Počinje suđenje za pljačku veka, a dragoceni dragulji još nisu pronađeni: Vrede više od 120 miliona evra

Bila je to jedna od najspektakularnijih i najdrskijih provala protekle decenije: iz muzeja „Zeleni svod“ u Drezdenu 2019. je ukradeno neprocenjivo blago. Sudski proces protiv navodnih provalnika počinje danas.

Nasilno su ušli kroz prozor sa rešetkama, a onda, za samo nekoliko minuta, sekirom razbili staklenu vitrinu i ukrali desetak komada dragulja iz tri istorijska kompleta iz vremena Avgusta Jakog (1670-1733). Među njima je bio i „Saksonski beli“ – dijamant od 48 karata.

To se dogodilo 25. novembra 2019. u drezdenskom muzeju „Zeleni svod“.

Istraga je išla u svim pravcima, a onda se, nakon godinu dana, sredinom novembra 2020, dogodio zaokret. U velikoj raciji u kojoj je učestvovalo 1.600 policajaca, uhapšena su trojica članova berlinskog klana „Remo“, a pored njih još i braća blizanci, koji su bili deo tog klana. Šesti i poslednji osumnjičeni, Ahmed Remo, uhapšen je u avgustu 2021. On je još 2020. odgovarao za provalnu krađu u berlinskom Muzeju Bode i pravosnažno je osuđen, piše DW.

Međutim, i dalje se ne zna gde se nalazi neprocenjivo vredna kolekcija dragulja. Tragovi su svaki put vodili u prazno.

Zauvek izgubljeni

Kolekcija dragulja bila je posebna znamenitost „Zelenog svoda“. Ukradene dragocenosti su zapravo kraljevski dijamantski nakit, a među njima je recimo i grudna zvezda s poljskim ordenom „Beli orao i mač“ koji je optočen dijamantima.

Istoričarka umetnosti Uli Zegers je, neposredno nakon pljačke, za DW izjavila: „Prvo nisam mogla da verujem, s obzirom na to da je ’Zeleni svod’ ne tako davno i uz ogromne troškove obnovljen. Bio je to biser, riznica svetske kulturne baštine.“

Na pitanje da li se izgubljeni dragulji mogu možda ponovo pronaći, Zegers je rekla: „Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da je prilično mala verovatnoća da se ova kolekcija dragulja nekad ponovo pronađe u obliku kakva je.“ Kriminalci će, dodala je, „to jedinstveno kulturno blago da unište“, kako bi ga lakše prodali na ilegalnom tržištu.

Vrednost ukradenih dijamanata

Odmah nakon krađe postavilo se i pitanje koliko su nemački muzeji bezbedni, ali i to ko je odgovoran za gubitak umetničkog blaga.

- Sigurna sam da trezor ispunjava međunarodne bezbednosne standarde - rekla je Uli Zegers. Međutim, očigledno je da to nije bilo dovoljno.

Krađa u Drezdenu je „nepovratna“ i „ogroman gubitak za čovečanstvo“, rekao je stručnjak za bezbednost Štefan Cilkens u intervjuu DW. On ujedno ističe da se „Zeleni svod“ mogao obezbediti protiv totalnog gubitka.

Cilkens procenjuje da bi ukradeni dragulji – kada bi na nekoj javnoj aukciji mogli da se prodaju – dostigli cenu od 150 do 200 miliona evra.

„Zeleni svod“ iz 16. veka, jedan je od najpoznatijih muzeja Nemačke. Tu riznicu je 1723. sagradio saksonski izborni knez i poljski kralj Avgust Jaki. Od 2006. ponovo je u Drezdenskom dvorcu, nakon što su završeni obimni restauratorski radovi. Zbirku su obišli mnogi, između ostalih i ruski predsednik Vladimir Putin (2006) i njegov američki kolega Barak Obama (2009).

Kolekcija dragulja danas je izložena u dva odeljenja. Istorijski deo nalazi se u prizemlju drezdenskog dvorca, u osam autentično restauriranih prostorija. Na spratu iznad, u novom „Zelenom svodu“, izloženi su posebni pojedinačni komadi. „Zeleni svod“ dobio je ime po boji kojom je oslikana njegova unutrašnjosti.

(Telegraf.rs)