Svet ima oružje da pobedi pandemiju: Jedno jeste vakcina, a šta je drugo?

Pandemija kovida-19 neće trajati večno. Verovatno će imati svoje uspone i padove, kako polako ulazi u treću godinu. Biće tu novih sojeva, koji će posustati pod snagom vakcina, merama i ponašanjem ljudi. Sve i da virus nikad ne istrebimo, imunitet će rasti i u jednom trenutku svet će konačno moći da živi sa kovidom. To je ono u čemu se slažu gotovo svi naučnici.

- Velika većina infektologa misli da je SARS-CoV-2 došao da ostane zauhvek - kaže Pol Hanter, profesor medicine na britanskom Univezitetu "East Anglia".

Hanter je uveren da će i unuci naših unuka obolevati od virusa. Ipak, kako kaže, kovid će otići u istoriju i jednog dana će biti kao obična prehlada.

Postoji, međutim, daleko relevantnije pitanje, a frustrira što i dalje ne postoji odgovor: Koliko će vremena trebati da stignemo tamo?

Odgovor na to pitanje ne zavisi od sreće. Odgovor je, barem dobrim delom, u našim rukama.

Pandemije nestaju kao rezultat ljudskih napora - razvojem vakcine, praćenjem kontakata, analizom genoma, merama za suzbijanje i međunarodnom saradnjom. Ukratko, svet ima komplet alata da okonča pandemiju što je pre moguće. Gde nastaje problem? Čak i nakon 20 meseci, ove alatke se ne koriste na najbolji način.

- To je glavni razlog. Nikad nije postojao plan i sada i dalje ne postoji plan na globalnom nivou - rekla je Andrea Tejlor, pomoćnik direktor na Insitututu za javno zdravlje Djuk.

- Nismo dobri kada je reč o suočavanju sa krizom na globalnom nivou. Nemamo infrastrukturu, vodstvo, odgovornost - kaže Tejlor.

Neke zemlje bolje su se suočile sa kovidom od drugih. Ipak, da bismo došli do "cilja", brojni eksperti, među kojima je i Tejlor, pozivaju na novi, globalni pristup, pogotovo kada je reč o vakcinama, lečenju i razmeni informacija.

Oni smatraju da je to najbolji način da se što pre okonča pandemija, a ako se to ne dogodi, ljudi širom sveta bi i krajem 2022. godine mogli da žive u stisku kovida.

- Unapred smo znali šta će da se dogodi ako preuzmemo nacionalistički pristup, ali smo tako ipak uradili. I sada snosimo posledice zbog toga - kaže Tejlor.

Glavno oružje sveta

Da, svet ima arsenal koji bi mu pomogao da se završi pandemija, najvažnije oružje je očigledno.

- Prvo oružje koje imamo je vakcina - kaže Roberto Burioni, profesor mikrobiologije i virusologije na Univerzitetu San Rafael u Milanu.

Razvoj nekoliko vakcina, od kojih su sve veoma efikasne u sprečavanju razvijanja težih simptoma i korisne da se smanji transmisija, je bio prvi korak. Prethodni podaci pokazuju da se ranije čekalo i po četiri godine do prvog cepiva, ali je pandemija kovida nadmašila sva očekivanja i postavila standard.

Lako je uvideti koliko su vakcine važne da bi se pobedila korona.

- Što više ljudi se inficira, vakciniše ili ponovo zarazi, težina bolesti će polako da opada jer će se sticati imunitet, to je teorija - kaže Hanter.

Vakcina postoji, gde je problem?

Ipak, nije dovoljno samo imati vakcinu. Mora što više ljudi da je primi, koliko god puta to bilo neophodno. Čak i u razvijenim zemljama, gde dostupnost vakcina nije upitna, imunitet koji postepeno nestaje i prenosivost novih sojeva i "džepovi gde se krije virus" u mestima gde su građani skeptični oko vakcina jasno pokazuju da su potrebno ekstremno visoke stope vakcinacije da bi se sprečili novi talasi infekcije.

- Ono što treba da postignemo je rasprostranjena imunizacije. Jedan mogući scenario je, da ako uspemo da vakcinišemo mnogo ljudi, virus će cirkulisati ali neće napraviti mnogo štete - kaže Burioni.

Pored svojih stalnih napora da podstaknu nevakcinisane ljude da dobiju prvu dozu, bogatije zemlje sada imaju dva glavna plana u svojim strategijama vakcinacije: obezbeđivanje vakcinacije dece školskog uzrasta i primena dopunskih vakcina – onoliko koliko se pokaže da je neophodno za održavanje visoke zaštite.

- Vakcinacija dece mogla bi da ima veliki uticaj u budućnosti - kaže Burioni.

Sa distribucijom vakcina za decu počelo se u mnogim zemljama, a u SAD Agencija za hranu i lekove odobrila je Fajzerovu vakcinu za decu starosti od 5 do 11 godina.

Velika Britanija je najavila kupovinu 114 miliona doza Fajzera tokom 2022. i 2023. godine. Očekuje se da i druge razvijene zemlje učine isto.

- Ne znamo koliko buster doza će nam trebati, ali ovo je problem za logistiku i ekonomiju - rekao je Burioni.

To je bar slučaj u razvijenim delovima sveta. Ali imamo već dovoljno dokaza da će kovid-19 ostati pretnja svuda dok ne bude svuda pod kontrolom – a stručnjaci upozoravaju da su potrebne dramatične akcije da bi se postigao taj cilj.

Gozba ili gladovanje

Pojava omikron soja u podsaharskoj Africi, gde je niska stopa vakcinacije, još jednom je pokazala koliko je bitno da se  napravi strategija o vakcinaciji u siromašnim zemljama. Problem je što takva strategije NE POSTOJI.

- To nisu samo džepovi. Mnogi delovi sveta imaju nedopustivo nisku stopu vakcinacije - kaže TEjlor.

Prema podacima SZO, manje od 8 odsto ljudi u zemljama sa niskim primanjima primile su najmanje jednu dozu vakcine protiv korona virusa. U razvijenijim zemljama ta stopa iznosi 63,9 odsto. U EU i SAD oko 70 odsto ljudi primilo je najmanje jednu dozu vakcine, podaci su evropskog i američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Potencijalne posledice tih razlika su očigledne. Sve nove, globalno problematične varijante virusa, prvi put su otkrivene na mestima koja su doživela velike, nekontrolisane epidemije gde je pokrivenost vakcinom bila niska - alfa u Velikoj Britaniji prošlog decembra, delta u Indiji u februaru i Omikron u podsaharskoj Africi.

- Nejednakost u vakcinaciji će produžiti pandemiju - kaže Majkl Hed, saradnik na Univerzitetu u Sautemptonu.

Burioni kaže da bi vakcine trebalo da budu dostupne svima i svuda.

Ovo rešenje možda nije nešto što je odmah sprovodivo, ali nije ni nemoguće. Na prvom mestu treba povećati i stabilizovati distribuciju. Predviđanja programa Kovaks u septembru pokazuju da će 25 odsto manje doza biti dostavljeno zemljama u razvoju, u poređenju sa ranjim očekivanjima.

- To je period ili gozbe ili gladovanja. Zemlje ništa ne dobiju tri meseca, i onda odjednom dobioju milione doza. Dostava treba da bude predvidiva, pouzdana - kaže Tejlor.

Istraživanja o dostavi vakcina u Ganu prošle godine gotore da, čak i kada su vakcine stigle preko programa Kovaks, često su bile pred istekom roka, i nisu stizale u adekvatnim frižiderima i uz opremu koja je neophodna kako bi se distribuirale dalje širom zemlje.

Zato se poziva na podizanje fabrika u Africi, kako bi se lakše vršila distribucija cepiva. SZO je krivo jednu od fabrika Džonson i Džonson za to što nisu ispunjene kvote Kovaksa za septembar, i fabriku u Indiji gde se proizvodi AstraZeneka za kašnjenja u isporukama u prvim mesecima 2020, dodajući da samo jedna ustanova može da ima veliki uticaj na globalnu distribuciju.

- Snabdevanje treba da bude potkrepljeno finansijskom podrškom, kako bi se osiguralo da te doze "dođu do ruku" - kaže Tejlor.

Bogatije zemlje trebalo bi i da finansiraju istraživanja kako bi pomogle nacijama gde vakcine nisu brzo distribuirane, smatraju naučnici.

- Fali jasnih podataka o tome šta se dešava na u zemajama širom podsaharske Afrike. Treba nam više jasnoće u vezi sa tim, kako bismo mogli da razumemo obim problema - rekao je Tejlor.

Borba sa narednom pandemijom

Nacionalne mere su i dalje ključne kako se pandemija bliži završnoj fazi, ističu naučnici. Talasi će nastaviti da haraju zemljama, u različito vreme, a sve zemlje bi trebalo da sarađuju prema svojim mogućnostima i iskustvima, ističu stručnjaci.

- Mi kao pojedinci treba da nastavimo da štitimo sebe i drugo tako što ćemo nositi maske, održavati distancu i vakcinisati se - kaže Ana Garsija, profesor preventivne medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu Valnesija u Španiji.

Ali to mora biti u kombinaciji sa međunarodnom saranjom kako bi se ubrzao završetak pandemije.

- Dugo vremena govorimo o globalizaciji (u) trgovini, finansijama, turizmu. Ova pandemija, kao sa klimatskim promenama, izgleda kao test. Ozbiljno zahteva od nas da se okrenemo svetu - rekla je Garsija.

Isto su govorili i svetski lideri, ali stručnjaci kažu da akcija nije usledila. Nedavno, zabrane putovanja Južnoj Africi i drugim obližnjim zemljama nakon što su vlasti otkrile pojavu varijante omikrona podelile su naučnike.

Južnoafrički predsednik je rekao da su zabrane neopravdane, a iste su osudile UN i SZO.

- Zabrinjava što sada te zemlje kažnjavaju jer su uradile pravu stvar - naveli su iz SZO.

- Postoji rizik da ovakvi potezi dovedu do toga da ne priznaju ako se pojavi neki novi soj. A novog soja će biti - kaže Tejlor.

Eksperti pozivaju zemlje da se ujedine protiv kovida, a ne da se razjedine, a isto su poručili i iz Svetske zdravstvene organizacije pozivajući na globalni sporazum, kako bi se izbegle iste greške kada sledeća pandemija udari.

- Omikron pokazuje zašto svetu treba novi plan za pandemiju. Naš trenutni sistem obeshrabruje zemlje da upozore druge na opasnosti koje će pre ili kasnije zakucati i na njihova vrata - rekao je Tedros iz SZO.

(Telegraf.rs)