Pročitala je ime čoveka koji je dobio svinjsko srce i ukočila se: Zbog njega je njen brat ostao invalid

U revolucionarnoj osmočasovnoj proceduri transplantacije u petak, čovek sa terminalnim srčanim oboljenjem dobio je novo srce od genetski modifikovane svinje. Priča o tom pacijentu Dejvidu Benetu (57) obišla je svet, ali je ubrzo dobila i neverovatan zaplet.

Dejvid Benet se probudio sa novim srcem u Medicinskom centru Univerziteta Merilend u Baltimoru. To je bila prva uspešna transplantacija svinjskog srca u čoveka i jednog dana bi mogla da spasi mnoge živote.

Preporučujemo

Lesli Šumaker Dauni bila je kod kuće i čuvala svoje dvoje unučadi kada je dobila poruku od ćerke na mobilni. Poslala joj je link na članak o 57-godišnjem muškarcu s terminalnom srčanom bolešću koji je tri dana ranije dobio srce genetski modifikovane svinje.

Čitajući naslov Dauni je pomislila kako je to veliki napredak za nauku, a onda joj je telefon ponovo zazvonio. Ćerka joj je rekla da obrati pažnju na ime čoveka. Ukočila se.

Čovek koji je nazvan "pionirom medicine", Dejvid Benet, isti je čovek koji je 1988. osuđen da je sedam puta nožem izbo njenog mlađeg brata Edvarda Šumakera, koji je zbog povreda zauvek ostao paralizovan.

Šumaker je narednih 19 godina koristio invalidska kolica. Doživeo je moždani udar 2005. i preminuo je nedelju dana pre svog 41. rođendana 2007. godine, navodi se u izveštaju.

- Ed je patio. Moja porodica je godinama morala da se nosi sa traumom - rekla je Dauni.

Sud je naredio da Benet Šumakeru i njegovoj porodici mora da plati 3,4 miliona dolara odštete, preneo je Washington Post, ali Dauni kaže da njena porodica nikada nije primila ništa od tog novca.

Nakon što je šest godina proveo u zatvoru, Benet je, prema njenim rečima, nastavio da živi dobrim životom.

- Sada je dobio drugu šansu sa novim srcem, ali volela bih, barem po mom mišljenju, da je druga prilika pripala nekome ko to zaslužuje - rekla je Dauni.

Stručnjaci za medicinsku etiku, međutim, kažu da kriminalna istorija pacijenta ne bi trebalo da bude uključena u odluke o transplantaciji.

- Ključno načelo u medicini je lečiti svakoga ko je bolestan, bez obzira ko je i kakva je njegova prošlost. Mi se ne bavimo odvajanjem grešnika od svetaca. Zločinom se bavi pravna struka - rekao je Artur Kaplan, profesor bioetike na njujorškom univerzitetu.

Medicinski etičari tvrde da kazneno-pravni sistem izriče zatvorsku kaznu, vraćanje odštete ili druge kazne onima koji su osuđeni za teška krivična dela. Uskraćivanje medicinskih usluga nije deo te kazne, tvrde.

- Ta podela između pravnog i medicinskog sistema postoji s dobrim razlogom - rekao je Skot Halpern, profesor medicinske etike na Univerzitetu Pensilvanija.

- Imamo pravni sistem osmišljen da odredi naknadu za zločine - rekao je i dodao da imamo zdravstveni sistem čiji je cilj pružanje pomoći bez obzira na lični karakter ili istoriju ljudi.

Predstavnici Medicinskog centra Univerziteta Merilend odbili su da kažu da li znaju za Benetovu kriminalnu prošlost.

U pisanoj izjavi, službenici su rekli da bolnica u Baltimoru pruža "negu koja spasava živote svakom pacijentu koji uđe na njihova vrata na temelju medicinskih potreba, a ne njihove prošlosti ili životnih okolnosti".

- Ovom pacijentu je transplantacija bila preko potrebna - rekli su predstavnici. Rekli su da je odluka o njegovoj podobnosti za transplantaciju doneta isključivo na temelju njegove medicinske dokumentacije.

Washington Post je preneo da je Benetov sin, Dejvid Benet Junior, rekao je da su bolnice odbile da dodaju njegovog oca na listu čekanja jer se prethodno nije pridržavao uputstava lekara, redovno uzimao lekove i odlazio na preglede.

- Bilo je ili da umrem ili uradim ovu transplantaciju. Želim da živim - rekao je Benet stariji dan pre operacije.

Kaplan je istakao da Benet nije dobio ljudsko srce koje bi moglo da ode nekom drugom na listi čekanja.

- Nije kao da je, zato što je dobio svinjsko srce, negde umrla neka fina osoba - rekao je Kaplan.

Više od 106.000 Amerikanaca nalazi se na državnoj listi čekanja za transplantaciju organa, a 17 ljudi umire svaki dan ne dočekavši organ koji im je potreban.

(Telegraf.rs)