Deca rata u Ukrajini "navikli na borbe": 8 godina žive sa policijskim časom, žele da odu odatle

Ruslan Čebotajev je imao 10 godina kada su proruski separatisti osvojili njegov rodni grad u istočnoj Ukrajini, što je dovelo do borbi koje su im, kako kažu on i drugi tinejdžeri, oduzele nadu i izglede.

Zvuci granatiranja nadglašavaju život oko industrijskog grada Donjecka, gde su mlađi stanovnici navikli na tenkove koji tutnjaju njihovim ulicama i policijski čas koji donosi jezivu tišinu.

- Tokom svog detinjstva u Donjecku, slušao sam rat - granatiranje, tenkove koji se kotrljaju gradom - rekao je Čebotajev za AFP, dok je sneg prekrivao grad oštećen ratom.

- Dugo sam želeo mir. Dosta mi je borbi - rekao je 17-godišnji student pored statue sovjetskog revolucionara Vladimira Lenjina u centru Donjecka.

Izgledi za mir su, međutim, sada posebno mali jer Evropa i SAD upozoravaju na gomilanje ogromnih ruskih trupa na rubovima teritorije koju drže separatisti.

To je poslednje poglavlje u ratu koji traje skoro deceniju i koji je odneo najmanje 13.000 života - uključujući prijatelje i rođake mnogih stanovnika Donjecka.

- Teško je govoriti o tome. U početku je bilo strašno, ali je onda nekako postalo normalno i sad su eksplozije, pucnjave - tako obične, čak poznate - rekao je za AFP Danil Čebotok, 20-godišnji student koji se nada da će otići odatle.

Nedaleko od centra grada, de fakto prestonice samoproglašenje Donjecke Narodne Republike, pucnjava nastavlja da odnosi živote.

- To je apsurdna situacija. Mi čak ne znamo zbog čega se ratuje - rekao je Maksim Bliznjuk (20).

"Odvojen" od sveta

Ne samo da raste strah od eskalacije, mladići se spremaju da budu poslati na front nakon novog dekreta političkih lidera u otcepljenim regionima.

Separatističke vlasti su prošle godine uvele obavezan šestomesečni vojni rok u 18. godini.

- Ja se za to spremam mentalno - rekao je Čebotajev, nadajući se da će dobiti izuzeće ukoliko ode na fakultet.

Život za njegovu generaciju odavno je preokrenuo rat.

Donjeck ima policijski čas čak osam godina. Nedavno je ukinut vikendima, ali Čebotajev mora da bude u kući do 23 sata i ne sme da je napusti pre pet sati ujutru.

Dok njegovi vršnjaci u ostatku Ukrajine mogu da budu u noćnim klubovima, Donjeck je grad duhova.

- Mlad sam, želim da izađem uveče, ali ne mogu. Nemamo nikakvu slobodu - žali se on.

Nastija Karpušina (20), studentkinja medicine, rekla je da je život na teritoriji koja nije zvanično priznata dodatna komplikacija.

- Moramo da skupimo puno dokumenata da bismo putovali i nije sigurno da će vas pustiti napolje. To je stresno - rekla je ona.

Životom u separatističkom regionu takođe dominira samo nekoliko kompanija. Jedan mobilni operater funkcioniše i jedina banka koristi svoj monopol da nametne sopstvene uslove.

Bez računa u banci, sva plaćanja moraju da budu gotovinom.

- To je nepraktično. Čak i u Rusiji možete da birate banku. Ne možemo da priuštimo kupovinu onlajn ili da dobijamo narudžbine iz drugih zemalja. To sve otežava život - rekla je devojka.

Pošto je putovanje na teritoriju pod kontrolom Ukrajine gotovo nemoguće, mnogi vide Rusiju kao jedini put za bekstvo, posebno pošto je Moskva pojednostavila procedure za dobijanje pasoša.

- Želim da odem odavde - kaže Čebotok, dodajući da želi da se prijavi za ruski pasoš i sanja da radi kao lekar u Aziji.

- Kada smo još bili u Ukrajini, naravno imali smo perspektive u životu. Ali sada su se one promenile. Nažalost - zaključio je mladić.

(Telegraf.rs)