Život u selu na prvoj liniji sukoba u Ukrajini: Nema struje, vode, ali nekolicina meštana ne želi da ode

Polupano vojno vozilo Hitne pomoći zaustavlja se u ledenom, zavejanom dvorištu davno napuštene fabrike u istočnoj Ukrajini koja je sada sedište 24. bataljona vojske.

Vozilo iz sovjetske ere pretvoreno je u vozilo za prevoz trupa - unutrašnjost je obložena šperpločama i stavljene su klupe za sedenje. Ukrajinski vojnici i novinar Sky News-a vozilom kreću ka snegom prekrivenom selu i frontovima rata između ukrajinske vojske i separatističkih pobunjenika koje podržava Rusija.

Preporučujemo

Dok svet čeka da vidi da li će se Rusija zaista pridružiti sukobu i napasti Ukrajinu sa svojom visoko sofisticiranom i naoružanom i opremljenom vojskom, vojnici i novinar odlaze u selo za koje je potrebna posebna dozvola ako želite da ga posetite.

Novoaleksandrovka je zatvorena za spoljni svet. Nalazi se na "ničijoj zemlji" linije razgraničenja koja razdvaja dve strane.

Nekada je u selu živelo do 200 ljudi, danas ih je samo 11 ostalo. Borbe su ovde intenzivne i traju već osam godina, koliko ovaj sukob besni.

U selu se nalazi nekoliko oronulih i uglavnom prizemnih kuća, prekrivenih snegom i ledom. Mnoge od njih su napuštene.

Jezivu tišinu skoro potpuno napuštene bivše zajednice prekinuli su zvuci eksplozija i mitraljeska vatra.

Foto: Twitter/@OCHA_Ukraine

U ovom selu nema ničega osim oštećenih kuća: nema prodavnica, nema struje, nema tekuće vode, čak je i jedina ambulanta u zajednici uništena.

Vojnici kažu da većina ljudi koja je ostala ovde jedva da napušta svoje kuće, delom zbog hladne zime, ali uglavnom zbog borbi. Ukrajinski vojnici kažu za Sky News da su stanovnici "taoci" situacije.

Na brojnim vratima na koja su pokucali niko nije otvorio, iako je bilo očigledno da unutra živi neko.

Halina (73), koja živi sama, rado je dočekala strane goste. Iznad svojih ulaznih vrata ispisala je kredom "Domaći stanovnik". To je poruka i za vojnike i za separatiste, da njen dom nije napušten.

Svi prozori na kući razbijeni su od bombi tokom najgorih borbi. Kaže da je ponekad bilo toliko loše da je ležala pored svoje zidane peći radi zaštite, stežući važna dokumenta i spremna da pobegne ako bude morala.

Nema struje, prodavnica ili medicinske usluge, ali kaže da nema gde da ode. Ono što je još važnije - ne želi da ode. Halina popravlja svoj dom - prvo prozore, pa onda uništen plafon.

- Navikla sam ovde. Dobro se osećam. Malo nas je ostalo, ali ljudi su i dalje ovde. Pa, sviđa mi se ovde - objasnila je ona.

Halina je rekla kako ima svega u bašti.

- Sadim, radim, jedino što moram da pešačim puno jer nema prevoza - objasnila je.

Ona ne veruje da će Rusija izvršiti invaziju, ali je rekla da, ako to urade, planira da ostane, jer ne misli da bi oni bili zainteresovani da joj nanesu štetu.

Vojnici napominju da je veoma opasno za bilo koga da ostane ovde. Ali ih ne teraju da odu.

Sa nadzornih pozicija na krovovima kuća u selu, vojnici neprekidno prate položaje separatista udaljenih 100-ak metara.

Poručnik Viktor Bieliekov, viši oficir 24. bataljona, odrazio je stavove mnogih vojnika ovde.

Kažu da su ionako u ratu već osam godina, i retko razgovaraju o ruskoj invaziji - iako prihvataju da bi se to moglo dogoditi.

- Uvek postoji rizik da dođe do nekog napada od strane neprijatelja. Zato smo mi ovde. Verovatnoća postoji - zaključio je on.

(Telegraf.rs)