Rešio da Putinu pokaže zube: Da li je Zelenski dovoljno očvrsnuo i kako će se sve završiti?

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Zelenski je 2019. odneo pobedu na predsedničkim izborima u Ukrajini pričajući svojim biračima da će korumpirane političare staviti iza rešetaka, te da će direktno pregovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o prekidu sukoba na istoku Ukrajine.

Preporučujemo

Tri godine kasnije, Zelenski suočava se sa mogućom pretnjom da Rusija izvrši invaziju, i skuplja pristalice na Zapadu da mu pomognu.

- Znamo šta znači braniti državu, braniti zemlju oružjem - rekao je Zelenski tokom obraćanja prošle sedmice.

Pod pritiskom iz Rusije, Zelenski je prošao kroz značajnu političku transformaciju. Jedno je očigledno, više nije naivac kao na početku kampanje. Tvrdi da Rusija gura Ukrajinu u NATO, a članstvo je postalo okosnica njegove međunarodne politike. Ovog meseca posetio je Donjeck, te je u maskirnoj jakni i sa šlemom na glavi razgovarao sa ljudima koji će biti na prvoj liniji ako ruski tenkovi krenu da ulaze.

Foto: Tanjug/AP

Rusija je, kako piše Guardian, otvoreno odbacila napore Zelenskog za pregovore. Pedeset ukrajinskih vojnika je ubijeno od prošlogodišnjeg prekida vatre, što je činjenica koja teško opterećuje ukrajinskog glumca koji je postao predsednik.

- Mislim da je sazreo. On je ostario. To možete da vidite. Jednostavno je morao da iskusi teret odgovornosti - rekla je Orisija Lucevič, istraživač i menadžer ukrajinskog foruma u ​​programu Rusija i Evroazija u Chatham House-u.

Mnogi raspoređivanje tenkova i artiljerije u blizini granice tumače kao nameru Rusije da izvrši invaziju na Ukrajinu, što Moskva oštro demantruje. Zapadne bezbednosne agencije uverene su da bi do sukoba moglo da dođe početkom sledeće godine.

Rusija je objavila niz zahteva koje traži od Zapada, uključujući obećanje da će se odreći bilo kakvog vojnog delovanja u Ukrajini i istočnoj Evropi i da se NATO više neće širiti. Sve su prilike da će Zapad ove zahteve da odbije, a strahuje se da bi ovo Putin mogao da iskoristi kao povod za rat.

Uzda se u NATO; Vladimir Zelenski i Jens Stoltenberg Foto: Tanjug/AP

Zbog celokupne situacije Zelenski se našao u nikad težem položaju. Nekadašnji komičar, koji je glumio predsednika u popularnoj TV drami, sada je iskusio kako je biti predsednik u stvarnom životu. Njegov prethodnik, Petro Porošenko, zastupao je tvrdokorne antimoskovske stavove. Zelenski, s druge strane, želeo je da se predstavi kao "mirovni kandidat".

- Zelenski je bio veoma naivan kada je u pitanju ruska politika. Rekao je da je neophodno razgovarati sa Putinom da se spreči rat. Držao se pacifističke retorike - kaže Oleksej Haran, profesor političkih nauka na akademiji u Kijevu. Dodaje da je tim Zelenskog igrao na ideju mogućih ustupaka Moskvi, uključujući i snabdevanje Krima vodom.

U prvim danima predsednikovanja, strategija Zelenskog je dala neke rezultate. Došlo je do razmene zatvorenika i nekoliko prekida vatri na takozvanoj liniji kontrole u Donbasu.

Međutim, ubrzo je postalo jasno da do deeskalacije neće doći.

Haran kaže da "Putin nije prestao da puca", što je "otreznilo Zelenskog".

- Pomislio je: "Činim ustupke, a ništa se ne menja" - komentariše Haran.

Moskva nikad nije krila netrpeljivost prema komičaru koji je postao predsednik. Svetski mediji citiraju delove teksta s početka ove godine, koji je napisao bivši premijer Dmitrij Medvedev, a koji je nosio naslov "Zašto su besmisleni sastanci sa trenutnim vlastima u Ukrajini". U tom tekstu je Medvedev objasnio da je strategija Moskve da pregovara direktno sa Vašingtonom.

Putin sa zovu temu ima samo jednog sagovornika Printscreen: RUPTLY

- Besmisleno je da pravimo dogovore sa vazalima. Posao treba da završavaju suvereni - stajalo je u tekstu.

Fjodor Lukjanov, politički analističar, smatra da postoji duboko uverenje da je Zelenski čovek sa kojim nema smisla pokušavati da se politički razgovara o stvarima. Ističe da u krugovima moćnika Zelenskog porede sa Porošenkom, kojeg je Moskva smatrala za provokatora, ali koji je "bar znao gde je crvena linija".

- Za razliku od njega, neiskustvo Zelenskog manifestuje se kao potencijalno opasno - kaže Lukjanov.

Potezi Moskve govore i da Zelenskom nisu davali mnogo šanse. Kremlj je krenuo oštro, nudeći ubrzanje izdavanja ruskih pasoša za stanovnike istočne Ukrajine pre njegove inauguracije, produbljujući sukob iz 2014. godine.

Kada su pregovori počeli, Moskva je podvukla crtu. Prva kriza za Zelenskog dogodila se već u oktobru 2019, nakon što je objavio da je dogovorio tzv. Štajnmajerovu formulu sa Rusijom, što je podrazumevalo da se omoguće izbori u delovima koje kontroliše Rusija uz kontrolu OEBS-a. Veterani i aktivisti u Kijevu odmah su počeli proteste uz slogan: "Ne kapitulaciji".

Ukrajinski vojnici Foto: Tanjug/AP

Kremlj se ljutio i zbog manjih dogovora, poput onog da se formira konsultativno telo u okviru dogovora iz Minska, što je takođe propalo. Počeli su da cure detalji pregovora sa Zelenskim, a potom je došlo do potpunog prekida kontakta.

Semjuel Čarap, politikolog, veruje da je Putin uvideo da Zelenski ne može da ispuni ono što se od njega traži.

- Zaključili su da nemaju partnera za pregovore - kaže Čarap.

Na tešku taktiku Moskve, Zelenski je zauzeo još žešći stav. U februaru su ukinuta tri TV kanala u vlasništvu Viktora Medvedčuka, uticajnog ukrajinskog političara i oligarha, koji je blizak sa Moskvom. Bio je to odvažan potez. Ipak je Putin kum ćerki Medvedčuka, koji se nalazi u kućnom pritvoru po optužbi za izdaju.

Pristalice Zelenskog tvrde da su na ovim televizijskim kanalima zastupali proruski stav o konfliktima u Donbasu.

Jedan član Medvedčukove opozicione političke partije, rekao je da Putin smatra da je gašenje kanala „lična uvreda“.

- Hapseći Medvedčuka, Zelenski je uklonio sagovornika od poverenja, ostavljajući Moskvi samo vojne opcije - rekla je taj neimenovani političar.

Foto: Tanjug/AP

Lucevič sada veruje da je neka vrsta ruske vojne akcije vrlo verovatna. Ovo bi, smatra, moglo zaustaviti kopnenu invaziju u punom obimu.

- To bi moglo uključivati kaznene vazdušne napade na ukrajinsku vojnu infrastrukturu i rusku vojsku koja se otvoreno kreće u Donjeck i Lugansk koje drže pobunjenici, gde bi stanovnici pozdravljali Putinove vojnike cvećem... Savršena slika za rusku državnu TV - rekla je Lucevič.

Ona smatra da je Zelenski bio "malo očajan" zbog spore reakcije Zapada na krizu i zbog toga što Ukrajina nije dobila odbrambene rakete. Kijev i Moskva sad imaju nepomirljive stavove oko toga kako se se reši situacija u Donbasu, smatra Lucevič i dodaje da je Zelenski želeo prekid vatre i povlačenje teškog naoružanja, dok Putin, smatra, želi suprotno.

U očima Zapada, Moskva ima dugu istoriju "mamljenja" komšija u sukobe i smatra se da traže način da od Zelenskog naprave novog Sakašvilija, predsednika Gruzije, koji je izgubio u kratkom ratu sa Rusijom 2008. godine.

Sada manevar Moskve, koja ređa vojsku u blizini granice, mnogi tumače kao potez Rusije da isprovociraju isti ishod.

- Mnogi ljudi ovde misle da je spreman da izazove krizu spolja, da bi rešio probleme iznutra - rekao je Lukjanov, aludirajući na Putina.

Podrška Zelenskom od 2019. kada je osvojio neerovatnih 70 odsto glasova. Na polovini mandata podrška mu je opala na 25 odsto. Ipak, i dalje je najpopularniji političar u zemlji. Veruje se čak da bi opet mogao da pobedi na izborima 2024, pod uslovom da Rusija ne okupira Kijev i ne sruši proevropsku vladu.

Foto: Tanjug/AP

Profesor Ihor Todorov za Univerziteta u Užhorodu za Zelenskog kaže da ume da bude impulsivan.

- Njegovo biračko telo je prilično solidno. Postoji aktivna patriotska većina - kaže Todorov, koji je nekad predavao na Univerzitetu u Donecku, a onda je izbegao 2014. godine.

Putin igra pametno?

Todorov ne očekuje da će doći do eskalacije sukoba sa Ukrajinom. Pre je uveren da Putin igra globalnu političku igru sa ciljem da podeli zapad i izvuče maksimum iz koncesija.

Posmatrači kažu da Zelenski i dalje pokazuje političku nezrelost, dodajući da se i dalje oslanja na malu grupu savetnika, koji su nekad sa njim radili na televiziji. Oni citiraju njegovu ad-hoc sugestiju prošle nedelje da bi referendum mogao da reši problem Donbasa. I njegova obnovljena ponuda za razgovore sa Putinom – u Moskvi i forum na kojem bi se Zelenski verovatno borio protiv iskusnijeg protivnika.

- To je KGB protiv komičara. Zelenski je jači nego onda kada je izabran. Ali očigledno da i dalje nema jasnu viziju. On veruje da će uraditi nešto dobro za zemlju. On ne razume mnogo toga oko politike. Veruje da svako ko ga kritikuje je na neki način manipulisan - priča Haran.

Za sada Zelenski, baš kao i Zapad, čekaju da vide naredni Putinov potez. Haran kaže da je Rusija uverena da drži sve karte u svojim rukama.

- Za Putina je važno da u istoriji ostane upamćen kao nacionalni heroj, osoba koja je ujedinila slovenske zemlje. Ima Belorusiju u džepu. Ima Donjecku republiku. Većina stanovnika tamo ima ruski pasoš i Putin može da kaže da ih on brani - kaže Haran.

U slučaju Putina, koji smatra da je njegova dužnost da preokrene putanju Kijeva ka Zapadu, Haran vidi ukrajinskog potencijalnog mirotvorca kao prepreku na svom putu.

- Sve što se tiče Ukrajine on doživljaval veoma lično i ne može da bude predmet pregovora. Spreman je da bude i kažnjen samo da ispuni šta je zamislio. A kada pogleda u Zelenskog, ne vidi jednakog protivnika, već čoveka koji gubi vreme - rekao je bivši zvaničnik ruske vlade.

(Telegraf.rs)