Seksualno zlostavljanje i odgovornost pape Benedikta 16?

Bivši papa Benedikt 16. nije reagovao na četiri slučaja zlostavljanja dece dok je bio nadbiskup Minhena, utvrdila je nemačka istraga o Katoličkoj crkvi, a on te optužbe odlučno odbija.

Jedna minhenska advokatska kancelarija predstavila je izveštaj na kojem se godinama radilo – o „seksualnom zlostavljanju maloletnih osoba i odraslih štićenika“ u Nadbiskupiji Minhen-Frajzing. Istraživan je period od 1945. do 2019. godine, piše DW.

Preporučujemo

U tom izveštaju se navodi da bivši papa nije reagovao u čak četiri slučaja seksualnog zlostavljanja.

Navodi se da je Benedikt neuspešno sprečio zlostavljanje maloletnika dok je bio na poziciji nadbiskupa minhenskog i frajzinškog u periodu od 1977 do 1982. godine.

Odgovornost trojice kardinala

Minhen je veoma važna i jedna od finansijski najjačih biskupija u Nemačkoj. Ali, pre svega iz istražnog perioda koji je širi od dosadašnjih studija, još uvek su u životu tri nadbiskupa. Oni su svi bili kardinali ili su to još uvek.

Papa emeritus, koji nakon povlačenja sa trona Svetog Petra ima još samo svoje svetovno ime, a izborom na funkciju pape izgubio je i svoju kardinalsku titulu, Nadbiskupijom je upravljao od 1977. do 1982.

Nakon njega je došao kardinal Fridrih Veter (93), koji je na toj poziciji ostao do 2008, a otada Nadbiskupiju Minhen-Frajzing vodi kardinal Rajnhard Marks. On je od 2014. do 2020. bio i predsedavajući Biskupskoj konferenciji Nemačke. Na kraju, svaki biskup je odgovoran za ono što se događa u njegovoj biskupiji.

Podsećanja radi, početkom 2011, zahvaljujući hrabrosti trojice nekadašnjih učenika berlinskog Kanizijus koledža, jedne jezuitske škole, razotkriveno je seksualno zlostavljanje u crkvi širokih razmera.

Zločini koje su počinili ljudi iz redova crkve, sa ogromnim brojem žrtava, tada su već uveliko bili poznati iz Irske i Sjedinjenih Američkih Država, a kasnije je usledio niz drugih zemalja. Nemački biskupi od 2011. pokušavaju s tim da se suoče, a pri tom ne prepuštaju kontrolu i obradu dokumenata državi.

Na tragu počinilaca 

Eksperti iz različitih institucija su od 2014. do 2018. istraživali personalna dokumenta nemačkih biskupija u periodu od 1946. do 2014. Ali, nije se mogao imati uvid u sva akta, a pri tom je u nekim slučajevima i dokumentacija bila nepotpuna. Stručnjaci su na kraju saopštili da je 4,4 odsto sveštenika čiji su dosijei pregledani bilo osumnjičeno za seksualno zlostavljanje – to je više nego svaki 23. sveštenik. Bilo je govora o najmanje 3.677 žrtava i 1.670 sveštenika i drugih crkvenih ljudi koji se smatraju počiniocima.

Otada su dobre dve trećine od 27 nemačkih biskupija počele sa izradom studija, od kojih su neke već objavljene. I stalno se otkrivaju novi slučajevi zlostavljanja. Oni prema nemačkom pravu nisu zastareli i zato se njima dalje bave pravosudni organi. Nove slučajeva, zajedno sa žrtvama, često otkrivaju i novinari.

Dosije u kardinalovom „Ormaru za otrove“

Kelnska nadbiskupija izazvala je nacionalnu pometnju tokom rada na studiji, između ostalog i zbog toga što je konzervativni kardinal Joahim Majsner – koji je do 2014. bio na funkciji, a umro je 2017. – čuvao dokumenta sveštenika koji su činili zločine u dosijeu pod nazivom „Braća u magli“ u jednom „Ormaru za otrove“. I to van personalnih dokumenata biskupije.

Na kraju je nadbiskupija, između ostalog i zbog studije, zapala u duboku krizu, što je rezultiralo ogromnim nepoverenjem prema Majsnerovom nasledniku kardinalu Rajner Mariji Velkiju. Ujedno je i veliki broj ljudi napustio Katoličku crkvu u Nemačkoj.

Pred sudom u Kelnu u toku je proces protiv 70-godišnjeg sveštenika U, koji je seksualno zlostavljao decu i dugo nije bio zaustavljen. Na sudu su i ove nedelje kao svedoci morali da se pojave visoki funkcioneri nadbiskupije, kao i jedan aktivni nadbiskup. I ponovo se radi o odgovornosti, a možda i o krivici.

Sveštenik koji studiju iz Minhena čini tako spektakularnom nije sveštenik U. već sveštenik H. iz Biskupije Esen. Ta biskupija želela je da se otarasi tog čoveka koji je zlostavljao ministrante. Tako je još 1980, za vreme nadbiskupa Racingera, molila Nadbiskupiju Minhen-Frajzing da prihvati pedofilnog sveštenika Petera H. Trebalo je da ide na terapiju.

H. tada prelazi u Bavarsku, gde ubrzo ponovo počinje da radi kao dušebrižnik i ponovo zlostavlja decu. Godine 1986. osuđuje ga jedan državni sud. Nadbiskupija ga potom prebacuje na drugo radno mesto, a on nastavlja po starom. To je postalo poznato tek 2000. godine. Peter H. danas živi u svojoj matičnoj Biskupiji Esen. Taj sveštenik seksualno je zlostavljao najmanje 28 maloletnih osoba.

„Ranžirna stanica“ za sveštenike koji su činili zločine

Primer sveštenika H. osvetljava praksu nekih nemačkih biskupa (čiji broj i nije tako mali) poslednjih decenija sa sveštenicima koji su počinili krivična dela. Tako bi ih ili u okviru biskupije prebacili na drugo mesto ili na prečac u drugu biskupiju. Jedan stručnjak za kanonsko pravo koristi izraz „ranžirna stanica“ – a to je funkcionisalo godinama.

U današnjem veštačenju radi se i o tome da se ustanovi ko je odgovoran za to što je ovaj sveštenik iz Esena prebačen u Bavarsku gde je ponovo radio kao dušebrižnik. A o njegovoj kriminalnoj strani u novoj župi niko nije znao ništa.

S obzirom na to da se radi o nadležnosti i mogućoj odgovornosti kardinala Racingera, kasnijeg pape Benedikta 16. (2005-2013), ne prate sve ovo sa interesovanjem samo nemački mediji ili oni iz Rima. Jer, onog trenutka kada bude objavljeno nešto o Racingeru, o tome će se sigurno izveštavati na desetine različitih jezika.

Sam Racinger, kako je saopšteno prošle nedelje, dostavio je advokatskoj kancelariji „Vestpfal Spilker Wastl“ koja je radila istraživanje svoju izjavu na 82 stranice. Jer, ipak se tu radi o rasvetljavanju zločina i ugledu, ali i o onome što će stajati u nekrologu kao i o posthumnoj slavi.

Žrtve seksualnog zlostavljanja s pomešanim osećanjima gledaju na novu studiju. Portparol grupe žrtava „Ćoškasti sto“ Matijas Kač za DW je izjavio da se radi o „beskrajnoj priči“. „Jer, biskupi nisu želeli da iz svojih ruku prepuste kontrolu advokatskim kancelarijama koje su sami angažovali.“

A minhenska studija je, kaže, ujedno i „naručeni posao“. Kač kaže da ga „intrigira da li će se ukazati i na druga mesta zločina, zločince i odgovorne u slučaju H, kao i o neuspehu trojice kardinala, Racingera, Vetera i Marksa, u postupanju s tim zločincem.“

U svakom slučaju, Kač ne može da dočeka da vidi „kada će bavarski parlament i nemački Bundestag konačno da uvide da se ne sme dozvoliti da crkva sama radi na rasvetljavanju tih slučajeva“.

(Telegraf.rs)