Evu su Nemci kao bebu oteli iz majčinog naručja: Njena ćerka posle 75 godina pronašla svoje tetke

Dena i Džen Gerhart znale su da imaju stariju sestru, nikada je nisu upoznale, a misterija je bila da li je uopšte i živa. One su od detinjstva slušale priču o teškoj sudbini svoje sestre koju su Nemci za vreme Drugog svetskog rata oteli iz majčinog zagrljaja. 

Njihova majka Dora je prema zvaničnim dokumentima rodila Evu u koncentracionom logoru, a nacisti su ih razdvojili nekoliko messeci kasnije kada je beba malo ojačala.

Doru su tokom rata premeštali u nekoliko logora gledajući kako članove njene porodice odvode u gasne komore iz kojih se nikada nisu vraćali. Ludom srećom ona je uspevala da preživi, a kada se rat završio preselila se u Austriju. Do kraja života nikada nije saznala šta se desilo sa njenom ćerkom.

U Austriji je upoznala svog budućeg supruga, koji je takođe bivši logoraš. Venčali su se četiri godina kasnije, pre nego što su 1949. godine emigrirali u Ameriku sa njihovim ćerkama.

Par nije često pričao o svom iskustvu iz rata, posebno ne svojim ćerkama, jer im je savetovano da kriju svoje jevrejsko poreklo. Iako je Dora sve vreme pokušavala da pronađe svoju ćerku, njoj nije bilo ni traga ni glasa.

- Provela je ceo život tražeći ćerku. Sve to je ostavilo velike posledice na njenu psihu - rekla je Dena, prenosi Washington post.

Ona je prema rečima ćerke, nekoliko puta odlazila u Nemačku i posećivala sirotišta kako bi pokušala da pronađe ili dobije bilo kakvu informaciju o ćerkici.

Dora je imala samo jednu Evinu fotografiju, a često se uspavljivala držeći je u rukama. Ona je ovu crno-belu uramljenu fotografiju držala u rukama, često su ti pokreti podsećali na one kao kada majka drži dete u naručju.

Na fotografiji se vidi Dora kako drži svoju ćerkicu, mada iako u zvaničnim dokumentima piše da se porodila u logoru, vrlo je moguće da se to dogodilo ranije, jer na fotografiji izgleda svečano obučena i doterana sa nakitom oko vrata.

Pre nego što je Dora preminula 1998. godine, njene ćerke odlučile su da nastave da traže svoju sestru. Pretraživale su baze podataka koje su dostupne na internetu, a zatim su kontaktirale i Crveni krst kako bi pokušale da dobiju neke odgovore.

- Celog života nas je mučilo pitanje da li je Eva živa. Želeli smo da znamo gde je i ko je ona danas. Nismo znale odakle da počnemo - rekla je Džen.

One su međutim, imale više sreće od njihove majke, ali su sve vreme mislile da njihova sestra nije preživela rat.

Prvi kontakt nakon mnogo godina

Jednog prolećnog dana sve se promenilo.

Sestre su prošle godine uradile DNK analizu preko platforme My Heritage. Nekoliko dana kasnije stigao im je mejl da se njihovi rezultati pokčlapaju sa jednom ženom koja živi u Velikoj Britaniji.

Sa druge strane okeana, Kler Rej, njihova navodna rođaka, dobila je takođe sličan mejl. Ona je u početku bila sumnjičava, ali je želela da otkrije da li njena majka ima neke rođake.

Njena majka Evelin Rej, nije znala ništa o svom poreklu i detinjstvu. Sve što je imala je dokument u kom piše da je njeno ime Čava (prevedeno sa hebrejskog Eva) i da je rođena 1945. godine u koncentracionom logoru Bergen-Belzen, u kom je ubijena i Ana Frank.

Evelin nikada nije znala kog datuma je rođena. Nju je usvojio jevrejski par koji je živeo u Britaniji kada je imala oko sedam godina. Godinama je verovala da je njena biološka porodica poginula u logoru tokom rata.

- Uprkos sumnjama da su još živi, pokušala je da sazna više informacija o njima, ali su joj vrata uvek bila zatvorena. Umrla je 2014. godine od raka pankreasa - rekla je njena ćerka.

One su počele da se dopisuju preko mejlova, a onda su počele i da razmenjuju fotografije. Sličnost između Dore i njene ćerke Eve bila je neverovatna.

- Bile su skoro identične, to je prosto neverovatno - rekla je Dena.

Kada su se čule telefonom shvatile su da osim fizičkih sličnosti imaju i ista interesovanja.

Dena je majku opisala kao glamuroznu ženu koja je jako volela ples i koja je imala snažan karakter.

- Moja majka bila je ista takva. Bila je odlučna kuvarica i domaćica, ali i neko pored koga ste uvek želeli da budete. Uvek smo se dobro zabavljale - rekla je Kler.

Iako su imale mnogo telefonskih razgovora, one dugo nisu uspevale da se vide zbog karantina i restriktivnih mera koje su važile za putovanja. Uprkos tome snažne porodične veze počele su da se razvijaju.

Put u SAD

Početkom novembra Kler je odlučila da sa svojim suprugom poseti SAD i upozna svoje tetke. Jednog dana pokucali su na vrata porodične kuće.

- O moj Bože, ne mogu da verujem, šta vi tražite ovde - rekla je Dena uzbuđeno kada je otvorila vrata.

Sve tri su imale dug zajednički zagrljaj.

- Ovo je jedan od najlepših trenutaka u mom životu - rekla je Kler.

Njena tetka je ispričala da su fantastično provele zajedničke trenutke.

- Planiram da sa sestrom posetim Britaniju. Kada je pokucala na naša vrata i kada sam je zagrlila, znala sam da pripada našoj porodici - rekla je Dena.

One su zajedno provele dve nedelje u Ohaju, zajedno su proslavile Dan zahvalnosti, a Kler je za to vreme imala priliku da upozna još neke rođake.

- Jedino mi je žao što je vreme brzo proletelo. Dugo sam maštala da se porodično okupimo - rekla je ona.

Iako su se Eva i njena majka rastale pre više od 75 godina, zahvaljujući njihovim ćerkama, njihova veza nije nikada jača.

- Jedino čemu se nadam je da su se u srele u raju i da su zajedno. Da su se posle toliko godina ponovo našle - rekla je Dana.

(Telegraf.rs)