Nejednakost se nastavlja: SAD, UK i EU dobile više vakcina za 6 nedelja, nego što je Afrika u celoj 2021.

Kada je ozbiljnost korona virusa postala jasna početkom 2020. i kada je intenzivno počelo da se radi na proizvodnji vakcine, aktivisti su predvideli pitanje nejednakosti u primeni.

Kasnije te godine kada su vesti o efikasnosti vakcine ispunjavale medijske naslove, obratili su se liderima i farmaceutskim kompanijama kako bi osigurali da zemlje sa niskim i srednjim prihodima neće biti potisnute kada potražnja za vakcinama dostigne vrhunac.

Preporučujemo

- Rekli su nam koje su zemlje kupile sve vakcine u prvom talasu i uveravali su nas da će svi ostali dobili vakcine u narednih nekoliko meseci - rekao je za Independent Nik Dirden, direktor "Global Justice Now".

On je dodao da je "jasno da se to ne dešava, pogotovo kada su potrebne buster doze".

- To znači da se nejednakost u vezi sa vakcinama produbljuje sa svakim mesecom koji prolazi - rekao je on.

Nova analiza Narodne alijanse za vakcine (PVA) pokazala je da su Evropska Unija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD dobile više vakcina u poslednjih šest nedelja nego što je afrički kontinent dobio tokom ove godine.

Prema tim podacima, između 11. novembra i 21. decembra bogatije zemlje su dobile 513 miliona doza, dok su afričke zemlje nabavile samo 500 miliona doza za 12 meseci.

Pored ovih nalaza, podaci sa Our World in Data pokazuju da je 448,5 miliona ljudi u zemljama sa visokim primanjima primilo buster, tj. treću dozu, dok je samo 53,6 miliona ljudi u zemljama sa niskim prihodima primilo prvu dozu tokom istog perioda.

Većina vakcina protiv kovida koje su ove godine isporučene na afrički kontinent bile su sporadične donacije često blizu isteka roka trajanja. Ovaj ad hok pristup je rezultirao haosom nakon isporuke jer se nedovoljno opremljene zdravstvene službe bore da daju vakcinu.

Foto: Tanjug/AP

- Kada mnoge zemlje dobiju ove donacije, one su u ogromnoj grupi... kada pomislite na to koliko je teško zemljama sa visokim dohotkom da organizuju davanje, ne možete samo da bacite gomilu vakcina u zemlje sa niskim prihodima i očekujte da će stići do ruku ljudi u roku od nekoliko nedelja. Oni moraju da budu u stanju da planiraju i potrebno im je da ulažu u svoje zdravstvene centre - kaže Dirden.

Tokom sastanka lidera G7 u junu, dato je obećanje da će milijardu vakcina biti isporučeno zemljama sa niskim primanjima tokom sledeće godine, ali ti ciljevi se već ne ispunjavaju.

Dok je premijer Velike Britanije Boris Džonson ovaj potez opisao kao "veliki korak ka vakcinaciji sveta", UK je doniralo samo 15 posto od 100 miliona doza koliko je obećalo.

Oklevanje u vezi sa vakcinacijom širom afričkog kontinenta često je bilo pitanje zabrinutosti globalnih lidera. Međutim, istraživanje koje je sprovelo "Partnerstvo za odgovor na kovid-19 zasnovano na dokazima" u 19 država članica Afričke unije, pokazalo je da je 78 odsto ispitanih ljudi spremno da primi vakcinu, ako ona bude dostupna.

U maju, 25 posto odraslih u EU reklo je da ne želi da primi bilo koju kovid vakcinu. Prema PVA, samo 8,5 posto ljudi na afričkom kontinentu je u potpunosti vakcinisano.

Prema rečima stručnjaka, potrebne su nam tri stvari da poboljšamo nejednakost vakcina.

- Zemlje koje imaju pristup velikom broju proizvodnih kapaciteta, moraju brže da dele više doza. Drugo, potrebno nam je mnogo više novca da podržimo uvođenje u zemljama koje imaju slabije zdravstvene sisteme, i treće, potrebno nam je da siromašnije zemlje imaju sopstvene sposobnosti za proizvodnju vakcina. 99 odsto afričkih vakcina se uvozi - rekao je Dejvid Mekner, izvršni direktor za globalnu politiku u kampanji ONE.

Nekoliko organizacija pozvalo je proizvođače vakcina kao što su Fajzer-Biontek i Moderna da podele svoj "recept" za vakcinu sa zemljama sa nižim prihodima, umesto da nastave da ih čine zavisnim od donacija. Međutim, oni su do sada oklevali da to učine.

Prema podacima PVA, Fajzer, Biontek i Moderna će zaraditi 34 milijardi dolara ove godine u dobiti pre oporezivanja.

(Telegraf.rs)