Austrija uvodi obaveznu vakcinaciju protiv korone: Zašto ova stroga mera nije novost u svetu?

Novoizabrani kancelar Austrije Aleksandar Šalenberg saopštio je da će od 1. februara sledeće godine vakcina protiv korona virusa biti obavezna za sve građane u toj zemlji. Mnoge je začudila ovakva odluka vlade, budući da je do sada nekoliko zemalja uvelo samo obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike. 

Šalenberg je na konferenciji saopštio da je previše političkih snaga koje se bore protiv vakcinacije, što je neodgovorno i predstavlja atak na zdravstveni sistem, a posledice su prepune intenzivne nege i ogromna ljudska patnja.

- Zato smo se odlučili za teške mere. U celoj zemlji biće obavezna vakcinacija od 1. februara. To je jedini način da izađemo iz začaranog kruga infekcija. Ne želimo peti, šesti talas... Virus ostaje, moraćemo da živimo sa tim, a jedini put je vakcinacija - rekao je Šalenberg.

Neke držve poput Francuske, Grčke i Hrvatske uvele su obaveznu vakcinaciju za sve zdravstvene zadnike, a pionir u ovako radikalnom ophođenju prema zdravstvenim radnicima bio je medicinski centar u Virdžiniji, koji je još 2004. godine zahtevao od svojih zaposlenih da se svake godine vakcinišu protiv gripa.

Kombinovani prstup "šargarepe i štapa" pokazao se veoma uspešnim, a za samo dve godine stopa vakcinisanog osoblja porasla je sa 54, na 98 odsto. Oni su organizovali mnoga druženja i predavanja kako bi podstakla diskusiju zaposlenih o ovom zahtevu rukovodstva.

Iskustvo stečeno ovakvim pristupom pomoglo je u stvaranju inicijative za uvođenje obavezne vakcinacije protiv korona virusa.

- Nismo olako shvatili sve ovo. Kada je nauka jasna po tom pitanju i kada se pokazalo da je vakcina bezbedna i veoma efikasna krenuli smo u borbu - rekla je Šarlin Tačibana, izvršna direktorka u Vridžinija Mejson klinici.

Iskustvo ovog medicinskog centra pokazalo je da su vakcine moćno sredstvo za očuvanje javnog zdravlja. Ova tvrdnja može da bude osporena. Na neki način, stavovi građana prema trenutnim apelima za vakcinaciju protiv korona virusa, imaju iste obrasce koji su uočeni u prethodnim vekovima, zbog čega je važno da razumemo istorijski kontekst kako bismo se lakše upoznali sa konceptom obavezne vakcinacije.

Kako je sve počelo?

Još u 17. veku kineski lekari su otkrili da, kada se određeni preparati kojima se leče male boginje ubace u nos, mogu da dovedu do blaže infekcije i stvaranja imuniteta. Ova tehnika se kasnije proširila na Evropu i SAD. Kako su se ove tehnike širile svetom i davale rezultate, neki lideri su naredili ovu vrstu vakcinacije.

Na primer, tokom Američkog rata 1777. godine Džordž Vašington je naredio da svi vojnici budu vakcinisani protiv malih boginja.

Savremeniji pristup vakcinaciji utemeljio je Edvard Džener 1796. godine kada je razvio vakcinu protiv velikih boginja, koju je razvio koristeći virus boginja koji je napadao krave. Obavezna vakcina ovim preparatom počela je nekoliko godina kasnije.

Već 1806. godine Elisa Bonaparta, vladarka Piombina u današnjoj Italiji i Napoleonova sestra, naredila je obaveznu vakcinaciju odraslih i novorođenih beba.

Još jedna prekretnica u razvoju vakcine dogodila se 1853. godine kada je zakon o obaveznoj vakcinaciji zahtevao da bebe u Engleskoj i Velsu budu vakcinisane protiv malih boginja.

Kroz istoriju je prisutan jedan obrazac po kom se građani vremenom naviknu na određenu vakcinu, a zatim kada se pojavi neka nova, grupa ljudi bude preplašena njom.

- SAD su obaveznu vakcinaciju uvele kasnih sedamdesetih - kaže Li Hempton, pedijatar i epidemiolog iz Saveza za vakcine.

Među zemljama koje su uvele obaveznu vakcinaciju je i Italija, čuje su vlasti zahtevale da deca budu vakcinisana protiv raznih bolesti poput hepatitisa B, difterije, tetanusa, boginja, zauški i varičela.

Prema Hemptonu, obavezna vakcina u to vreme nije dovođena u pitanje. Ono što se vremenom promenilo je kontekst u kom se nešto zahteva. Takav obrazac primećen je u zahtevima za vakcinaciju protiv hepatitisa B, antraksa i naravno korona virusa.

Vakcinacija je danas u nekim državama neophodna za pohađanje škole, transplantaciju organa, ili da bi se zadržalo starateljstvo nad decom, kakav je slučaj u Italiji, piše BBC.

Kazne za nepoštovanje najčešće su finansijske, a uz to ljudima je uglavnom naloženo da moraju pa pohađaju određena predavanja kako bi se edukovali.

Hempton napominje da su zahtevi za obaveznom vakcinacijom najčešći u zemljama koje imaju visoke prihode, ali je uočeno i da zemlje u kojima je vlast autoritarnija češće uvode ovakve zakone.

Ovakva praksa ne treba da čudi budući da je čvrsta vlast sposobnija da nametne nova pravila uključujući i ona koja su od javnog interesa, poput vakcina.

Na primer, u autoritarnoj Gambiji je još 2007. godine naložila obaveznu imunizaciju dece. Međutim, ni demokratske zemlje u kojima je uveden ovaj zakon nisu rektost, pa je tako još za vreme svinjskog gripa 2009. godine država Njujork uvela obaveznu vakcinaciju za sve zdravstvene radnike.

Prigovor savesti

Tokom istorije, vremenom su se pojavile i neke zamerke građana u vez sa komponentama koje se koriste u izradi vakcina. Neke od njih ukljućuju minimalne količine životinjskih proizvoda poput ulja iz jetre ajkule ili ćelija iz bubrega majmuna, a kada se ovo saznalo mnogi vegetarijanci su se pobunili protiv ovih odluka.

Prva vakcina protiv velikih boginja sadržala je krv uzetu ih plikova teleta. Za pokrete o zaštiti životinja, koji su u to vreme krenuli da jačaju, ovo je bilo neprihvatljivo.

Ovi protivnici vakcina imali su različite razloge za svoju odluku. Neki od njih verovali su da ljudsko telo ne bi trebalo da bude kontaminirano životinjskim biološkim materijalom, a neki od njih su smatrali da država nema prava da se meša u njihov život i naređuje im šta će da rade.

Mnogi muslimani protivili su se vakcinama koje su sadržale materijale svinjskog porekla, posebno zbog želatina koji se koristio kao stabilizator. Ovo je izazvalo negodovanje građana širom Indonezije 2018. godine koji su se protivili vakcinama protiv malih boginja. Proizvođači vakcina protiv korona virusa morali su javno da objasne da se u njihovim vakcinama ne nalaze materijali svinjskog porekla kada se grupa Jevreja pobunila.

Verski razlog je još jedan bitan faktor koji utiče na odluku ljudi da li će se vakcinisati. Tokom istorije verski poglavari imali su značajnu ulogu u podsticanju vernika na vakcinaciju. Međutim neke verske sekte protivile su se imunizaciji građana.

Slična situacija je i sa sindikatima u radničkim klasama koji su se organizovali kada je rukovodstvo zahtevalo obaveznu vakcinaciju radnika. Ista situacija bila je i 2004. godine u Virdžinija Mejson klinici kada su se neke medicinske sestre borile protiv obavezne vakcinacije.

Krajem 19. veka Engleska je dozvolila građanima da imaju prava da ulože prigovor savesti po pitanju vakcinacije. Međutim, tek nekoliko godina kasnije je postalo lakše da se dobije ova potvrda, koju je kasnije iskoristila četvrtina građana.

Prisilna vakcinacija

Prisilna vakcinacija koja uključuje sprovođenje obavezne vakcinacije pod pretnjom fizičke sile ili pretnji je nešto sasvim drugačije. Mnogi smatraju da iako ova tehnika ima pozitivne rezultate, da je treba izbegavati. Prema istraživanjima organizacije  "Human rights Watch" u nekim delovima Kine korišćeni su prisilne metode uključujući i špijunažu kako bi se ljudi naterali na vakcinaciju. Oni napominju da ovakva metoda ne mora da bude deo vladine strategije.

Ipak, ako se uzme u obzir da je Kina u septembru donela strategiju koja predviđa vakcinaciju 90 odsto dece, moguće je da će ovako visoke brojke u nekim delovima zemlje dovesti do prisilne vakcinacije.

Čak i bez fizičke prisile, uvođenje strogih kazni za nepoštovanje obavezne vakcinacije mogu da budu kontraproduktivne. Ako bi se uvelo strogo naplaćivanje kazni ljudima koji žive teško i nemaju sredstava da odu do nekog mesta kako bi primili vakcinu.

Da bi se uvela obavezna vakcinacije Hempton kaže da je neophodno da postoji bolest koja je opasna po život, da je ona zarazna i da vakcina može značajno pomoći u smanjenju prenošenja bolesti.

- Ove stvari uvek su dobra kombinacija. Danas nam dosta pomaže to što su vakcine koje postoje protiv korona virusa zaista bezbedne - kaže Hempton.

On kaže da je veliki optimista i da veruje da će uvođenje obavezne vakcinacije biti korisno u zaštiti stanovništva uprokos žestokom protivljenju određenih grupa.

- Uz pažljivu i razumnu upotrebu, korist od obavezne vakcinacije biće veća od štete - kaže on.

Da li su ovi navodi dovoljan razlog da skeptici promene svoje mišljenje, ostaje nam da vidimo.

(Telegraf.rs)