Švajcarci sutra na referendumu glasaju o kovid propusnicama: Tradicionalisti protiv kovid mera

Mnoge evropske zemlje naišle su na kritiku vlasti kada su u pitanju mere za suzbijanje virusa korona. Pod velikim pritiskom je i Vlada Švajcarske, te će o merama odlučivati narod na referendumu koji će da bude održan 28. novembra.

Vlasti te zemlje probale su da privole građane besplatnim nacionalnim jelom rakletom, slatkim pecivima i koncertima.Proglasili su "nacionalnu nedelju vakcinacije", ali nisu uspeli da pridobiju više od 65 odsto stanovništva da primi vakcinu. Švajcarski politikolog, profesor Mark Bilman sa Univerziteta u Bernu ne želi da govori o neuspehu kampanje koja je koštala čitavih 96 miliona franak, piše Dojče Vele.

Preporučujemo

- Ako uspeh znači da se o vakcinaciji priča, onda je uspeh postignut" - istakao je.

Isto kao i u državama EU, tema korona nikada nije nestala iz dnevne politike, ali ovih dana ponovo dominira političkim debatama. Od sredine oktobra i u toj zemlji takođe raste broj zaraženih.

Drugo glasanje u dva meseca

Baš na početku još jednog talasa virusa korona, politika bi mogla da izgubi centralni instrument za suzbijanje pandemije - kovid sertifikat.

Švajcarci će 28. novembra po drugi put za manje od dva meseca glasati o Zakonu o virusu korona. Zakon ne reguliše samo finansijsku pomoć za ustanove kulture i gastronomiju, već i upotrebu kovid sertifikata, koji funkcioniše po istom obrascu kao i u Evropskoj uniji, a takođe je kompatibilan i sa aplikacijama EU. Bez zakona o koroni takozvano pravilo 3G (vakcinisani, oni koji su preležali koronu i testirani) više ne bi moglo da se primenjuje u gastronomiji i prilikom održavanja kulturnih događaja.

Aktuelne ankete pokazuju da građani ni na ovom referendumu neće glasati protiv zakona, ali protivnici su prilično uspešni u kampanji protiv mera za suzbijanje pandemije. Udruženje "Prijatelji ustava", osnovano tokom pandemije, prikupilo je za referendum skoro 190.000 potpisa.

Narodna stranka je protiv

- Referendum je povod da se pokaže nepoverenje prema političkoj eliti. To nepoverenje se da organizovati. A za to postoji partija, koja to dobro radi još od 1990. U pitanju je SVP - kaže Bilman.

Iako nacionalno-konzervativnu Švajcarsku narodnu partiju (SVP) u vladi predstavlja ministar finansija Uli Maurer, ona odbacuje sertifikat.

A kako bi Švajcarci i dalje bez aplikacije mogli da putuju u inostranstvo, jedna političarka SVP je ove nedelje na televiziji predložila da se sa partnerima u EU sklope bilateralni sporazumi. Bio bi to proces koji bi mogao da traje mesecima. A dok se sporazumi ne sklope sloboda kretanja bi Švajcarcima mogla da bude dobrano otežana.

- Urbano stanovništvo je senzibilnije i više veruje vladinim merama, nego stanovništvo u ruralnim kantonima, dakle mahom u kantonima nemačkog govornog područja. U njima je tradicionalno veće nepoverenje prema držav - kaže Bilman.

Posebnu pažnju privlače stanovnici takozvanih izvornih švajcarskih kantona, koji uz tradicionalna švajcarska kravlja zvona viču protiv korona politike. I političar SVP se na jednom sastanku fotografisao sa zvonom i kritikovao "sve mere o kojima se odlučuje u Bernu".

Istorijsko nepoverenje prema vakcinama

Dok su se kampanje vremenom promenile i danas se mahom vode na internetu, strukture stanovništva su opstale. Još na rederendumu o zakonu o epidemijama 2013. protivljenje je došlo iz ruralnih delova zemlje. Bilman takođe pominje glasanje o vakcinaciji protiv tuberkuloze u 19. veku, na kojem su pre svih kritički nastrojeni bili mali, kantoni u unutrašnjosti Švajcarske.

- To izgleda kao istorijsko nepovernje prema vakcinama - dodao je.

Profesor iz Berna ovoj debati vidi potvrdu snage direktne demokratije.

- Ja ne želim da govorim o podeli društva, iako mediji obožavaju takvu sliku. Spremnost na dijalog je u Švajcarskoj i dalje na veoma visokom nivou. U direktnoj demokratiji se naučilo da se može imati drugačije mišljenje, ali da postoji i razmena - objasnio je.

Nema plana B

Kada se narodu obeća referendum, situacija u Švajcarskoj se često veoma brzo primiri. Mark Bilman ukazuje na uvođenje obaveznog korišćenja sigurnosnih pojaseva 70-ih. Jedno udruženje se tada žalilo na ograničenje sloboda, održan je referendum i uvedena obaveza vezivanja pojasa u automobilima, a o ovom udruženju se više ništa nije čulo.

Ako vlada izgubi, mogla bi da zakon ostavi na snazi do proleća jer postoje prelazni periodi, ali politička dinamika bi to mogla da oteža. Ostaje otvoreno koje rešenje će naći Bundesrat. Ali, ne bi bio prvi put da Bern pronađe kreativno rešenje za moćnu reč naroda. Do tada važi objava vlade da nema plana B.

(Telegraf.rs)