Medijski mogul, premijer, osuđeni kriminalac: Da li Berluskoni šarenoj karijeri može da doda i predsednik?

Milijarder, medijski mogul, italijanski premijer i osuđeni kriminalac - posle šarene karijere, da li bi Silvio Berluskoni (85) u svoju biografiju uskoro mogao da doda i šef države?

Nekoliko nedelja pre tajnih parlamentarnih izbora sledećeg meseca za novog predsednika Italije, nije se pojavio nijedan jasan kandidat za ulogu koja je ključna za držanje različitih stranaka u zemlji u skladu.

Postoje intenzivne spekulacije da bi premijer Mario Dragi mogao da preuzme posao, ali u međuvremenu je Berluskoni - uprkos nedavnom lošem zdravstvenom stanju, uključujući i oboljenje od korona virusa - na manevrima.

- Berluskoni će pokušati da bude izabran i mogao bi da uspe - rekao je za AFP Đanfranko Paskino, predavač političkih nauka na Univerzitetu Džon Hopkins u Bolonji.

Aktuelni predsednik Serđo Matarela, koji odlazi posle sedmogodišnjeg mandata, bio je ključan u dovođenju Dragija na čelo vlade nacionalnog jedinstva prošlog februara, nakon raspada prethodne koalicije.

Dragi, bivši šef evropske Centralne banke, odbio je da kaže javno da li je zainteresovan za predsedništvo, prenosi Yahoo news.

Trenutno ima pune ruke posla u upravljanju ogromnim fondom iz Evropske unije od 200 miliona evra za oporavak nakon pandemije i sprovođenju reformi koje Brisel očekuje u zamenu.

Mnogi, uključujući Berluskonija, tvrde da bi 74-godišnjak trebalo da ostane do sledećih opštih izbora 2023. kako bi progurao promene koje se smatraju vitalnim za ekonomski oporavak Italije opterećene dugovima.

Drugi veruju da bi ovo mogao da radi kao predsednik. Lorenco Kodonjo, bivši glavni ekonomista u italijanskom trezoru, kaže da bi Dragi "izvršio značajan uticaj kao garant u odnosu na ostatak EU na reforme i investicije Italije".

U tom slučaju, viši ministar bi privremeno obavljao funkciju premijera pre nego što bi novog odobrio parlament.

To bi, međutim, moglo da izazove partijske svađe i rizikuje prevremene izbore, na kojima se očekuje da će krajnje desničarske stranke Braća Italije i Liga da prođu dobro.

Berluskoni, koji je prvi put izbio na političku scenu 1994. godine, pridobivši milione Italijana uz pomoć svoje ogromne televizijske imperije, nije ni potvrdio ni demantovao da će se kandidovati.

Nekoliko drugih imena koja kruže uključuju ministarku pravde Martu Kartabiju, koja bi u slučaju uspeha bila prva žena na čelu države u Italiji, bivšeg predsednika donjeg doma Pjera Ferdinanda Kazinija i evropskog komesara za ekonomiju i bivšeg premijera Paola Đentilonija.

Nema zvaničnih kandidata. Poslanici i predstavnici iz svakog od 20 italijanskih regiona mogu glasati za svakoga na tajnom glasanju, pod uslovom da je njihov izbor stariji od 50 godina.

Za pobedu u bilo kom od prva tri kruga potrebna je dvotrećinska većina, nakon čega je dovoljna prosta većina.

- Desni centar će verovatno glasati ujedinjeno za Berluskonija na prvom glasanju. To će biti neka vrsta nagrade za životno delo - rekao je Kodonjo.

Međutim, on veruje da "nema šanse" da prikupi dovoljno glasova da obezbedi većinu.

Paskino je rekao da bi medijski magnat mogao da "dobije glasove obećavajući mesta u sledećem parlamentu", ističući da je Berluskoni 2015. osuđen za kupovinu glasova senatora, iako je uložio žalbu i slučaj je istekao pre konačnog rešenja.

- On i dalje ima mnogo pristalica u Italiji - rekao je Paskino.

Ali bio bi to "gigantski sukob interesa... imati vlasnika tri televizijska kanala i dve novine za predsednika".

Tajkun, koji je odslužio godinu dana društvenog rada zbog poreske prevare 2014. godine, takođe ima "veoma komplikovanu prošlost" koja bi bila protiv njega, rekao je Paskino.

Berluskoni je trenutno upleten u dva suđenja zbog navoda da je plaćao svedoke da lažu o njegovim "Bunga Bunga" zabavama, koje su devojke, koje su bile prisutne na njima, opisale kao seks fešte.

Ipak, lider partije desnog centra "Forza Italia" ponovo sebe predstavlja kao razumno umerenog, veštog državnika koji može da obuzda neposlušnu krajnju desnicu.

Franko Pavončelo, profesor političkih nauka na Univerzitetu Džon Kabot u Rimu, rekao je za AFP da je verovatnoća da će Berluskoni biti izabran "daleka".

- S obzirom na njegove godine, i s obzirom na njegovu istoriju, mislim da bi se ljudi na međunarodnom nivou malo češali po glavi - rekao je on.

(Telegraf.rs)