Dekriminalizacijom heroina pokušavaju da smanje broj narkomana: Nove tendencije u Severnoj Americi

Lična upotreba heroina mogla bi da bude dekriminalizovana u delovima SAD-a i Kanade u nadi da će se zavisnici odreći narkotika i lečiti se, prenosi The Telegraph.

Dok je London prošle nedelje bio poslednji veliki grad u svetu koji se založio za dekriminalizaciju posedovanja kanabisa, stavovi prema mnogo težim drogama već omekšavaju, a za to vreme se Severnom Amerikom širi revolucija u politici prema problemu droga.

Toronto, najveći kanadski grad s oko tri miliona stanovnika, sada se zalaže za dopuštanje zavisnicima i korisnicima droga da imaju kod sebe male količine heroina, kokaina i fentanila, snažnog sintetičkog opijata, bez straha od krivičnog progona.

Taj nacrt podupiru gradski zvaničnici, koji tvrde da bi blaži pristup korisnicima droga olakšao dobijanje pomoći, posla i stanovanja, budući da ne bi nosili stigmu krivičnog progona dosjea.

Poput Vankuvera, Toronto već pokušava da smanji zavisnost o drogama, dozvoljavajući da se propisane alternative drogama daju u nadziranim "sobama za konzumaciju", što je pristup koji se takođe isprobava na Menhetnu.

- Kriminalizacija nije uspela. Ne činiti ništa nije uspelo. Ničije zdravlje se nije poboljšalo. Moramo pokušati nešto drugo - izjavila je Rajanon Tomas, koja koordinira rad na suzbijanju upotrebe droge u Torontu.

Džastin Trudo, liberalni kanadski premijer, izjavio je krajem prošle godine da je otvoren za dekriminalizaciju i da je nedavno postavio novog ministra za mentalno zdravlje i zavisnosti.

Broj smrtnih slučajeva u Kanadi od predoziranja opioidima kao što su heroin i fentanil kreće se u smeru obaranja prošlogodišnjeg rekorda.

U međuvremenu u SAD-u, gde se takođe šire programi dekriminalizacije, 100.000 ljudi umrlo je od predoziranja drogom u 12 meseci, što je prvi put da je smrtnost od upotrebe droga prešla taj prag.

Dekriminalizacija znači da, iako bi posedovanje i dalje bilo protivzakonito, počinitelji ne bi bili krivično progonjeni i dobili kazneni dosije, već bi bili kažnjeni novčano i preusmereni u program lečenja. Dileri bi se, pak, i dalje suočavali s punom snagom zakona.

U SAD-u nedavni obrt predstavlja radikalnu promenu od pristupa "rat protiv droga", koji datira još iz vremena administracije Ričarfa Niksona.

- Kriminalizacija osoba koje uzimaju droge imala je negativan uticaj i ishode - izjavila je za Telegraph Nora Volkov, upravnica Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga u SAD-u, koji se finansira iz federalnog budžeta.

- To je dovelo do prekomernog zatvaranja afroamerikanaca i hispanoamerikanaca u ovoj zemlji. Više osuđenih za konzumiranje droga bili su afroamerikanci, iako nema dokaza da oni koriste više droga od belaca.

Dodaje i da deca zavisnika koji su završili u zatvoru imaju veću verovatnoću da će i sama postati zavisna.

Oregon je jedna od prvih država koja je krenula u smeru dekriminalizacije teških droga.

Birači su podržali tu promenu na referendumu 2020. godine, a prema kojoj posedovanje malih količina droge - poput dva grama heroina - podleže novčanoj kazni od 100 dolara.

Kazna se poništava ako se pozove hitna policijska telefonska linija i osoba se dobrovoljno prijavi na medicinsku procenu.

Slična legislativa raspravljana je i na Roud Ajlendu, Masačusecu i Mejnu, gde je meru uvela An Peri, demokratska poslanica i penzionisana medicinska sestra.

Podstaklo ju je iskustvo rada u ruralnom delu države gde je zavisnost, posbno o opioidnom oksikontinu, vrlo raširena.

- Imali smo ljude koji su se oporavljali, ali su i dalje imali problema. Kad bi otišli u zatvor, prestali bi da se leče i ponovno su se javili. Bilo je i ljudi koji su bili na oporavku, ali zato što su bili osuđeni za krivično delo dobili su odbijenice za posao.

Njenom predlogu opirala se lokalna policija, pa je odobren samo u donjem domu zakonodavnog tela države Mejn.

- Protivimo se tome zbog učinka koji ima na ljude - rekao je Edvard Tolan, predstavnik šefova policije te države.

Kanadska policija zauzima drugačiji stav i sklona je tome da se u Vankuveru i Torontu dekriminalizuje privatna upotreba teških droga.

- Imali smo vanrednu situaciju u javnom zdravstvu ovde u Kanadi sa značajno povećanim brojem smrtnih slučajeva od predoziranja - rekao je za Telegraph Majk Ser, predsedavajući radne grupe kanadske vlade za korišćenje ilegalnih supstanci.

- U 2015. godini, ovde u Britanskoj Kolumbiji, gde živi pet miliona stanovnika, bilo je 529 smrtnih slučajeva od predoziranja drogom. Sada smo u ritmu koji ide prema više od 2.000. To znači da šest ljudi umire svaki dan - dodao je Ser, inače šef policijske uprave Abotsford.

- Krivičnopravni sistem ne menja ishode. Postoji stigma koju ove droge nose sa sobom, zbog čega se ljudi nerado javljaju i traže pomoć. Ne želimo da ljudi uzimaju drogu, ali oni koji prodaju, uvoze i proizvode tu drogu i ugrožavaju našu zajednicu biće prioritet za policiju.

U celoj Kanadi dozvoljena je rekreativna uporaba marihuane za odrasle. U SAD-u je to legalno u 18 država, a Vašington i Kongres razmatraju ukidanje savezne zabrane.

No, neki zakonodavci žele da idu dalje u dekriminalizaciji, ali ne i legalizaciji upotrebe teških droga.

(Telegraf.rs)