Misteriozna bolest mozga podelila stručnjake: "Halucinirali su, grčili se"

Kada se pre dve godine Rodžer Elis (64) razboleo, njegova porodica je mislila da je doživeo srčani udar.

Lekari su brzo isključili tu mogućnost, a nekoliko dana kasnije doživeo je napad, prenosi Gardijan.

Sledećih nedelja, industrijski mehaničar u penziji, iz kanadskog grada Batersta, u pokrajini Nju Bransvik, postajao je sve više zabrinut i dezorijentisan, prenosi Sobodna Dalmacija.

Stanje mu se naglo pogoršavalo. U prva tri meseca u bolnici gubio je kilograme i morao je da jede na sondu i koristi invalidska kolica.

- Zamalo smo ga izgubili nekoliko puta - rekao je njegov sin Steve.

Lekari su bili zatečeni. Isključili su epilepsiju, moždani udar, Krojcfeld—Jakobovu bolest, autoimuni encefalitis i rak.

Rodžer je proveo više od godinu dana u bolnici pre nego što je prebačen u starački dom.

- Nažalost, samo smo prihvatili činjenicu da nećemo znati od čega boluje sve dok ne umre - rekao je njegov sin.

Misteriozni slučajevi zbunili naučnike

Rodžer za sada ostaje u staračkom domu, a njegova porodica veruje da je deo grupe ljudi koji pate od misteriozne progresivne neurološke bolesti.

Slučajevi, uglavnom koncentrirani u retko naseljenom području Nju Bransvika, zbunili su stručnjake, a misterija je pokrenula žestoki sukob između službenika koji sugerišu da slučajevi nisu povezani, i naučnika koji su tvrdili da su svi mogli da budu izazvani spoljnim faktorima ili zagađivačima.

Žrtve doživljavaju neobjašnjive bolove, grčeve i promene u ponašanju, rekao je neurolog Alier Marero. Mnogi su tada pokazivali znakove kognitivnog pada, trošenje mišića, slinjenje i cvokotanje zubima, kao i zastrašujuće halucinacije.

Javno je priznato svega 48 slučajeva

Do sada je javno priznato 48 slučajeva, ali službenici upoznati sa istraživanjem rekli su da broj obolelih sada premašuje brojku od sto.

Službenici javnog zdravstva pratili su slučajeve gotovo godinu dana i dali su malo naznaka da su blizu rešenja.

Međutim, u iznenadnom preokretu događaja, ministarka zdravstva, Doroti Šepard, objavila je na konferenciji za novinare krajem oktobra da epidemiološko istraživanje nije pronašlo nikakve značajne dokaze da bi bilo koja poznata hrana, ponašanje ili izloženost spoljnim faktorima mogli da budu uzrok ove bolesti.

Osam smrtnih slučajeva pripisano drugim bolestima

Konferencija za novinare usledila je nakon kontroverznog dokumenta koji je predstavljen Kanadskom udruženju neuropatologa, u kome se tvrdi da je osam smrtnih slučajeva zbog ove misteriozne bolesti pogrešno pripisano već poznatim bolestima, kao što su Alchajmerova bolest i rak.

Izveden je zaključak da slučajevi možda nisu povezani.

Međutim, iznenadni pomak u slučaju izazvao je zabrinutost među porodicama žrtava koje smatraju da se pokrajina žuri da proglasi slučaj zatvorenim.

- To je bio samo dokaz koliko su pokrajinske vlasti bile nekompetentne i neorganizovane. Šteta što oboleli i njihove porodice moraju da učestvuju u ovom haosu - rekao je Rodžer Elis.

Ovaj je događaj pokazao koliko je narušen odnos između pokrajinskih i saveznih zdravstvenih vlasti, od kojih je traženo da ne pomažu u istrazi.

Takođe, onemogućeno im je testiranje uzoraka tkiva preminulih pacijenata.

Osoblje u kanadskoj agenciji za javno zdravlje izjavilo je da su ostali šokirani kontroverznim dokumentom prema kome ne postoji povezanost među misterioznim slučajevima.

Oni su doveli u sumnju sugestiju pokrajine.

Simptomi slični teškoj bolesti mozga

- To je bilo neverovatno. Čak i laik shvata da nikada nećete ništa pronaći gledajući sam fenomen. Morate da imate kontrolnu grupu. To je bila samo početnička epidemiologija - rekao je jedan naučnik.

Stanovnici su se prvi put susreli s tajanstvenom bolešću pre gotovo godinu dana, kada su stručnjaci javnog zdravstva zamolili lekare da paze na simptome slične Krojcfeld—Jakobovu bolest (CJD) - retke, smrtonosne bolesti mozga uzrokovane deformisanim proteinima poznatima kao prioni.

No, krajem oktobra, dokument koji je predstavio dr Džerard Jansen iz Kanadskog udruženja neuropatologa šokirao je porodicu, sugerišući da je osam žrtava umrlo od nepovezanih bolesti mozga.

- Nedvosmisleno smo tražili da se ta studija povuče i da se izda izvinjenje - rekla je Kat Lanteign, rukovodilac neprofitne zagovaračke grupe "BloodWatch".

Jansenov rad također je osudila kanadska agencija za javno zdravlje, koja ga je optužila za nepropisno korištenje privatnih podataka.

Jansen je rekao da podaci nisu u vlasništvu kanadske agencije za javno zdravlje.

- Kolege su se, nakon predstavljanja nalaza, jednoglasno složili sa mojim nalazima u svih osam obdukcija i mojim zaključcima - rekao je on.

Međutim, i neki drugi naučnici su doveli u sumnju Jansenovo otkriće.

Vlada se distancira od neurologa koji je otkrio bolest

Porodice i naučnici takođe su zabrinuti zbog očitih napora vlade da se distancira od Marera, neurologa koji je prvi otkrio postojanje ove misteriozne bolesti.

Ministarka zdravstva, Dorothy Shephard, nedavno je rekla novinarima da je bilo "problema" u procesu izveštavanja koji su doveli do eskalacije situacije.

Ona tvrdi da je Marero prilikom otkrivanja ove bolesti radio sa saveznim naučnicima, kao i neurolozima iz drugih provincija.

Drugi izveštaj se očekuje sledeće godine

Očekuje se da će druga istraga, koju vode neurolozi iz cele pokrajine, ali koje verovatno ne uključuje neurologa Marera, objaviti drugi izveštaj početkom sledeće godine nakon pregleda 48 pacijenata, od kojih je gotovo sve lečio Marero.

- Čini se da ga stvarno diskredituju bez korištenja njegova imena - rekao je Elisov sin.

On smatra da je ovo neprihvatljivo.

- Od svih ljudi, on je bio najkomunikativniji ovih poslednjih nekoliko meseci. Njegova radna etika i njegova profesionalnost i empatija jednostavno su vrhunski - rekao je čovek.

Elis kaže da bi javnost i dalje bila u mraku, da prošle godine u javnost nije "procureo" dopis.

(Telegraf.rs)