Pre 5 godina napustio nas je Fidel Kastro: Kako danas žive Kubanci?

Pet godina nakon smrti Fidela Kastre, čini se da je revolucija koju je započeo 1959. godine u ćorsokaku, ekonomija je na Kubi narušena, a sve više građana želi promene.

U ovoj komunističkoj zemlji na ulicama se sve češće organizuju protesti, a građani jedinu političku stranku krive za niz društvenih i ekonomskih problema.

Mladi u Kubi, takozvani "unuci revolucije" žele veću slobodu i prava, demokratiju po ugledu na zapadne zemlje, kao i više ekonomskih mogućnosti.

Nakon eksplozije društvenih mreža 2018. godine, mladi Kubanci se došli u direktan sukob sa državom koja kontroliše skoro svaki aspekt života i ne prihvata bilo kakva neslaganja sa ideologijom.

- Za razliku od svojih prethodnika, nove generacije nisu zaslepljene uspehom fidelizma, socijalnom državom koja omogućava dobar sistem zdravstvene zaštite i obrazovanja - smatra Arturo Lopez Levi sa Univerziteta Holi Nejms u Kaligorniji.

On dodaje da se oni umesto toga fokusiraju na činjenicu da je zemlja materijalno osiromašena, da ima arhaičan oblik upravljanja i da ima malo prostora za debatu.

- Moja generacija je dovoljno bliska sa našim bakama i dekama i razume istoriju, ali je dovoljno udaljena da ne bude usljuljkana u istoj toj istoriji i da ne razmišlja o budućnosti - kaže 35- godišnji fotograf Raul Prado za AFP.

"Dole diktatura"

Mnogi mladi u Kubi su visokokvalifikovani, ali su svesni da imaju ograničene mogućnosti i odbijaju da pružaju otpor SAD-u, nadajući se da će se sankcije koje su na snazi od 1962. godine ukinuti.

Pre pet godina, veliki broj Kubanaca okupio se da oda poštu i zahvalnost ocu komunizma u Kubi pozdravljajući ga rečima "El komandante" na putu koji je dug više od 900 kilometara od Havane do Santjaga de Kube, gde je Fidel Kastro i sahranjen.

Ali, danas slika je potpuno drugačija.

U ovoj zemlji u julu održani su najveći protesti u novijoj istoriji Kube. Na hilajde ljudi izašlo je na ulice uzvikujući "Dole diktatura, želimo slobodu", prenosi France 24.

Vlasti su proteste ugušili hapšenjem više od 1.200 osoba, od kojih su nekoliko stotina njih još uvek iza rešetaka, a tužioci za neke od njih traže 30- godišnje zatvorske kazne jer su ovakvi protesti veliki rizik po vlast u zemlji.

Protesti su usledili nakon najveće ekonomske krize u poslednjih 30 godina, a sankcije i pandemija korona virusa potpuno su zamrzle turizam, od kog mnogi građani žive. Česte su i nestašice struje, lekova i hrane.

Vlada je u januaru ove godine najavila monetarnu reformu koja je trebala da omogući povećanje plata sa 400 na 2.100 kubanskih pezosa (sa 17 na 87 dolara), ali je pojačala inflaciju.

- Poslednjih pet godina bile su veoma komplikovane za ekonomiju - rekao je ekonomista Pavel Vidal ukazujući da je BDP-a ove godine za 11 odsto niži nego prethodne i najniži od 1993. godine.

On dodaje da će pre ili kasnije jednopartijska vlada moraće da prihvati da značajan deo stanovništva želi reforme i ne deli ideje Komunističke partije.

Mnogi, međutim, ne mogu da čekaju da se to dogodi, posebno mladi koji masovno beđe u SAD.

- S obzirom na to da ne mogu da pronađu prostor za političko delovanje u svojoj zemlji i ne vide u njoj budućnost, ubrzo će to postati migracijska generacija - predviđa fotograf Prado govoreći o svojim vršnjacima.

(Telegraf.rs)