sa kojim se pregovara.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u petak imao telefonski razgovor sa Putinom o ukrajinskoj krizi, a iz Pariza su saopštili da je Putin rekao Makronu da je "on jedini sa kojim je mogao da vodi tako duboku diskusiju".

Rezime razgovora u Kremlju je da je Putin signalizirao nezadovoljstvo odgovorima SAD i NATO-a, navodeći da u odgovoru "nisu uzete u obzir fundamentalne brige Rusije kao što su sprečavanje širenja NATO-a, odbijanje da se razmesti sistem naoružanja u blizini ruskih granica, kao i vraćanje vojne snage i infrastrukture NATO bloka u Evropi na pozicije iz 1997".

Ipak, izjava nije dala mnogo naznaka kako i kada Putin planira da formalno odgovori. Makron, koji se sprema za predsedničku kampanju, nije bio jedini koji se bavi krizom. Britanski premijer Boris Džonson, kome se ljulja fotelja zbog okupljanja u Dauning Stritu i spasavanja životinja u Avganistanu, predstavio je u petak planove da razgovara sa Putinom i otputuje u region kako bi pokušao da ublaži krizu.

Ruska gomila vojsku kod granice sa Ukrajinom Foto: Tanjug/AP

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ponudio se da se angažuje oko Putina, pozivajući ruskog predsednika da prisustvuje samitu i ponudivši da posreduje između Rusije i Ukrajine. Kremlj je rekao da je Putin prihvatio, u zavisnosti od rešavanja "epidemiološke situacije“, i da nijedan datum nije određen, iako je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao novinarima u četvrtak da ga je Kremlj obavestio da će to biti nakon što se Putin vrati sa Olimpijskih igara u Pekingu koje počinju 4. februara.

Da li Putin drži sve karte? Hoće li "kupovati" vreme na Zimskim olimpijskim igrama, na kojima će biti gost kineskog predsednika Si Đinpinga? Da li je on stručan taktičar, ili loš strateg? Proricanje Putinovog glavnog plana može biti zabava za stručnjake, ali ruski predsednik je dugo jasno iznosio svoje namere. Stoga, kako navodi CNN, ne treba čitati Putinove misli. Njegove reči govore same za sebe.

Putin je 2007, izneo svoje glavne pritužbe na Minhenskom bezbednosnom forumu. Njegov argument? Proširenje NATO alijanse na bivše članice Varšavskog pakta i baltičkih država samtra se kao akt agresije usmeren na Rusiju.

- Mislim da je očigledno da proširenje NATO nema nikakve veze sa modernizacijom same alijanse ili sa obezbeđivanjem bezbednosti u Evropi. Naprotiv, predstavlja ozbiljnu provokaciju, koja umanjuje zajednočko poverenja. Zato, imamo prava da pitamo - protiv koga je ova ekspanzija namenjena  - pitao je tada Putin.

A onda je došlo do stacioniranja američkih sredstava protivraketne odbrane u Evropi. Prema Putinovom mišljenju, raketna odbrana, koju je Vašington proglasio kao "odgovor" odmetnutim državama kao što su Iran i Severna Koreja, zapravo je bila osmišljena da potkopa rusko nuklearno odvraćanje.

- Uveren sam da istoričari budućnosti neće opisati našu konferenciju kao onu na kojoj je objavljen Drugi hladni rat. Ali mogli bi - rekao je Putin.

Taj sukob - nazovite ga Hladni rat "lajt", ili Hladni rat 2.0 – od tada je postepeno dobijao na zamahu, kroz uzastopne krize: ruska aneksija Krima 2014. i rat u Donbasu; intervencija Kremlja u građanskom ratu u Siriji 2015. godine, rusko mešanje u američke izbore 2016, trovanja u Solsberiju 2018. u Engleskoj, itd, navodi CNN.

Putin je takođe dao "obrazloženje za rat" tokom leta kada je objavio istorijski esej od 5.000 reči, tvrdeći, u suštini, da su Ukrajinci i Rusi jedinstvena nacija. Nezavisna Ukrajina je, po njegovom mišljenju, bila „veštačka podela“ dva naroda, i stoga nije prava država.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin i njegova vlada "neće žuriti sa presudama". Sada kada Drugi hladni rat preti da se pretvori u veoma vruć, svet mora da sačeka da vidi da li sledeći Putinov potez signalizira preokret na gore.

(Telegraf.rs)