Evropska zemlja vakcinisala skoro 80 odsto ljudi: Da li će joj to pomoći protiv omikrona?

Pre mesec dana Španija je imala velike uspehe u borbi protiv korone. Broj slučajeva u zemlji bio je među najnižim u Evropi, a skoro 80 posto građan zemlje je vakcinisano, ostavljajući malo onih koji ispunjavaju uslove za vakcinaciju.

A onda je došao omikron soj, a uspeh je ustupio mesto neizvesnosti.

Do sada su tri slučaja novog soja identifikovana u Španiji, dok je broj zaraženih kovidom-19 stalno rastao tokom celog novembra. Pojava novog soja dovela je do toga da lokalne vlade brzo uvede nove mere o kojima su razmišljali. Katalonija uvodi kovid pasoš, prva u Španiji. Baskija priprema hitne mere sa ograničenjima za barove i restorane koji izgledaju kao povratak u prošlost.

Novi koraci pokazuju koliko krhki dobici protiv virusa mogu biti. Ali široko prihvatanje vakcinacije u zemlji može se pokazati kritičnim.

Ukoliko bi trenutno vakcine davale dobru zaštitu protiv varijante, onda bi Španija u velikoj meri bila zaštićena od potencijalnog novog talasa. Ako borba protiv omikrona zahteva preformulisanje vakcina, onda se čini da su Španci spremni i voljni da prime još jednu dozu, ako to njihovi lideri preporuče.

- U Španiji postoji veliki konsenzus među građanima - oni prate preporuke naučnika - rekao je Salvador Ilja, bivši ministar zdravlja Španije, koji je nadgledao odgovor zemlje na pandemiju prošle godine.

Uspeh vakcinacije u Španiji stručnjaci delom prepisuju rasprostranjenom poverenju u zdravstveni sistem. Političari takođe igraju veliku ulogu, primajući doze ranije i izbegavajući političku debatu oko vakcine.

Španci, najvećim delom, prate zdravstvene preporuke svojih lidera kada su u pitanju vakcine, maske ili druge mere predostrožnosti.

Kašnjenja u uvođenju vakcine u Evropskoj uniji u početku su ostavila Španiju daleko iza Sjedinjenih Država i Britanije. Ali kako su problemi sa snabdevanjem bili rešeni, zemlja ih je brzo sustigla.

Sada je skoro 90 odsto onih koji ispunjavaju uslove za vakcinaciju - svako stariji od 12 godina - dobilo vakcinu, dok je još nekoliko Španaca ostalo da se vakciniše.

I dok su borbe oko odgovora na pandemiju uobičajene u političkom pejzažu Španije, gotovo niko nije brinuo da li građani treba da budu vakcinisani.

Jedan od glavnih razloga tok konsenzusa je, kako kažu mnogi, to što je Španija bila teško pogođena na početku pandemije. Oko 15.500 ljudi umrlo je od kovida samo u aprilu 2020. Španci su bili preplavljeni naslovnicama bolnica punih intubiranih pacijenata i improvizovanih mrtvačnica koje su primile tela.

Rafael Vilasanjuan iz istraživačkog centra za javno zdravlje u Barseloni, rekao je da je iskustvo ostavilo duboku kolektivnu volju za vakcinacijom, prenosi New York Times.

- U prvom talasu bili smo u potpunosti nezaštićeni. Nije bilo ničega. Bio je to veliki problem za Španiju - rekao je on.

On kaže da je i demografija Španije imala veliku ulogu u prihvatanju vakcina. Ova zemlja ne samo da ima mnogo rizičnih starijih odraslih osoba - skoro 20 odsto stanovništva - već i španska omladina živi sa roditeljima u proseku do 30. godine. To znači da su mladi, koji žive u domaćinstvima sa više generacija, izabrali da se vakcinišu kako bi zaštitili starije.

Još jedan faktor koji je možda izdvajao Španiju od drugih zemalja je to što su njeni političari uglavnom izbegavali da naučni konsenzus o vakcinama pretvore u arenu debate.

Ipak, Španija ostaje na oprezu, kako zbog varijante omikron, tako i zbog novog talasa slučajeva kovida-19 koji je počeo pre otkrića varijante.

Nove infekcije su se više nego utrostručile poslednjih nedelja, na oko 190 slučajeva na 100.000 ljudi u poslednjih 14 dana.

Međutim, brojevi su daleko niži nego u drugom evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Holandija i Češka, koje su sada među najteže pogođenim.

(Telegraf.rs)