Ukrajinski vojnici raspoređeni u Černobilju: Brane napuštene gradove u slučaju invazije

Ukrajina je pokrenula odbrambenu strategiju za Černobiljsku zonu isključenja, koje se nalazi na najbližem putu između Rusije i Kijeva, piše New York Times. Vlasti su posebno zabrinute i zbog predstojećih vojnih vežbi Belorusije i Rusije u blizini ove oblasti.

Naoružani ukrajinski vojnici sa puškama preko ramena, patroliraju Černobiljskom zonom prolazeći pored napuštenih kuća, u kojima od nuklearne katastrofe, koja je ovo područje zadesila 1986. godine, niko ne živi.

Polja su prazna, mesta napuštena, a cela černobiljska zona na severu Ukrajine je i dalje toliko radioaktivna, pa je teško poverovati da bi iko želeo da osvoji ovo izolovano mesto.

Međutim, dok je većina pažnje oko potencijalne invazije Rusije usmerena na gomilanje trupa na istoku, najkraći put od Rusije do glavnog grada Kijeva je zapravo onaj sa severne strane. Taj put prolazi kroz izolovanu zonu oko černobiljske nuklearne elektrane u kojoj se dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva.

Zato nije ni čudo što Ukrajina smatra da ovo područje treba zaštititi, pa su brže bolje svoje trupe rasporedili po gustoj, ali još uvek radioaktivnoj Černobiljskoj šumi u punoj opremi.

- Nije važno da li je ovaj deo kontaminiran i da li ovde neko živi, ovo je naša teritorija, naša zemlja i moramo da je branimo - rekao je pukovnik Jurij Šahrajčuk.

Broj vojnika koji trenutno patrolira ovom oblašću ne bi bio dovoljan da spreči eventualnu invaziju, oni su tu da patroliraju i pozovu pomoć ukoliko primete neko upozorenje.

- Prikupljamo informacije o situaciji duž granice i prenosimo ih ukrajinskim obaveštajnim agencijama - kaže pukovnik.

Cilj koncepta černobiljske zone isključenja, koji su sovjetske vlasti uspostavile pre više od 30 godina, bio je da se izolacijom ovog područja ograniči pristup ljudima ovom delu, kako bi se ljudi izolovali od štetnog radioaktivnog zračenja.

Radioaktivne čestice koje se nalaze na zemlji ili ispod zaštitnog omotača nuklearne elektrane, koji se postepeno raspadaju, predstavljaju mali rizik za vojnike, ukoliko se ne zadržavaju previše u visoko ozračenim delovima. Međutim, neki delovi ove oblasti neće biti naseljivi još nekoliko stotina godina.

Pre dva meseca, vlada je rasporedila dodatne snage u to područje zbog pojačanih tenzija sa susednom Rusijom i Belorusijom, koja je saveznica Kremlja. Ono što dodatno plaši Ukrajince je i činjenica da je granica Ukrajine i Belorusije od Černobiljske zone udaljena svega osam kilometara, a navodi se da je Rusija baš na toj granici nedavno premestila svoje trupe.

Ivan Kovalčuk, jedan od vatrogasaca koji je pomagao u gašenju požara, prvih dana nakon nesreće, rizikujući svoj život zajedno sa kolegama iz bivših sovjetskih republika, kaže da mu je reško da poveruje da bi Rusija mmogla da učini tako nešto.

- Kako to može da se dogodi. Zajedno smo učestvovali u sanaciji štete nakon požara u elektrani. Žao mi je ljudi u Ukrajini, zbog svega što se dešava - rekao je Kovalčuk.

Dan koji je promenio istoriju

Reaktor Četiri nuklearne elektrane eksplodirao je tokom jednog testa 26. aprila 1986. godine i tom prilikom u atmosferu ispušteno je 400 puta više radiacije, nego što se to dogodilo nakon bombardovanja Hirošime. Trideset ljudi je umrlo neposredno nakon nesreće, većina od prevelikog izlaganja radijaciji. Nekoliko studija koje se bave dugoročnim posledicama katastrofe na zdravlje ljudi pokazale su da je više hiljada ljudi preminulo od raka, a mnogi koji su živi i danas osećaju posledice.

U vreme nesreće, Ukrajina je bila u sklopu SSSR-a, a u početku su vlasti pokušale da sakriju katastrofu. Da ne bi izazvali sumnju, nekoliko dana kasnije organizovana je velika prvomajska parada u Kijevu, a tom prilikom je na stotine dece marširalo ulicama kroz radioaktivnu prašinu.

Zbog prikrivanja ove nesreće u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini, zemljama koje su pretrpele najveće posledice katastrofe, polako je počeo da slabi sovjetski duh, pa mnogi analitičari i istoričari ovaj događaj vide kao jedan od razloga raspada SSSR-a, koji se dogodio pet godina kasnije.

Černobiljska zona pokriva oko 1.600 kvadratnih kilometara i smeštena je u blizini granice sa Belorusijom. Iako je ova ruta gusto pošumljena i močvarna, Ukrajinci ne usključuju da bi upravo sa ove, severne strane, mogla da počne invazija.

Da li Rusija planira napad preko Belorusije?

Do prošle jeseni ova zona do granice sa Belorusijom bila je slabo čuvana, posebno u toni koja je radioaktivna. Deo Belorusije u blizini granice koji se naziva Poleski državni radioaktivni rezervat takođe je izolovan.

Međutim, situacija se promenila u novembru, nakon velike migrantske krize i gomilanja ruskih trupa blizu granice.

Moskva je navodno počela da gomila svoje trupe, a ovaj postupak Kijev, ali i zapadne sile protumačile su kao pripremu za invaziju Rusije na Ukrajinu preko Belorusije.

Vlasti u Kijevu se takođe boje da bi Minsk lako mogao da stvori provokaciju i navodno napravi novu migrantsku krizu na granici sa Ukrajinom, kao što je to bio slučaj sa Poljskom i da upravo to bude iskra koja će pokrenuti novi rat.

Ukrajina je na gomilanje trupa odgovorila na sličan način. Rasporedila je 7.500 vojnika duž granice sa Belorusijom. Pukovnik Šahrajčuk kaže da ne može da kaže koliko je vojnika raspoređeno u Černobilju. Ali, strah od napada iz Belorusije počeo je da raste ove nedelje, kada je Rusija najavila da će zajedno sa Belorusijom organizovati vojne vežbe u februaru.

Zonu isključenja, koju mnogi nazivaju najtužnijim mestom na svetu, u danima naon nesreće, napustilo je više od 90.000 ljudi za svega nekoliko sati.

Oko njihovih domova izrasle su šume, njihovu odeću, obuću, dečje igračke prekrile su prašina i lišajevi i sada su samo podsetnik na to kako je ovo mesto izgledalo pre više od 30 godina.

Iako je rizik od radijacije sada stavljen pod kontrolu, sarkofag vredan 1,7 milijardi dolara koji se nalazi preko uniptenog reaktora, najranjivije je mesto u ovoj zoni.

Ovaj projekat koji je finansiralo više od 30 zemalja postavljen je 2016. godine kako bi sprečio širenje radioaktivne prašine.

Građani strahuju od najgoreg

Grad Černobilj je i dalje delimično naseljen radnicima koji brinu o sarkofagu, putevima i oštećenom reaktoru.

- Situacija je loša, zastrašujuća. Ne znamo šta će nas ubiti virus, radijacija ili rat - kaže Aleksej Prišepa, jedan od radnika u lokalnoj prodavnici.

On je dodao da bi više voleo da Ukrajina odbrambenu liniju postavi južnije i da radioaktivnu zonu da ko god to želi.

- To je pustoš, tu se nikada više neće uzgajati nijedan usev - kaže on.

Pre nagomilavanja trupa blizu granice, najveći problem u Černobilju bio je ilegalno branje pečuraka i sakupljanje metala, jer je postojao veliki rizik od širenja radijacije van zone isključenja.

Iako su anučnici davo mapirali zone u kojima je nivo radijacije visok, vojnici koji patroliraju ovom oblašću moraju da nose uređaje koji neprestano mere nivo izloženosti radioaktivnim česticama.

Do sada, kako kaže pukovnik Šahrajčuku, niko od vojnika koji čuvaju ovu oblast nije bio izložen visokim dozama radijacije.

- Postoje veoma opasna mesta i njih treba izbegavati - rekao je major Aleksej Vegera, jedan od pripadnika černobiljske policije.

- Trudimo se da budemo oprezni, ali šta da vam kažem, već sam navikao na ovo okruženje - kaže Major.

(Telegraf.rs)