Zašto se Evropa vraća u mračne dane kovida? Lokdaun, otkazane parade i neizvesni božićni vašari

Izgledalo je kao da se pandemija nikada nije ni dogodila. U Kelnu, hiljade ljudi u fensi haljinama gurali su se jedan pored drugog u tesno zbijenoj gomili dok su odbrojavali do početka godišnje karnevalske sezone 11. novembra. U Parizu, barovi i klubovi bili su otvoreni do kasno i puni ljudi u sredu, uoči nacionalnog praznika Dan primirja. U Amsterdamu je bilo uobičajeno puno u kafićima i restoranima. Ali umesto da najavljuju početak sezone proslava koje kulminiraju Božićem i Novom godinom, te noći su možda bile poslednje za izlazak dok četvrti talas korona virusa zahvata Evropu.

Desetak holandskih gradova već je otkazalo popularne parade koje, na radost dece nacije, obeležavaju godišnji dolazak Sinterklaas-a ovog vikenda, a božićni vašari u Nemačkoj mogli bi da budu otkazani.

- Ne možete da zamislite da stojite na vašaru i pijete kuvano vino, dok su bolnice pune i bore se za poslednje resurse - rekao je prošle nedelje Mihail Krečmer, premijer Saksonije, pozivajući saveznu vladu da obavi težak zadatak.

Evropa (opet) u centru pandemije

Dok je Holandija u subotu postala prva zapadnoevropska zemlja koja je uvela delimično zatvaranje od leta, Berlin je zabranio restorane za nevakcinisane, Francuska se utrkuje da poboljša buster kampanju, a Austrija je od danas uvela lokdaun za nevakcinisane. Evropa je, još jednom, u centru pandemije.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, infekcije korona virusa širom kontinenta porasle su za sedam posto, a smrt za 10 posto prošle nedelje, čime je Evropa postala jedni region na svetu gde se slučajevi i smrti stalno povećavaju.

Skoro dve trećine novih infekcija, oko 1,9 miliona, bilo je u Evropi, rekao je SZO, a porast broja infekcija beleži se šestu nedelju zaredom širom kontinenta, dok se neke zemlje suočavaju sa četvrtim ili petim talasom.

Osim u centralnoj i istočnoj Evropi, gde je stopa vakcinacije niska, broj prijema u bolnice i smrtni slučajevi generalno su mnogo niži nego prošle godine, prenosi Guardian.

Međutim, stručnjaci se slažu da je kombinacija niže stope vakcinacije, slabljenje imuniteta kod ljudi koji su rano vakcinisani, i rastućeg samozadovoljstva u vezi sa maskama i distanciranjem nakon što su vlade ublažile granice tokom leta, najverovatnije uzrok porasta infekcija.

- Poruka je uvek bila da svi to urade. Vakcine rade ono što je obećano: sprečavaju teške oblike bolesti, i posebno smrtnost. Ali one su naša najmoćnija prednost samo ako se koriste uz preventivne mere - rekao je Hans Kluge, direktor SZO za Evropu.

Potrošnja vakcina na kontinentu najveća je u južnoj Evropi, pri čemu su Portugal, Malta i Španija dvostruko vakcinisale više od 80 posto svoje populacije, a Italija ne zaostaje sa 73 posto, prema podacima iz OurWorldInData.

Sedmodnevni prosek novih dnevnih infekcija najniži je u bloku u tim zemljama, oko 100 na milion ljudi - ali rastu, i porasli su u džepovima gde je primena vakcina niska.

"Vratili smo se u mračne dane pandemije"

Trst, u kojem je prošlog meseca došlo do velikih protesta protiv kovid pasoša koje je uvela Italija, zahtevajući da radnici pokažu dokaz o vakcinaciji, imunitetu ili negativnom testu da bi ušli na posao - zabeležio je više nego dupli broj infekcija na dnevnom nivou.

- Vratili smo se u mračne dane pandemije - rekao je šef jednog od odeljenja intenzivne nege u gradu nakon buma prijema u bolnicama, od kojih je 90 posto nevakcinisano i većinom direktno povezano sa protestima.

Međutim, Holandija, Francuska i Nemačka, gde je stopa vakcinacije samo nekoliko procenata niža, takođe se suočavaju sa porastom infekcija.

Holandija, koja je u potpunosti vakcinisala 73 posto populacije, ušla je u tronedeljno delimično zaključavanje u subotu, zatvorivši barove, restorane i esencijalne radnje od 20 sati, neesencijalne radnje i usluge od 18 sati, i ograničivši okupljanje u kućama na četiri gosta.

Zemlja, koja je većinu mera ublažila tokom leta, ove nedelje je zabeležila sedmodnevni prosek novih infekcija sa 609 na milion ljudi, što je nateralo vladu da odustane od obećanja da će ukloniti sve mere do kraja godine.

Početak 5. talasa u Francuskoj?

Skoro 69 posto populacije u Francuskoj je u potpunosti vakcinisano, prema podacima OurWorldInData (vladine brojke, koje uključuju i one koji su primili jednu dozu ako su prethodno imali kovid).

Zdravstveni sertifikat koji pokazuje dokaz o vakcinaciji, oporavak ili negativan test potreban je od leta za ulazak u barove, restorane i neke tržne centre, ulazak u avione ili duga putovanja vozom, dok su maske obavezne u zatvorenim javnim prostorima - ali novi slučajevi rastu skoro svake nedelje u proteklih mesec dana.

- Ovo što doživljavamo u Francuskoj izgleda kao početak petog talasa - rekao je ministar zdravlja zemlje prošle nedelje, dok se sedmodnevni prosek novih slučajeva, iako je još uvek relativno nizak, popeo na 134 na milion.

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da od 1. stariji od 65 godina i ljudi iz rizičnih grupa koji nisu primili treću vakcinu više neće imati pravo na zdravstvenu propusnicu, a da će istovremeno program buster doze biti proširen na starije od 50 godina.

"Pet minuta do ponoći"

Nemačka, gde je 66,5 posto populacije u potpunosti vakcinisano, na pragu je četvrtog talasa koji bi mogao da bude najteži do sada, beležeći najveću dnevnu stopu infekcije za dve godine u poslednjih pet dana, sa 48.640 novih slučajeva u petak, čime je sedmodnevni prosek dostigao više od 381 po miliona.

Šef nemačke agencije za kontrolu bolesti upozorio je da se odeljenja intenzivne nege suočavaju sa velikim pritiskom i da je zemlja na "pet minuta do ponoći", dok najteže pogođene države razmišljaju o zatvaranju.

Od ponedeljka u Berlinu, samo potpuno vakcinisanima ili onima koji su se nedavno oporavili od korone, biće dozvoljen ulazak u restorane, bioskope i frizerske salone. Međutim, neki stručnjaci misle da ovo neće biti dovoljno i da su potrebne stroge akcije savezne vlade.

Mogu li zemlje obuzdati porast bez lokdauna?

Sa najnižom stopom inokulacije (62,8 posto) i najvišom stopom infekcije (više od 1.000 dnevnih slučajeva na milion stanovnika) od skoro svih zapadnoevropskih država, Austrija je uvela lokdaun za nevakcinisane ljudi.

U zapadnoj Evropi, sada se postavlja pitanje da li zemlje mogu da obuzdaju ovaj najnoviji talas bez potrebe da pribegnu potpunim zatvaranjima.

Stručnjaci kažu da je odgovor verovatno da - mere kao što su distanciranje, maske i vakcine za ulazak u zatvorene prostore biće od vitalnog značaja.

- Ako jedna od ovih stvari nedostaje, videćemo situacije kakve sada vidimo u mnogim evropskim zemljama - rekla je Antonela Viola, profesorka imunologije na italijanskom Univerzitetu u Padovi.

Hans Kluge je prošle nedelje rekao da vlasti moraju da ubrzaju vakcinaciju, uključujući i buster doze za rizične grupe i doze za tinejdžere.

- Većina ljudi koji su danas hospitalizovani i umiru od korone nisu u potpunosti vakcinisani - rekao je on.

Ali mere javnog zdravlja i socijalne mere su podjednako važne, rekao je on, dodajući da SZO procenjuje da bi 95 posto korišćenja univerzalne maske u Evropi moglo da spasi skoro 200.000 života.

(Telegraf.rs)