"Nestao je ceo grad": Potresne ispovesti meštana koji su preživeli razarajući tornado

Kjani Parsons Perez svim silama se trudila da ne paniči kada su jaki vetrovi udarili u zgradu u kojoj se nalazila i sravnili je do temelja. Kjani je bila jedan od mnogo radnika koji su ostali zarobljeni u ruševinama fabrike sveća u Mejfildu u Kentakiju, nakon što je tornado u petak opustošio područje.

Kjani kaže da se sve dogodilo neverovatno brzo i da je tornado nosio sve pred sobom.

- Ljuljao nas je napred i nazad i onda bum, sve se samo srušilo - priča ona za CNN.

To je bio samo jedan od najmanje 50 tornada koji su zabeleženi u osam savezni država - Arkanzasu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Misuriju, Misisipiju, Ohaju i Tenesiju...

Vetar je čupao dalekovode i krovove, rušio kuće. Strahuje se da je najmanje 100 ljudi stradalo, a oni koji su preživeli ne mogu da zaborave slike horora.

Kjani je sa oko sto kolega bila na smeni u fabrici, koja je proteklih nedelja radila radila 0-24 kako bi uspeli da naprave dovoljno sveća za božićne praznike. Horor je počeo kada je osetila vetar kako duva, iako je sa kolegama potražila sklonište u ušuškanom delu zgrade.

Seća se da su svetla počela da trepere, osetila je kako su joj se zapušile uši. Posle nekoliko sekundi zgrada je počela da se urušava poput kule od karata.

- Kao da je neko izvukao jedan komadić i sve je samo krenulo da se ruši - priča Kjani.

Nešto ju je potom udarilo u glavu. Kada se osvestila, shvatila je da su joj noge zarobljene.

Nakon što je izvučena, rečeno joj je da je bila prekrivena sa oko dva metra šuta. Kolege su ležale oko nje. Neki su dozivali pomoć, drugi su se molili, a Kjani je pričala viceve pokušavajući da nekako smiri situaciju.

Međutim, minuti su prolazili, a kada je počela da gubi osećaj u nogama, Kjani je počela da paniči.

U tom trenutku je počela da strimuje lajv na Facebook-u.

"Ne znam ko ovo gleda, ali neka neko pošalje pomoć. Zaglavljeni smo. Zid je pao na mene. Niko ne može do nas... Pošaljite pomoć, molite se za nas", govorila je drhtavo dok su se u pozadini čuli glasovi uspaničenih kolega.

Njen šef i kolege koji su bili u drugom delu fabrike, počeli su da otkopavaju šut kako bi do zarobljenih došao kiseonik. Kada su spasioci stigli polako su izvlačili jednog po jednog. Kjana je izvučena poslednja.

- Samo sam se zahvaljivala Bogu. Prosto je neverovatno da je odande iko izvukao živu glavu - priča Kjani.

"Zaobišlo nas je za dlaku"

Grupa prijatelja koja je bila u lovu na patke u Tenesiju našla se na putu tornada. Kajden, Korbin i Aron, koji su inače iz Teksas, došli su u posetu. Kajden kaže da se pričalo da će biti oluje na dan njihovog puta, ali nisu ni pomislili da ovako nešto može da ih zadesi. Taman što su stigli i počeli da izvlače stvari iz vozila oglasila se sirena za uzbunu.

- Tek tad smo saznali da će biti tornada. Nekih 15 minuta kasnije je udario - rekao je jedan od momaka.

Njih trojica su se povukli u sobu u motelu i čekali da vide šta će da se dogodi. Na nekih 20 metara od motela bio je parking za kamp prikolice. Kada su nakon tornada otvorili vrata videli su da više ničeg nema.

- Kamp-prikolice, kola, drveće, sve je pocepano u paramparčad. Bio je jedan kamper na oko 10 metara iza mog kamioneta, više ga tamo nije bilo - kaže Kajden.

On kaže da je mogla da se povuče linija na mestu kuda je protutnjao tornado.

- Tačno iza mog kamioneta, meni je samo puklo staklo. Omašilo nas je za dlaku - kaže momak.

Satima nakon toga su njih trojica pretraživali ruševine, tražeći preživele.

- Ovo gledaš na filmovima, nikad nisam ni pomislio da ću ovako nešto da doživi. Razmišljao sam šta da radimo. Niko te ne priprema za ovakve stvari - kažu mladići.

"Znao sam da nije kraj"

Džefri Vir bio je sam kod kuće u Arkanzasu i gledao vesti. Pratio je oluju na telefonu kada je odjednom nestalo struju. Kada je izašao napolje da vidi šta se događa bljesnula je munja i Vir je znao da će tornado da udari. U gradu gde je odrastao oluje su normalna stvar, ali nikad nije bilo ovako. U prvi mah nije bio uplašen, ali kada je čuo kako stabla pucaju pod naletom vetra, nije mu bilo svejedno. Brže bolje je utrčao u kuću.

- To je bio samo početak, znao sam da tek stiže, znao sam da nije kraj - rekao je Vir.

Vir nije znao kojim pravcem će tornado ići. Svuda je bio mrak a drveće je pucalo i letelo. Nije imao drugi izbor nego da čeka.

Uplašen je zagrlio psa i čekao poziv prijatelja, koji bi mu javili kuda se tornado kreće. Tek posle pet sati shvatio je koliko je razoran tornado bio. Gradić Truman udaljen desetak kilometara bio je uništen. Kuće su srušene, mnoge su ostale bez krova, šu je bio rasut po svim putevima.

"Srce mi je slomljeno"

Lejša Doran je par sati pre oluje uživala u svojoj knjižari u Mejfildu, koja je bila puna kupaca.

- Svi su bili srećni, imali smo zabavu i svi su se smejali, pevali - priča Doran kako je sve izgledalo par sati pre nego što su ostali bez struje i dometa na mobilnim telefonima.

Nikako nije mogla da proveri da li je knjižara i dalje na svom mestu. Ubrzo joj je stigla poruka da su banka i sud koji se nalaze tik uz knjižaru uništeni.

- Kada sam došla narednog jutra i videla da je sve uništeno srce mi je prepuklo. U petak je sve bilo tako savršeno, a od jutros više ništa ne postoji - kaže Lejša.

Ona kaže da joj ostaje samo da bude zahvalna što su svi na vreme napustili knjižaru koja postoji više od 40 godina.

- Najteže mi je zbog ljudi koji su stradali. Stvari možeš da zameniš, ali porodicu, prijatelje, to ne možeš nikad da nadomestiš - kaže žena.

Hejli Gibson je bila u Ilinoisu kad je tornado udario. Pre oluje igrala je sa prijateljima Fortnight, ubrzo su svi ostali bez struje. Spas od oluje potražila je na podu kupatila, dok je oko nje sve nestajalo. Četiri sata je sedela u mraku ne znajući da li će preživeti, kao ni šta se događa sa njenom porodicom i prijateljima.

"Nestao je ceo grad"

Stanovnici Mejfilda su nakon oluje došli do mesta gde je nekad stajala fabrika sveća. Ovaj gradić najteže je pogođen u nevremenu.

- Tornado je prošao kroz srce Mejfilda. Sve je uništeno, srce grada je uništeno. Svaka stara zgrada, crkve koje su bile tu stotinama godina. Ovo je kao ratna zona ili neka scena iz filmova - kaže meštanin Stiven Elder.

Sumornim glasom dodaje da više ništa neće biti isto.

- Ceo grad je nestao - rekao je Elder.

Osim što je pričinjena ogromna materijalna šteta, Elder strahuje i šta će biti sa ljudima koji su izgubili svoje voljene u oluji. Šta će biti sa onima čiji najdraži se i dalje vode kao nestali, šta će ako budu morali da im saopšte loše vesti?

Meštani danonoćno pretražuju ruševine i pokušavaju da očiste grad.

- Iako moža Božić neće izgledati kao prethodnih godina, treba da budemo zahvalni na tome što će ljubav ujediniti ovaj mali grad. Ne trebaju nam pokloni ispod jelke, bitno je da svi budemo zajedno - rekao je on.

(Telegraf.rs)