Od poplava i požara, do vrućina i suša: 2021. bila je godina ekstremnog vremena, i to je tek početak

Od strašnih vrućina u Severnoj Americi do rekordnih poplava u Evropi i Aziji, ovogodišnje vreme nam je pokazalo kako izgleda živeti u svetu koji se zagrejao za 1,1 stepen Celzijusovih tokom prošlog veka.

- Opasne klimatske promene su već stigle. Tu tešku realnost moramo da prihvatimo - rekao je Majkl Vener, istraživač ekstremnog vremena.

Ekstremno vreme već odnosi kuće, posao, živote. Nedavne poplave u Kanadi možda su najskuplje u istoriji zemlje - čak 7,5 milijardi dolara. 18 vremenskih katastrofa koje su pogodile SAD u 2021. zajedno koštaju više od 100 milijardi dolara, prema poslednjim procenama.

Vener i drugi naučnici su u avgustu objavili izveštaj koji pokazuje da su sada sigurniji nego ikada da klimatske promene utiču na najgore vremenske događaje na svetu, uključujući ovih pet.

Toplotni talas na severozapadu Pacifika

Severozapad Pacifika i jugozapadna Kanada - region sa oko 13 miliona ljudi, poznat po kišnom, blagom vremenu - suočio se sa smrtonosnom vrućinom prethodnog leta. Veliki gradovi kao što su Portland, Sijetl i Vankuver, u kojima mnogi građani nemaju klima uređaje, zabeležili su visoke temperature koje su prelazile 38 stepeni.

Intenzivna toplota je rezultat vremenske pojave zvane toplotna kupola, u kojoj oblast visokog pritiska deluje kao poklopac na loncu i zadržava toplotu zarobljenu u određenom regionu.

Istraživanje toplotnog talasa pokazalo je da bi njegov intenzitet bio "praktično nemoguć" bez gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu i koji su emitovani u atmosferu u poslednjih 120 godina.

Kao rezultat vrućine, stotine ljudi je umrlo u regionu. Jedna studija objavljena ovog leta zaključila je da se za više od trećine smrti povezanih sa vrućinom mogu okriviti klimatske promene. A vrućina najviše šteti onima koji već najviše pate - od nižih prihoda, lošeg zdravlja ili starosti.

I životinje i biljke bore se da opstanu na ekstremnoj vrućini. Na severozapadu Pacifika, milioni morskih životinja su umrli, kao i mnoge na kopnu. Farmeri su videli pečene bobice na svojoj lozi.

Megasuša na Zapadu

U avgustu su SAD proglasile nestašicu vode na reci Kolorado - prvi put za plovni put. Jezero Mid, jedno od najvažnijih rezervoara reke, palo je na istorijski nizak nivo. Dok je ovo izazvalo prekide u snabdevanju vode za farmere u Arizoni i delovima Nevade, gde najmanje 40 miliona ljudi zavisi od reka zbog vode, buduće suše mogle bi da izazovu još šire redukcije vode.

"Megasuša" pogađa Zapad od 2000. godine. Iako bi region verovatno doživeo sušu bez obzira na ljudski uticaj, naučnici kažu da klimatske promene čine situaciju gorom nego što je bila u poslednjih 1.000 godina.

Suša može stvoriti opasne povratne efekte. Kako se vazduh zagreva, on usisava više vlage iz reka, jezera, biljaka, pa čak i tla, što zauzvrat može učiniti tlo još toplijim i suvljim.

I dok je suša na zapadu SAD istorijska, klimatske promene će najverovatnije pogoršati sušu širom sveta, sa istorijski sušnim regionima u Africi i na Bliskom istoku koji će biti najteže pogođeni.

Šumski požari

Šumski požar Diksi u Kaliforniji, do kog je došlo ove godine, drugi je najveći požar u istoriji države. Spalio je pola miliona hektara i oko 400 domova, što je doprinelo nizu užurbanih požarnih sezona koje su mučile Zapad. Severna Amerika nije bila sama. Veliki požari izbili su u Turskoj, Grčkoj i, što je možda najviše iznenađujuće, u ruskom Sibiru.

Strašne slike izgorelog grčkog ostrva Evija obišle su svet, dok su ljudi za kratko vreme izgubili sve što su imali. Iako se šumski požari ponavljaju iz godine u godinu, malo šta se čini kako bi se oni sprečili ili da se bar ublaže posledice.

Kada se ekstremna vrućina i suša poklope, smanjujući vlagu u tlu i stvarajući polja suve vegetacije, potrebna je samo mala iskra da zapali smrtonosni požar. Kako klimatske promene ogoršavaju vrućinu i sušu, to stara uslove za veće i češće požare. U nekim delovima Zapada sezona šumskih požara sada traje cele godine.

Ne samo da šumski požari ugrožavaju kuće i poslove, stvaraju i nezdrav vazduh i zagađenje i prete da istrebe neke vrste, uključujući poznato sekvoja drveće u Kaliforniji.

Ekstremne poplave - svuda

Kanada, SAD, Nemačka, Kina - ekstremne padavine i poplave koje su izazvale pogodile su svet ove godine. Na svakom od ovih mesta obim padavina je bio istorijski.

U Britanskoj Kolumbiji 20 gradova je zabeležilo rekordne padavine: Nešvil je doživeo svoj četvrti najvlažniji dan ikada; više kiše palo je na Central Park u jednom satu nego ikada ranije u tom vremenskom periodu; nemačke gradove je za dva dana preplavilo više kiše nego u normalnom mesecu; jedan dan kiše u Džengdžouu u Kini premašio je prosečnu godišnju količinu padavina.

Svi se sećamo užasnih slika poplavljenih kuća, srušenih mostova i puteva iz zapadne Evrope - Nemačke, Holandije, Belgije, i brojnih života koji su izgubljeni. Poplava je nadošla toliko brzo da je neke zatekla na spavanju.

Slike putnika koji se dave u metrou u Kini dok voda nadilazi velikom brzinom zauvek će ostati urezane u sećanjima ljudi.

Intenzivnije kišne oluje su rezultat zagrevanja - za svaki porast od 1 stepena, atmosfera može zadržati sedam procenata više vlage. Sa više vode na raspolaganju, oluje imaju potencijal da ispuste dovoljno kiše da izazovu poplave.

Mnoge ovogodišnje poplave otkrile su kako su naseljeni centri i tranzitni putevi projektovani za klimu koja možda neće dugo preovladavati. Na primer, roba koja je išla u i iz Azije zastala je u luci u Vankuveru, zahvaćena poplavama. U većim gradovima podzemni železnički tuneli su zatrpani, a ulice pretvorene u reke.

Uragan Ajda - od Nju Orleansa do Njujorka

Ekstremna kiša je jedan od glavnih načina na koji klimatske promene pogoršavaju uragane. Uragan Harvi, koji je pogodio Hjuston 2017. godine, bio je jedan od najekstremnijih primera za to. Oluja je bacila 1.524 milimetara kiše u nekim delovima Teksasa.

Ali upravo je uragan Ajda bio primer još jedne opasne osobine uragana izazvanih klimatskim promenama: brzog intenziviranja. Ovo se dešava kada se uraganski vetrovi povećaju za najmanje 56 kilometera na sat za manje od 24 sata. Ajda je daleko nadmašila tu brzinu, rastući za oko 96 km/h u toku dana, od oluje kategorije 1 do kategorije 4, čiji su najveći vetrovi dostizali brzinu od 240 km/h.

Dok se Ajda pomerala relativno brzo, naučnici očekuju da će se budući uragani u proseku pomerati sporije preko kopna, ispuštajući više kiše i izazivajući ekstremne poplave. Upravo je to uradio uragan Harvi nad Hjustonom; 2020. uragan Seli je zastao iznad Alabame. Istraživači predviđaju da će buduće intenzivne, kišne, spore oluje izazvati više razaranja; kako nivo mora nastavi da raste, smrtonosni olujni udari koje donose uragani će se takođe pogoršati.

To je tek početak

Naučnici još uvek istražuju kako će klimatske promene uticati na zimsko vreme i postaju sve sigurniji da zagrevanje Arktika proizvodi oštrije zimske oluje.

Jedna nedavno objavljena studija otkrila je moguću vezu između septembarskog smrzavanja u Teksasu i klimatskih promena, što sugeriše da barijera između hladnog arktičkog vazduha i toplog tropskog vazduha postaje nestabilnija i da polarni vrtlog - tok vazduha koji se kreće kroz stratosferu - ima veću verovatnoću da izazove intenzivne zimske oluje.

Kako vreme u svetu postaje burnije, javnost možda počne drugačije da percipira klimatske promene.

Nedavno ažurirano nacionalno istraživanje pokazalo je da 70 odsto ispitanih Amerikanaca misli da klimatske promene utiču na vremenske prilike. U 14-godišnjoj istoriji ankete, uverenje o klimatskim promenama bilo je najveće do sada: 76 odsto ispitanih Amerikanaca je verovalo da se to dešava, a 52 odsto misli da su lično pogođeni time.

Temperature će nastaviti da rastu, pa bi ekstremno vreme moglo da nastavi da oblikuje uverenja o klimatskim promenama, poručuje jedan od autora istraživanja, Edvard Majbah, stručnjak za komunikaciju o klimatskim promenama sa Univerziteta Džordž Mejson.

- Teška istina je da će većina američkih zajednica skoro sigurno doživeti sve više i gore klimatske događaje u decenijama koje dolaze - rekao je on.

Ni ostatak sveta neće proći ništa bolje.

(Telegraf.rs)