Dve su već za nama, ali još nije kraj: Šta čeka svet u trećoj godini pandemije

U visoko vakcinisanim, bogatijim zemljama sveta, treća godina pandemije biće bolja nego druga, a kovid-19 imaće mnogo manji uticaj na zdravlje i svakodnevne aktivnosti. Vakcine su oslabile vezu između slučajeva i smrti u zemljama kao što su Velika Britanija i Izrael, ali u zemljama koje su siromašnije ili je niska stopa vakcinacije (ili i jedno i drugo), štetni efekti virusa će se zadržati.

Zima ima običaj da donese ono najgore od korona virusa. Prošle godine, u sezoni je zabeležen rekordan porast u kojem je skoro 250.000 Amerikanaca umrlo, a bolnice su preplavljene širom zemlje. Ove godine smo mnogo bolje pripremljeni, sa efikasnim vakcinama - i, uskoro, moćnim antivirusnim lekovima - koji uništavaju koronavirus, ali čini se da su slučajevi ponovo u porastu, što izaziva strah od još jednog velikog talasa.

Koliko će loše postati? Nismo više u najopasnijoj fazi pandemije, ali nismo ni na kraju. Dakle, putanja kovid-19 u narednih nekoliko meseci zavisiće od tri ključne nepoznanice: kako se održava naš imunitet, kako se virus menja i kako se ponašamo. Ove nepoznanice se takođe mogu odigrati različito od države do države, od grada do grada, ali zajedno će odrediti šta će se na kraju dogoditi ove zime.

Koliko imamo imuniteta?

SAD su u potpunosti vakcinisale 59 odsto zemlje i zabeležile dovoljno slučajeva da se to odnosi na 14 odsto stanovništva. Ono što ne znamo jeste kako da spojimo ova dva broja.

- Koliki procenat Amerikanaca ima imunitet protiv korona virusa - od vakcina ili infekcije ili oboje? - pita Elizabet Haloran, epidemiolog.

Ono što se dešava u Evropi je takođe "crven znak". Nekoliko zemalja u zapadnoj Evropi, koje su više vakcinisane nego SAD, već beleže porast slučajeva, čak i obaraju rekorde od početka pandemije.

Snaga imuniteta takođe se razlikuje od čoveka do čoveka. Imunitet od prošlih infekcija, posebno, može biti prilično varijabilan. Imunitet izazvan vakcinom ima tendenciju da bude dosledniji, ali stariji ljudi i ljudi sa oslabljenim imunitetom imaju slabiji odgovor.

Da li će se pojaviti nove varijante?

Na početku pandemije, naučnici su smatrali da je ovaj korona virus prilično sporo mutirao. Zatim, krajem 2020. godine, pojavila se prenosiva alfa varijanta. A onda se pojavila još prenosivija delta varijanta. Krajem 2021. godina svet je uplašio novi soj - omikron koji se pojavio u Južnoj Africi i koji je izgleda zarazniji od svih prethodnih sojeva. Za godinu dana, virus je više nego udvostručio svoju zaraznost. Evolucija ovog korona virusa možda sada usporava, ali to ne znači da je zaustavljena: treba očekivati da će koronavirus nastaviti da se menja.

Alfa i delta su bili evolutivni pobednici jer su tako zarazni, a virus bi možda mogao da pronađe načine da još više poveća svoju prenosivost. Ali kako se sve više ljudi vakciniše ili zarazi, naš kolektivni imunitet daje sve veću prednost varijantama koje umesto toga mogu da izbegnu imunološki sistem. Delta već ima neke od ovih sposobnosti.

Beta i gama varijante su takođe narušile imunološku zaštitu, ali nisu bile u stanju da se takmiče sa delta varijantom. Možda još postoje nove varijante koje mogu. Nemoguće je znati da li će se nešto od ovoga desiti na vreme da bi se napravila razlika ove zime, ali će se to na kraju dogoditi. Ovako funkcioniše evolucija. Drugi koronavirusi koji izazivaju prehladu takođe se menjaju svake godine - kao i grip. Virusi uvek izazivaju reinfekcije, ali svaka reinfekcija takođe osvežava pamćenje imunog sistema.

Naučnici još uvek ne znaju puno o novom omikron soju, osim da se širi veoma brzo i možda izbegava zaštitu od nekih vakcina. Međutim, kako se da zaključiti na osnovu dosadašnjih infekcija, izaziva blaže simptome.

Nejednakost između bogatih i siromašnih zemalja

Pojaviće se nejednakost u ishodu između bogatijih i siromašnih zemalja. Fondacija Gejts, jedna od najvećih dobrotvornih organizacija na svetu, predviđa da će se prosečni prihodi vratiti na nivoe pre pandemije u 90 posto naprednih ekonomija, u poređenju sa samo trećinom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Iako je ponuda vakcina porasla u poslednjem kvartalu 2021. godine, mnoge zemlje će i dalje ostati nedovoljno vakcinisane u većini 2022. godine, kao rezultat problema sa distribucijom i oklevanja ljudi. To će dovesti do viših stopa smrtnosti i bolesti i slabijeg ekonomskog oporavka. Problem "poslednjeg kilometra" u vezi sa isporukom vakcine postaće bolno očigledan jer zdravstveni radnici nose vakcine u najsiromašnija i najudaljenija mesta na planeti.

Međutim, žalbe oko nejednake distribucije smanjiće se tokom 2022. godine, kada će pristup ruci pacijenata postati veći ograničavajući faktor nego pristup vakcinama.

- Ako proizvođači ne smanje proizvodnju vakcina, doći će do prenatrpanosti do druge polovine godine - predviđa Airfiniti, kompanija koja se bavi ovim podacima.

Buster doze će se više koristiti 2022. godine kako zemlje budu shvatale kada su potrebne.

- Nove varijante će takođe podstaći prihvatanje - rekao je Stenli Plotkin sa Univerziteta Pensilvanija, koji je izumeo vakcinu protiv rubeola.

Prema njegovim rečima, aktuelne vakcine i prilagođene verzije koristiće se kao busteri, povećavajući zaštitu od varijanti.

Vakcinacije dece će se takođe proširiti, u nekim zemljama i na mlađe, čak i na bebe od šest meseci. Kada oklevanje ili otpor građana da prime vakcinu dovedu do poteškoća vlada da postignu svoj cilj, one će preduzeti mere koje će otežati život nevakcinisanima - zahtevanjem kovid sertifikata za pristup određenim događajima i objektima, i uvođenje obavezne vakcinacije za grupe kao što su zdravstveni radnici.

Imunitet i tretmani mogu biti dovoljno rasprostranjeni do sredine 2022. da bi smanjili broj slučajeva i smanjili rizik od novih varijanti. U ovom trenutku virus će postati endemski u mnogim zemljama. Međutim, iako postojeće vakcine mogu biti u stanju da suzbiju virus, potrebne su nove da bi se smanjio prenos.

Nove vakcine, antivirusni lekovi

Stefan Bansel, šef Moderne, koji je izumeo vakcinu zasnovanu na mRNA tehnologiji, rekao je da njegova firma radi na "multivalentnoj" vakcini koja će štititi protiv više od jedne varijante kovida-19.

Pored toga, on traga za "pan-respiratornu" vakcinu koja kombinuje zaštitu od višestrukih koronavirusa, respiratornih virusa i sojeva gripa.

Ostale inovacije u vakcinama protiv kovida-19 uključivaće zamrznute formulacije mRNA vakcina i vakcine koje se daju putem flastera za kožu ili inhalacijom. Ove vakcine (nastale liofilizacijom - tehnika sušenja prirodnih supstanci koje su kvarljive kako bi se cele konzervirale i čuvale dugo) su lake za transport.

Kako ponuda vakcina raste 2022. godine, one zasnovane na mRNA više se će preferirati, jer nude više nivoe zaštite. To će smanjiti globalno tržište za manje efikasne vakcine, kao što su kineske, prenosi Economist.

U bogatim zemljama veći fokus biće na tretmane antitela za ljude zaražene kovidom-19. Amerika, Britanija i druge zemlje više će se osloniti na koktele kao što su oni od AstraZeneke ili Regenerona.

Oni koji najviše obećavaju su novi antivirusni lekovi. Fajzer već proizvodi "značajne količine" svog inhibitora proteaze. U Americi je vlada pristala da kupi 1,2 milijarde kurseva antivirusnog leka koji razvija Merk, poznatog kao molnupiravir. Ovo je pokazalo njegovu efikasnost u ispitivanjima, a kompanija ga je licencirala za široku, pristupačnu proizvodnju.

U pripremi je mnogo drugih antivirusnih lekova. Antivirusni lekovi koji se mogu uzimati u obliku tableta, nakon dijagnoze, verovatno će postati blokbasteri 2022. godine, pomažući da kovid-19 postane bolest koja se još više može lečiti. To će zauzvrat dovesti do novih zabrinutosti oko nejednakog pristupa i zloupotrebe koja podstiče otporne sojeve.

Najveći rizik za ovu optimističniju perspektivu je pojava nove varijante sposobne da izbegne zaštitu koju pružaju postojeće vakcine.

Korona virus ostaje zastrašujući neprijatelj.

(Telegraf.rs)