"Ovako blizu rata nismo bili od raspada Jugoslavije": Zabrinjavajuće reči EU diplomate

"Evropa od raspada Jugoslavije nije bila bliže ratu." Teške su to reči koje dolaze od visokopozicioniranog EU diplomate, koji je nezvanično komentarisao za BBC tenzije sa Moskvom oko gomilanja trupa na granici sa Ukrajinom.

Atmosfera u Briselu je veoma napeta, jer postoji realan strah da Evropa klizi ka najgoroj sigurnosnoj krizi u poslednjih nekoliko decenija. I to nije jedini razlog za zabrinutost.

Preporučujemo

Malo je onih koji smatraju da Moskva ima vojnu, ali i finansijsku moć, kao i podršku da započne novi sukob. Činjenica je da EU upozorava Kremlj o "drastičnim posledicama" ukoliko se Rusija odluči na vojnu akciju u susednoj Ukrajini. Nemačka šefica diplomatije Anelena Berbok je baš taj termin upotrebila prilikom svoje posete Moskvi i Kijevu u ponedeljak.

Švedska je uputila stotine svojih vojnika na strateški važno ostrvo Gotland na Baltičkom moru, a Danska takođe već danima pokušava da osnaži svoju prisutnost na tom području. Rastuće tenzije zapalile su debate o tome da li bi Finska i Švedska sada konačno trebalo da se pridruže NATO savezu.

Ipak, najveća zabrinutost zapadnih saveznika više nije hoće li Rusija udariti konvencionalnim ratnim pristupom na Ukrajinu, već da li Moskva pokušava na ovaj način da destabilizuje Evropu i prebaci političku ravnotežu na kontinentu u svoju korist.

Premijer Poljske Meteus Moravjecki je prošle godine istakao da se Zapad mora "probuditi iz geopolitičkog dremeža" kada su namere Moskve u pitanju. Mnoge zemlje EU bi sada mogle da kažu da su se razbudile uz miris veoma jake kafe.

Međutim, kao što često i jeste slučaj kada se govori o spoljnoj politici, lideri EU su sve samo ne ujedinjeni oko stava koje dalje korake bi trebalo preduzeti.

Moskva, iako gomila trupe na granici sa Ukrajinom, odlučno negira da planira invaziju. Ipak, NATO je dobio listu zahteva iz Kremlja, a i optuženi su za krešenje pravila međunarodne sigurnosti. Putin, između ostalog, traži da NATO ne dozvoli pristup Ukrajine, niti bilo koje druge članice bivšeg Sovjetskog saveza u alijansu.

Foto: Tanjug/AP

NATO je ove zahteve odbio, a tri sastanka koja su nedavno održana između Rusije i zapadnih saveznika, nisu urodile plodom da se pronađe rešenje.

Šta Putin planira sledeće da uradi ostaje nejasno. Zapad veruje da je Kremlj uložio previše i finansijskih i drugih resursa, da bi se sada povukao.

Bajdenova administracija nestrpljivo čeka da čuje stav EU o mogućim sankcijama, u zavisnosti od toga kakav naredni korak napravi Moskva, a mogućnosti su brojne - od invazije do sajber napada, širenja dezinformacija i, što je najverovatniji scenario, do hibridnih napada.

Neodlučni u Evropi

Optimisti u Evropskoj uniji predviđaju da će dogovor o sankcijama biti postignut najkasnije do 24. januara, ali za to nema garancija.

Brojne zemlje EU se premišljaju koliko bi te sankcije mogle da se odraze na njihovu ekonomiju. Brisel zagovara "podelu tereta", međutim, ishod pregovora ne bi verovatno zadovoljio sve strane. Mnoge zemlje strahuju i kako bi sankcije uticale i na snabdevanje gasom iz Rusije, pogotovo sada kada su cene otišle nebu pod oblake. Istovremeno iz Vašingtona poručuju da traže način da smanje udar energetske krize. Čine to kako bi evropske zemlje ubrzali u donošenju odluke šta učiniti i koje sankcije uvesti protiv Rusije, svesni da svaki takav potez moraju jednoglasno odobriti sve članice.

Da su odnosi EU i Velike Britanije trenutno bolji, bilo bi mnogo lakše, navodi BBC. Ipak, diplomate iz Brisela smatraju da su britanske vlasti trenutno preokupirane domaćim političkim brigama da bi se uključile o ovakve "geopolitičke skandale", ali ističu da je Velika Britanija ipak kroz NATO potpuno uključena u ove operacije.

U ponedeljak je britanski sekretar odbrane Ben Volas izjavio da je Britanija snabdevala Ukrajinu sa raketama kratkog dometa. Naveo je i da će manji tim britanskih vojnika omogućiti i obuku. Ranije je upozorio Moskvu da bi mogla da snosi posledice u slučaju ruske agresije prema Ukrajini, te da će Britanija da se "usprotivi nasilnicima", bez obzira na udaljenost sukoba.

Vašington insistira da nema vremena za gubljenje. Ističe da Kremlj razmatra "lažnu operaciju i tako postavlja temelje za mogućnost izmišljanja izgovora za invaziju", odnosno da okrivi Ukrajinu za napad koji bi izveli ruski operativci. Kremlj je ove navode odbacio kao neosnovane.

Ipak, američki zvaničnici tvrde da se Moskva sprema da uradi isto što je uradila 2014. kada je optužila Kijev za zloupotrebe, pre aneksije Krima. Radi se o teritoriji gde većina stanovnika govori ruski, a koja je na referendumu, koji su zapadne zemlje proglasile nelegalnim, izglasala da postane ruska teritorija, a u sukobu koji je usledio na istoku Ukrajine umrle su hiljade.

Zapad se sada priprema na sledeću epizodu ovog najnovijeg konflikta.

(Telegraf.rs)