Korona protesti širom sveta: Zašto?

Evropa beleži veliki broj novozaraženih koronom. Više država povuklo je "kočnicu" i uvelo dodatne mere u borbi protiv pandemije – od obaveze nošenja maski i za decu, delimičnih zabrana okupljanja, pa do obavezne vakcinacije, naročito za pojedina zanimanja.

Ali, kako pandemija traje, tako je i bes kod mnogih ljudi sve veći. Na desetine hiljada njih u čitavoj Evropi već nedeljama izlazi na proteste. Šta ih tera na ulicu? I u kojim zemljama ima naročito mnogo protivnika mera protiv pandemije?

Preporučujemo

Protesta, nezadovoljnih i nepoverljivih ima svuda, pa tako i u centralnoj Evropi. U glavnom gradu Austrije policija je nedavno opet imala posla s oko 40.000 onih koji su demonstrirali protiv najavljene obavezne vakcinacije, a na protestu je bilo i nasilnih incidenta, piše Dojče Vele.

I u Briselu je proteklog vikenda demonstriralo oko 8.000 ljudi. Oni su krenuli prema sedištu Evropske unije gde su se neki upustili i u okršaje s policijom.

U Luksemburgu su se demonstranti okomili na žičane ograde oko Božićnih vašara, jer na njih inače smeju da dolaze samo vakcinisani, izlečeni ili oni koji imaju negativan test na koronu.

I u Holandiji je situacija eskalirala. Pre par nedelja u Hagu stotine ljudi svoj bes je usmerilo na bicikle ostavljene na ulici, a i na policiju su bacali kamenje i druge predmete. Protesta u toj zemlji ima i u poslednjih nekoliko dana, ali ipak prolaze bez incidenata.

"Kuva" se i u Nemačkoj: u više gradova su održani mitinzi, a u pokrajini Saksoniji, u kojoj su zbog korone okupljanja zabranjena, ljudi se pozivaju na takozvane "javne šetnje". Tužni vrhunac tih protesta bio je mimohod s bakljama pred privatnom kućom pokrajinske ministarke zdravlja Petre Keping u mestu Grima.

Još od početka pandemije napravljeno je mnoštvo "grešaka u komunikaciji", već i zbog toga što se mnogo toga nije znalo o virusu korone. Zbog strahovito velikog broja preminulih u Italiji ili Španiji na početku pandemije, i procene smrtnosti virusa bile čas ovakve, čas onakve. Čak se i o efikasnosti zaštitnih maski dugo raspravljalo. Jedni stručnjaci (i političari) su govorili jedno, drugi nešto sasvim drugo.

Zato su neki već tad počeli da sumnjaju – da li "oni tamo gore" zaista slučajno menjaju mišljenje ili ne žele da kažu šta se zaista događa? Mediji su tu dobrim delom samo dosipali ulje na vatru pišući kako su protiv mera su pre svega "negatori korone", huligani, neonacisti...

Profesor političkih nauka Mark Hodž, sa katoličkog univerziteta u belgijskom Luvenu, ocenjuje da su demonstranti "kombinacija veoma različitih socijalnih grupa, od kojih koja svaka ima svoj motiv". On ljude koji protestuju u njegovoj zemlji poredi sa protestima "žutih prsluka" u Francuskoj na kojima su, naročito u početku, zajedno bili pripadnici najrazličitijih socijalnih slojeva.

Slično je i u Nemačkoj.

- Ono što im je zajedničko jeste frustracija – i to ne samo zbog politike protiv korone, već i zbog demokratije i uloge političkih institucija. A to onda seže sve do antropozofa i njihove nepoverljivosti prema modernom dobu - objašnjava sociolog Johanes Kiz sa univerziteta u nemačkom Zigenu.

- Ono što smo svuda mogli da vidimo jeste da se akteri s desnog političkog spektra stavljaju na čelo protesta, da ih oni organizuju i mobilišu ljude - dodaje on.

- To se već mesecima nije promenilo: Ta priča kako je "desnica preotela pokret" je glupost. Oni su učestvovali od samog početka. I od početka nikome nisu bili problem - ukazuje profesor Kiz.

I na demonstracijama u Beču, kako prenosi austrijski javni serviz ORF, članovi ekstremno desnog tzv. "Identitetskog pokreta" okupljeni oko Martina Zelnera bili su važna pokretačka snaga. Desno orijentisana stranka FPO i dalje poziva na proteste, a na njihovoj internet-stranici nalazi se svojevrsni "kalendar demonstracija" koji se, kako navode, "stalno dopunjava". Dodatna podrška stiže im iz konzervativnih katoličkih krugova – to je njihov portparol Aleksander Čugel koji je od ranije poznat po protivljenju brakovima homoseksualaca, i koji izražava sumnje u smisao zaštite klime.

Stručnjaci nisu optimistični: Stanje se zaoštrava i to već mesecima, kaže Kiz.

I ministri unutrašnjih poslova nemačkih pokrajina pretpostavljaju da će protesti biti sve radikalniji, a i Služba za zaštitu ustavnog poretka upozorava da će se posebno zaoštriti ako se uvede obavezna vakcinacija. Sociolog Kiz takođe očekuje da će biti još više nasilja i ukazuje da je "trebalo još ranije i još žešće sprečiti ilegalne proteste tako što bi se, na primer, novčane kazne doslednije pisale i da su se okupljanja raspuštala. Dugo se svemu tome popuštalo, pre svega u Nemačkoj."

Ali za mnoge su "mostovi srušeni" i teško će opet poverovati "onima gore", šta god da budu rekli, pa čak i kad korone više ne bude bilo.

(Telegraf.rs/Dojče Vele)