Monarh koji je najduže vladao u istoriji Britanije: Ko je bila kraljica Elizabeta?

Svet je danas potresla vest da je preminula kraljica Elizabeta Druga, žena koja je nosila titulu najdugovečnijeg monarha.

Rođena je 21. aprila 1926. godine u Londonu, a presto je preuzela 6. februara 1952. godine, nakon očeve smrti. Po broju godina provedenih na prestolu 2015. premašila je i kraljicu Viktoriju i proglašena je najdugovečnijim monarhom u britanskoj istoriji.

Elizabeta je bila starija ćerka princa Alberta, vojvode od Jorka, i njegove supruge Elizabete. Kako je bila ćerka mlađeg sina kralja Džordža Petog, mlada Elizabeta imala je veoma male šanse da ikada nasledi presto. Međutim, sudbina je imala druge planove.

Njen stric, Edvard Osmi, odlučio je da abdicira 11. decembra 1936. godine, usred skandala zbog njegove veze sa razvedenom ženom Volis Simpson, što je bio šok za samu kraljevsku porodicu, ali i čitav svet. Sledeći u liniji za presto bio je Elizabetin otac, koji je po krunisanju postao kralj Džordž Šesti. Iako je Elizabeta u to vreme bila dete, bilo je jasno da postoji mogućnost da će jednog dana naslediti presto, pa se porodica posvetila pripremama za taj dan.

Obrazovanje buduće kraljice nadgledala je njena majka, kraljica Elizabeta. Brigu o deci poverila je guvernanti Merion Kraford, a u palatu su redovno dolazili nastavnici muzičkog i jezika, kako bi podučavali Elizabetu ali i njenu mlađu sestru. Tokom Drugog svetskog rata Elizabeta i njena sestra, princeza Margaret bile su sklonjene iz Londona i većinu vremena provele su u Škotskoj u zamku Balmoral. Elizabeta, tada još princeza, nije sedela skrštenih ruku, već je služila tokom Drugog svetskog rata kao podređeni u pomoćnoj teritorijalnoj službi, i dostigla je čin mlađeg komandanta.

Veruje se da je tada maštarila o svom budućem suprugu, svom daljem rođaku Filipu, nekadašnjem princu Grčke i Danske, kojeg je upoznala kada je imala svega 13 godina i u kojeg se zaljubila.

Nedugo po povratku iz Južne Afrike 1947. objavljeno je da se Elizabeta verila sa Filipom Mauntbatenom. Venčali su se 20. novembra 1947. godine. Veče uoči venčanja, kralj Džordž Šesti doneo je odluku da Filip ponese titulu vojvode od Edinburga, a nakon venčanja, Filip i Elizabeta nastanili su se u Londonu. Posle godinu dana dobili su naslednika. Princ Čarlsrodio se u Bakingemskoj palati 14. novembra 1948. godine. Dve godine kasnije Elizabeta je rodila princezu Anu, u avgustu 1950. godine.

Prve godina braka prošle su mirno, ali se kralju Džordžu pogoršalo zdravstveno stanje u leto 1951, zbog čega je Elizabeta više krenula da se pojavljuje u javnosti i da zastupa oca na brojnim državnim događajima. U oktobru iste godine Elizabeta i Filip poslati su na kraljevsku turneju u Kanadu i Vašington, a u januaru naredne godine obišli su Australiju i Novi Zeland. Tužna vest o smrti kralja Džordža Šestog zatekla ih je u Keniji 6. februara 1952.

Vest o očevoj smrti Elizabeta je saznala od supruga. Uprkos žalosti, mnogi navode da se buduća kraljica ponašala prisebno i kako protokol nalaže. Ipak, sat vremena je provela u samoći.

Elizabeta je odmah potom otputovala kući kako bi bila sa porodicom. Prvih meseci nakon očeve smrti Elizabeta je bila u žalosti i opterećena novim dužnostima koje je čekaju. U leto se preselila u palatu i preuzela dužnosti monarha. Krunisana je 2. juna 1953. godine, a po prvi put je ceremoniju čitav svet mogao da prati na televiziji.

Posle nekoliko meseci, nova kraljica i njen suprug krenuli su da obilaze zemlje Komonvelta. Na turneji su proveli šest meseci. Potom su usledili obilasci brojnih evropskih zemalja, a 1957. otputovali su u Kanadu i SAD. Dve godine kasnije saznala je da je trudna i u februaru 1960. godine rodio se princ Endru, a četiri godine kasnije i princ Edvard.

Modernizacija monarhije, a onda teške godine za kraljicu

Kraljica je oduvek slovila za povučenu i odmerenu, ali je njen suprug bio svestan da se svet oko njih menja i da više moraju da se otvore svetu. Upravo na njegov nagovor je i dozvoljeno snimanje krunisanja, a u godinama koje su usledile, uspeo je da objasni kraljici da je neophodno da monarhiju modernizuju i približe narodu. Tako je 1970. kraljica dozvolila da kamera uđe u palatu i snima njihov svakodnevni život, a 1978. odobrila je formalni razvod braka svoje sestre.

Na oko možda idiličan život kraljice u realnosti nije uopšte bio toliko bajan. Tokom 90-ih godina prošlog veka njena porodica prošla je kroz veoma turbulentan period i Elizabeta je bila suočena sa brojnim izazovima. Godine 1992. godine, koju je Elizabeta nazivala "najgorom godinom kraljevske porodice", princ Čarls i njegova supruga Dajana, princeza od Velsa, su se razdvojili, kao i princ Endrju i njegova supruga Sara, vojvotkinja od Jorka. I Ana je donela odluku da se razvede, što je potpuno uništilo mir u zamku Vindzor.

Da stvar bude gora, zemlja je prolazila kroz krizu, a građani su bili ogorčeni zbog kraljevskog raskošnog života. Da bi "umirila" narod, iako po zakonima na to nije obavezna, kraljica je 1992. odlučila da plati sve poreze na svoje lične dohotke.

Nažalost, njenim mukama tu nije bio kraj. Razdvajanje, a potom i razvod Čarlsa i Dajane koji je usledio 1996. godine, dodatno je doprineo padu popularnosti kraljevske porodice. Stvari su postale još gore 1997. nakon Dajanine pogibije, posebno zbog toga što je kraljica u prvi mah odbila da zastave na Bakingemskoj palati budu na pola koplja...

Elizabeta je ponovo pokušala da se umili narodu, i da svoju porodicu, koju su mnogi smatrali hladnom i proračunatom, predstavi u boljem svetlu. Ti njeni pokušaji su bili samo donekle uspešni.

Za kratko vreme ostala bez sestre i majke

Novi udarac stigao je 2002. godine, kada je preminula kraljičina sestra, princeza Margareta, a mesec dana kasnije i kraljica majka, Elizabeta Prva. To se dogodilo uoči proslave 50. godišnjice od Elizabetinog krunisanja. Za Zlatni jubilej organizovane su proslave širom Komonvelta, a u Londonu se slavilo danima. Ipak, sve je nekako ostalo u senci smrti kraljice i princeze.

Kao da se tada javnost sažalila na kraljicu, pa je njena popularnost ponovo počela da raste, a stvari su se dodatno poboljšale venčanjem princa Čarlsa i vojvotkinje Kamile 2005. godine. Iako to niko nije očekivao, Čarlsova odluka da po drugi put stupi u brak, naišla je na veliku podršku među građanima.

Vreme slavlja, pa vreme bola

Kraljica i njen suprug su se u narednim godinama posvetili dužnostima, ali i jedno drugom. U aprilu 2011. godine obradovalo ih je venčanje njihovog unuka, Čarlsovog sina, princa Vilijama, koji se oženio sa Ketrin Midlton. Narednog meseca kraljica Elizabeta je "prešišala" i kralja Džordža Trećeg po dužini boravka na prestolu, pa je ponela titulu drugog najdugovečnijeg monarha.

Narednog meseca otišla je u Irsku, što je bila istorijska odluka. Ne samo da je bila prvi monarh koji je posetio Republiku Irsku, već je bila i prvi monarh koji je kročio u Irsku od 1911. godine. Naredne godine slavila je Dijamantski jubilej, odnosno 60 godina od krunisanja, a "prava kruna" stigla je 2015. godine, kada je Elizabeta Druga "srušila" kraljicu Viktoriju i postala najdugovečniji monarh na prestolu. Podsetimo, Viktorija je vladala 63 godine i 216 dana.

Naredne godine je princ Filip odlučio da se zvanično povuče iz javnog života, mada se i dalje povremeno pojavljivao na određenim događajima. I sama kraljica odlučila je da se primiri, pa je pojedine dužnosti prebacila na princa Čarlsa i druge članove kraljevske porodice.

Novi šok usledio je u martu 2020. kada je drugi Čarlsov sin, a kraljičin miljenik, princ Hari, odlučio da se povuče iz kraljevskog života. Vojvoda od Saseksa i njegova supruga Megan ponovo su doveli kraljevsku porodicu u žižu svetskog interesovanja, a sve je kulminiralo čuvenim intervjuom koji je bračni par dao Opri Vinfri, a koji je emitovan početkom ove godine.

To vreme je bilo posebno teško za kraljicu. Uoči emitovanja intervjua, princ Filip je završio u bolnici zbog infekcije prouzrokovane kovidom-19, a prašina koja se podigla nakon emitovanja intervjua naterali su kraljicu da se dodatno povuče u sebe. Najveći udarac stigao je u aprilu 2021, kada je princ Filip preminuo. Nakon više od 70 godina braka, Elizabeta, kraljica je ostala bez svoje najveće podrške i svoje najveće ljubavi.

Iako su mnogi očekivali da će to kraljicu u potpunosti slomiti, Elizabeta Druga je i dalje ostala na svojim nogama. Dostojanstveno je ispratila supruga i ubrzo nakon sahrane se ponovo posvetila kraljevskim dužnostima.

Utehu je, kao i čitavog svog života, pronalazila u konjima. Bila je čuvena po svojim ergelama i ljubavi prema ovim plemenitim životinjama i jahanju. Obožavala je konjske trke, a volela je da putuje čak u Kentaki da izabere dobrog ata za svoje ergele. Veliku ljubav kraljica je gajila i prema psima, ali i prirodi. Obožavala je lov, i bila je veoma iskusna u tome, a svaki slobodan trenutak bi koristila da ode na neko od svojih imanja da uživa u šetnjama i jahanju.

Osim što je u večnost otišla kao najdugovečnija kraljica, ostaće upamćena i kao jedna od najbogatijih žena sveta, ali i kao monarh koji je ugostio ubedljivo najviše svetskih zvaničnika i u svom kabinetu "preslišao" mnoge britanske premijere... Od čuvenog Vinstona Čerčila, pa do Boris Džonsona.

(Telegraf.rs)