Trogodišnja devojčica izgleda kao beba: Ima 5 kg i jedna je od milion dece koja gladuje u Avganistanu

Kamila, devojčica iz Avganistana, ima skoro tri godine, ali je teška svega pet kilograma. Njena koža visi sa njenih udova preko kog se naziru slabašne kosti. Ona je jedna od milion dece koje su žrtve humanitarne katastrofe u toj zemlji.

Ona je neuhranjena već osam meseci, kaže njena baka Bilskis dok pokušava da je umiri u bolničkoj sobi u kojoj mesecima leže deca sa istim problemom koji ima i Kamila.

- Preslaba je da zaplače. Njena majka je bolesna, a mi smo siromašni ljudi. Pokušala je da je doji, ali nije imala mleka - kaže njena baka.

Kamilina porodica je među milionima Avganistanaca koji se bore da prežive najtežu humanitarnu katastrofu u istoriji te zemlje. Međunarodne organizacije zalažu se za veću pomoć građanima tvrdeći da se žene i deca najugroženije u ovoj zemlji.

U izjavi za CNN talibani su priznali da imaju ekonomske probleme, ali su oštro negirali da su informacije o gladovanju lažne.

- Niko neće gladovati jer gladi nema, gradovi su puni hrane - rekao je portparol talibana, a ova njegova izjava potpuno je suprotna onome što svakoga dana vidimo u različitim izveštajima iz zemlje.

Čak i pre nego što su talibani preueli vlast, siromaštvo i glad bili su široo rasprostranjeni u zemlji zbog ratova, suša i ekonomske krize. Mešutim, nakon preuzimanja vlasti, kriza se značajno pogoršala.

Danas se više od polovine stanovništva suočava sa ekstremnim gladovanjem, a to pokazuju i podaci UN. Najmanje milion dece, uzrasta do pet godina u opasnosti je da umre od gladi,

Da je situacija zaista loša pokazuju i podaci da su neke bolnice koje su ostale bez goriva, počele da seku drveće kako bi mogli nečim da zagreju pacijente, a stručnjaci upozoravaju da će situacija biti lošija ukoliko međunarodna zajednica ne pomogne ovim ljudima.

Očajne porodice prodaju sve što imaju

većina Avganistanaca bavi se poljoprivredom i na taj način zarađuje za život. Ova zemlja je zbog obilnih suša izgubila 40 odsto prinosa žetve, pokazuju podaci Svetskog programa za hranu. Kako se zalihe smanjuju, tako cene osnovnih namirnica poput brašna i hleba počinju da naglo rastu.

- Imamo samo vodu i hleb, a nekada nemamo ništ - rekao je ejdan radnik u prodavnici.

I njegova ćerka se već mesec dana nalazi u bolnici zbog neuhranjenosti i problemima sa rebrima i kičmom.

- Ovo je njen treći odlazak u bolnicu u poslednjih osam meseci i ne ide na bolje. Nema posla, nema prihoda, nemam kako da im donesem hrane. svaki put kada je vidim bude mi teško - kaže on.

Ričard Trenčard, predstavnik organizacije za hranu i poljoprivredu u Avganistanu u novembru je rekao da je situacija u zemlji katastrofalna.

- Svaki poljoprivrednik sa kojim smo razgovarali izgubio je skoro sve prihode od useva ove godine. Mnogi su primorani da prodaju stoku, nagomilali su se dugovi, jednostavno nema novca - kaže on.

Pre dolaska talibana na vlast, mnogi ruralni delovi zemlje bili su siromašni, ali sada su srednja klasa i ljudi u gradovima takođe pogođeni ovom krizom. Doktori i nastavnici u školima mesecima rade bez plate i među onima su koji čekaju u redu za hranu i medicinsku pomoć.

Širom zemlje porodice prodaju stoku, nameštaj i odeću, ponekada i cele kuće, kako bi dobili bar malo hrane.

Portparol talibana rekao je u izjavi za CNN da su Avganistanu hitno potrebni hrana i medicinski materijal i lekovi. On je dodao da talibani pokušavaju da uvećaju pomoć i da je podele ljudima zajedno sa humanitarnim organizacijama.

Pretrpane bolnice

Od kako je kriza počela sve više da uzima maha, tako su i bolnice počele da se pune pacijentima. Osim bolničkih kreveta, u poslednje vreme ponestaje i medicinski materijal, ali i osoblje. Zdravstveni program u zemlji nekada je finansirala Svetska banka, ali he pomoć prestala u avgustu ove godine sa dolaskom talibana.

Više od 2.300 ustanova nema osnovna sredstva za lečenje pacijenata, ali i za isplatu zarada radnicima. Do septembra većina klinika je zatvoren, a manje od jedne petine još uvek radi i to u jako teškim uslovima, pokazuje izveštaj UN.

Pre dolaska talibana 40 bolnica bilo je u kovid režimu, dok je sada taj broj smanjen na tri ili četiri ustanove. SZO je među organizacijama koje su nastavile da vazdušnom linijom šalju pomoć Avganistanu, a poslednja u nizu isporuka trebalo bi da zbrine 1,5 miliona pacijenata.

Mnogi humanitarni radnici i lekari upozoravaju da ovo nije dovoljno. U bolnicu u provinciji Ghor svakoga dana dođe oko 100 majki i dece tražeći pomoć zbog teške neuhranjensti, ali i drugih bolesti poput boginja, dijareje, prehlade i gripa. Svi ovi problemi su povezani, smatra načelnik odeljenja u bolnici Faziluhak Farjad , jer su neuhranjene osobe podložnije infekcijama i bolestima.

- Mnogi su primorani da prelaze dug put do najbliže bolnice, a pa u ove ustanove stižu još umorniji i slabiji - kaže on.

Apel za pomoć

Napori stranih vlada da uguše talibane finansijskom krizom imaju neželjeni efekat po građane Avganistana, smatraju međunarodne organizacije koje pozivaju donatore da promene svoju strategiju.

- SAD, Britanija u EU moraju što pre da preispitaju svoju odluku inače će uskoro biti prekasno i biće dosta smrtnih slučajeva - smatra doktor Špigl koji je nedavno posetio Avganistan.

On razume želu stranih zemalja koje ne žele da daju legitimitet talibanskoj vladi pozivajući ih na odgovornost, ali sa druge strane smatra da ove sankcije nisu dobro raspoređene.

- Da li je 100.000 smrti vredno ovog cilja - pita on.

EU je  oktobru obećala paket pomoći od milijardu evra, a odbor Svetske banke je nedavno donirao 280 miliona dolara dečjem fondu UN.

Suočeni sa sve većim pritiskom vlasti SAD su u sredu saopštile da će ukinuti neka ograničenja koja omogućavaju humanitarnim organizacijama da pruže pomoć Avganistanu u vidu podrške obrazovnim programima uključujući i isplatu plata nastavnicima.

Martin Grifts, koordinator Un za hitnu pomoć, rekao je da Avganistan nee moći da preživi zimu samo uz humanitarnu pomoć.

- Potreba za stabilizacijom bankarskog sistema je sada najvažnija ne smao da bi se spasili životi, već i da bi se omogućilo humanitarnim organizacijama da im pomognu - rekao je on.

Za to vreme avganistancima ne preostaje ništa drugo nego da čekaju pomoć.

Nakon 15 dana lečenja devojčica je napustila bolnicu teška svega šest kilograma. Porodica se sa devojčicom vratila kući gde ih čeka još četvoro gladne dece.

- Molim međunarodnu zajednicu da nam pomognu. Ukoliko ne stigne pomoć izgubiću svoju decu - rekao je nesrećni otac.

(Telegraf.rs)