Od privatnih aviona i vile sa 50 soba do zatvora: Maksvel će provesti život u maloj ćeliji

Nekada dobrostojeća članica visokog društva i ćerka britanskog magnata, Gislejn Maksvel se sada suočava sa tim da ostatak života provede u maloj zatvorskoj ćeliji nakon što je proglašena krivom za seksualnu trgovinu.

Maksvel, koja je napunila 60 godina na Božić, proglašena je krivom po pet od šest tačaka povezanih s njenom ulogom u seksualnom zlostavljanju maloletnih devojaka između 1994. i 2004. godine. Nekada članica visokog društva u Londonu, koja se nakon toga preselila u najviše krugove društvene scene u Njujorku, suočava se sa kaznom od 65 godina zatvora.

Kako je ćerka medijskog tajkuna Roberta Maksvela, naviknuta na privatne avione, jahte i kuće na plažama, dospela u ovu situaciju?

Njena dugogodišnja romantična i poslovna veza sa jednim muškarcem, Džefrijem Epstajnom, preminulim pedofilom koji je navodno izvršio samoubistvo u zatvoru 2019. godine, nacrtala je "metu" na leđa "njegovog partnera u zločinu".

Čak i kada su podignute šokantne optužbe protiv nje, Maksvel je uporno govorila da je nevina i negirala tvrdnje da je podvodila mlade devojke za Epstajna i učestvovala u njihovom seksualnom zlostavljanju. Njena najmlađa navodna žrtva imala je samo 14.

Maksvel je odrasla u engleskoj vili sa 51 sobom, gde su političari, biznismeni i urednici novina dolazili na raskošne zabave.

Prvu polovinu života provela je sa svojim ocem, milijarderom koji je opljačkao penzione fondove svojih kompanija pre nego što je umro misterioznom smrću kada je pao sa svoje jahte - koja se zvala Ledi Gislejn.

Gislejn je bila najmlađa ćerka Roberta Maksvela, rođena je na Božić 1961. godine.

Njen brat Majkl doživeo je teško oštećenje mozga u saobraćajnoj nesreći samo nekoliko dana kasnije kada je imao 15 godina, i živeo je još sedam godina.

Njena majka Elizabet Maksvel napisala je u svojim memoarima da su ona i Robert bili toliko fokusirani na povređenog sina, da su zapostavili bebu Gislejn. Toliko je bila zapostavljena, da je Gislejn sa tri godine stala ispred majke i rekla joj: "Mama, ja postojim".

- Bila sam uništena. I od tog dana svi smo se trudili oko nje, toliko da se ona razmazila, jedino moje dete za koje mogu to da kažem - napisala je Elizabet Maksvel u "A Mind of My Own: My Life with Robert Maxwell".

Robert Maksvel je imao devetoro dece u dvaput je izabran u britanski parlament, iako je imao reputaciju nasilnika.

Gislejn je studirala istoriju na Univerzitetu Oksford početkom 1980-ih gde je sama počela da gradi svoje veze, uključujući princa Endrjua, koji je kasnije pozvao nju i Epstajna u dvorac Vindzor.

Nakon diplomiranja, počela je da radi za svog oca. Godine 1991, sa 29 godina, postala je njegov američki izaslanik nakon što je kupio Daily News usred napora da se takmiči sa kolegom medijskim tajkunom, vlasnikom New York Posta Rupertom Merdokom.

Kasnije te godine njen otac je pao sa jahte na Kanarskim ostrvima - za koje neki kažu da je nesreća, a drugi ubistvo.

Kasnije je otkriveno da je preusmerio stotine miliona funti iz penzionih fondova svojih kompanija da podrži svoju imperiju. Ubrzo nakon očeve smrti, Gislejn je uslikana kako sedi pored Epstajna tokom službe u hotelu Plaza.

Džon Svini, dugogodišnji britanski novinar, rekao je za AP kako veruje da je "nakon što je njen otac čudovište umro, ona našla drugo čudovište".

- Robert Maksvel je ukrao stotine miliona funti od ljudi koji su zavisili od njegove dobre reči; Ispostavilo se da je Džefri Epštajn mračnija figura, gore ljudsko biće - rekao je Svini.

Ijan Maksvel je rekao da se veza njegove sestre sa Epstajnom razvila nakon što joj je porodica savetovala da ostane u SAD jer je ime Maksvel bilo "u prljavštini" kod kuće. Usred porodičnih problema sa reputacijom i finansijskim problemima, morala je sama da se probije u Njujorku i sklopi nova prijateljstva, rekao je on.

Jedno od tih bilo je sa Epstajnom, koji je nekada bio nastavnik, a koji je izradio sopstveno carstvo.

U svedočenju pod zakletvom u ranijem građanskom postupku, Maksvel je priznala da je imala romantičnu vezu sa Epstajnom, ali je rekla da je kasnije postala njegova zaposlena, zadužena za stvari poput zapošljavanja osoblja za njegovih šest domova.

- Vrlo mali deo mog posla je bio da pronađem odrasle profesionalne masažne terapeute za Džefrija. Što se mene tiče, svi koji su dolazili kod njega bili su odrasli profesionalci - rekla je ona.

Ali 2005. godine, Epstajn je uhapšen u Palm Biču na Floridi i optužen da je angažovao više maloletnih devojčica - mnoge učenice lokalne srednje škole - da vrše seksualne radnje. On se izjasnio krivim po optužbi za privođenje osobe mlađe od 18 godina za prostituciju i odležao je 13 meseci u zatvoru.

Usledile su godine građanskih parnica u kojima su žene optužile Epstajna i Maksvel za seksualno zlostavljanje. Tužioci u Njujorku su oživeli slučaj i optužili Epstajna za seksualnu trgovinu 2019. godine, ali se ubio u zatvoru pre nego što je mogao da se suoči sa suđenjem.

Optužnica protiv Maksvel zasnovana je na optužbama četiri žene, koje su rekle da su regrutovane da pruže masažu Epstajnu, koja je prešla u seksualno zlostavljanje. Jedna je imala 14 godina u to vreme. Prema rečima tužioca,

Maksvel je ponekad učestvovala u seksualnim odnosima i plaćanju najmanje jedne žrtve.

Virdžinija Džufri, koja je podnela građansku tužbu protiv britanskog princa Epstajna, ali nije deo kriminalnog slučaja, opisala je Maksvel kao "Meri Popins" koja je činila da se mlade devojke osećaju prijatno dok su bile uvlačene u Epstajnovu mrežu.

Džufri tvrdi da je imala 17 godina kada je letela u London da bi imala seks sa princom u kući Maksvel. Drugi odnosi sa njim dogodili su se u Epstajnovim domovima na Menhetnu i na Američkim Devičanskim ostrvima, prema njenoj tužbi. Princ je negirao optužbe.

Tužioci su rekli da se Maksvel krila nakon Epstajnove smrti, preselila u kuću Nju Hempširu koja ima visoku ogradu i uvila svoj telefon u foliju kako bi izbegla hakovanje.

Nakon hapšenja više puta joj je odbijen zahtev za kauciju. Odlukom sudije Maksvel je ostala izolovana u Metropoliten pritvorskom centru u Bruklinu, zatvorena u malu ćeliju opremljenu toaletom i betonskim krevetom. Ijan

Maksvel je rekao da zatvor sprečava njegovu sestru da dobije pravično suđenje.

Maksvel je uglavnom ćutala o optužbama protiv Epstajna tokom skoro dve decenije, ali je u izjavi iz 2016. u građanskom postupku rekla da je saznala za optužbe protiv njega "kao i svi drugi, kao i ostatak sveta, kada je to objavljeno u novinama".

Rekla je da nikada nije videla da Epstajn dobija masažu od bilo koga mlađeg od 18 godina i da joj se niko nikada nije požalio da Epstajn zahteva seks.

- Nikad - izjavila je.

Bizarno ponašanje tokom suđenja

Prema rečima Vila Pavije, koji je pratio suđenje za Times, Maksvel je bila "veoma aktivna" tokom procesa.

Redovno je pisala poruke i davala ceduljice članovima njenog legalnog tima i porodice.

- Često je izgledalo kao da diktira svoju odbranu. Kada su neki od svedoka svedočili protiv nje, često je sedela sa leđima naslonjenim na zid sa rukama prekrštenim ili na krilu, gledala u njih ili u porotu, ali je većinom bila zgrčena nad svojim stolom i pisala - rekao je on.

Pre suđenja Maksvel je često crtala Džejn Rozenberg, koja je crtala sudske crteže. Isto se nastavilo i tokom suđenja.

- Crtala je Džejn a onda joj je pogled prešao preko klupe i počela je da gleda mene i druge reportere. Jedna koleginica je rekla kako misli da nas crta. I ja mislim isto - rekao je Pavija.

Prema njegovim rečima, Gislejn je gledala pravo u njih, a onda pogledala u svoju svesku i počela da pravi besne poteze.

Šta će biti nakon što je proglašena krivom?

Maksvel preti do 65 godina zatvora zbog pet od šest optužbi za koje je proglašena krivom. Proglašena je krivom za seksualnu trgovinu, najtežu optužbu sa kojom se suočila sa maksimalnom zatvorskom kaznom od 40 godina.

Međutim, sudija nije rekao kada će Maksvel biti osuđena.

Nakon suđenja Maksvel će se vratiti u zatvor u Bruklinu, gde je držana u izolaciji od jula 2020.

Maksvel je rekla da su joj u zatvoru služili buđavu hranu i da je miris sirove kanalizacije prožimao njenu ćeliju.

(Telegraf.rs)