Zdravstveni sistemi evropskih država su pred kolapsom: "Tri pacijenta se bore za jedan krevet"

Zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije upozorio je države na mogućnost preopterećenja zdravstvenog sistema zbog porasta broja zaraženih usled širenja omikron soja. 

U Francuskoj, Velikoj Britaniji i Španiji, zemljama koje imaju jak zdravstveni sistem situacija je već veoma ozbiljna. Odlaganje rizičnih operacija i manjak kreveta na odeljenjima intenzivne nege, samo su neki od posledica ovog talasa.

- Postoji mnogo pacijenata koje ne možemo da primimo, pacijenti koji nisu zaraženi, a nemaju mogućnost da se leče su kolateralna šteta ove pandemije - kaže doktorka Džuli Helms, načelnik odeljenja intenzivne nege u Univerzitetskoj bolnici u Strazburu.

Dve godine od početka pandemije, sa izuzetno zaraznim omikron sojem naterao je države da preispitaju otpornost sistema javnog zdravlja.

Stručnjaci smatraju da je problem u tome što je tek nekoliko zdravstvenih sistema izgradilo dovoljno fleksibilan sistem da se izbori sa krizom poput pandemije korona virusa. Visok broj hospitalizovanih pacijenata sada imaju Francuska, Italija i Španija, slično kao i prošlog proleća kada su ove zemlje imale restriktivne mere i karantin.

Procenat hospitalizovanih od korona virusa u Britaniji zaključno sa 9. januarom nešto je viši nego početkom februara prošle godine, pre početka vakcinacije stanovništva. Ono što je drugačije sada u odnosu na tad osim vakcine je prestanak karantina.

Pacijenti su u velikom problemu

Podaci Univerziteta u Vašingtonu predviđaju da će u naredna dva meseca više od polovine ljudi u 5 države u Evropi biti inficirano omikron sojem, uključujući lekare, medicinske sestre i tehničare u bolnicama.

Gotovo svi kreveti na odeljenju intenzivne nege u Francuskoj gotovo su popunjeni nevakcinisanim pacijentima. Doktorka Helms kaže da je prošlog utorka odbila 12 pacijenata, a sutradan njih deset.

- Kada se tri osobe bore za jedan krevet, mi pokušavamo da uzmemo onog ko ima najveću potrebu za njim i kome će on biti najkorisniji - kaže doktorka.

Slična situacija je i u Velikoj Britaniji. Omikron izaziva "pukotine" u zdravstvenom sistemu iako se čini da ova varijanta izaziva blažu kliničku sliku od ostalih varijanti.

Vlada je bila primorana da angažuje vojne lekare da pomognu lekarima u državnim bolnicama, a veliki broj njih već mesecima pomaže prilikom vakcinacije stanovništva ili vožnje ambulantnih kola.

Doktorka Leja Ajai rekla je da je nedavno imala pacijenta kome zbog korona virusa rak nije otkriven na vreme.

- Nažalost kada je došao na red, rak se već proširio. Sada imamo posla sa relativno mladim pacijentima koji imaju pedesetak godina koji da su došli na pregled pre godinu dana, mogli bi da imaju više šansi da prežive, a sada se nalaze na palijativnim odeljenjima - kaže doktorka, prenosi Euro news.

Skoro 13.000 pacijenata u Engleskoj bilo je prinuđeno da čeka na nosilima više od 12 sati pre nego što se za njih oslobodi krevet, pokazuju podaci Nacionalne sdravstvene službe.

U ovoj zemlji oko 5,9 miliona ljudi čeka na skrining raka, na zakazanu operaciju i ostale intervencije. Ukoliko se ova situacija nastavi stručnjaci upozoravaju da bi u naredne tri godine ovaj broj mogao da se udvostruči.

- Moramo da se usresredimo na kratkoročna i dugoročna rešenja kako bi se ova situacija popravila - kaže doktor Tim Kuksli, predsednik Društva za akutnu medicinu.

"Krevet je komad nameštaja"

Prvi talas pandemije gurnuo je dravstveni sistem Španije do krajnjih granica. Bolnice su morale da improvizuju stvaranjem odeljenja intenzivne nege u operacionim salama, fiskulturnim salama i bibliotekama. Javnost je bila zaprepašćena brojevima preminulih u staračkim domovima, a da većina njih nije uspela ni da stigne do bolnica.

Nakon toga španska vlada obećala je da neće dozvoliti da se takva situacija ponovi. Za te svrhe napravljen je plan koji bi omogućio da se u izuzetnim situacijama kada bude potrebno povećaju kapaciteti kako bi se primili svi pacijenti, posebno na odeljenjima intenzivne nege.

- Ključna stvar je fleksibilnost, imati zgrade koje vrlo lako mogu da se preurede, osoblje koje je fleksibilno po pitanju posla, podele tereta među regionima ukoliko je u nekom teška situacija - kaže doktor Martin Meki, profesor javnog zdravlja Londonske škole za tropsku medicinu.

- Krevet je deo nameštaja, ono što se računa je osoblje koje je oko vas - kaže on.

Doktorka Helms kaže da to dobro zna. Na odeljenju na kom ona radi ima 30 kreveta, od kojih je 26 trenutno zauzeto, a šansa de se to promeni usled širenja omikron soja su malo verovatne.

Na infektivnom odeljenju u istoj bolnici prinuđeni su da angažuju lekare sa drugih odeljenja, pa su pacijenti koji nemaju koronu, a zahtevaju lečenje u velikom problemu.

(Telegraf.rs)