Pedofilski skandal u Italiji: Biskup prikrivao pedofiliju, sveštenik u pritvoru jer je kupovao snimke

Dva nova pedofilska skandala izbila su na videlo na jugu Italije. Biskup u Pjaci Armerini prikrio je pedofiliju svog sveštenika i poslao ga u drugu biskupiju gde je opet u kontaktu s dečacima, a sveštenik direktor "Caritasa" u Beneventu je pritvoren u sklopu akcije razbijanja internet kanala za prodaju pedofilsko-pornografskih snimaka, navodi Jutarnji list. 

U kućnom pritvoru u Beneventu je sveštenik Nikola Di Blasio, jer je bio jedan od kupaca snimaka na kojima su se mogle, tvrdi tužilaštvo u Torinu, videti i scene pravog silovanja dece od samo nekoliko godina života. Nadbiskupija u Beneventu, kojoj pripada taj "Caritas" i kojoj je na čelu nadbiskup Feliće Akroka, još se nije oglasila o tom neugodnom slučaju. Akroka će se, kako je to već ustaljen običaj u sličnim slučajevima, ograditi od svog potčinjenog jer biskupi obično pojma nemaju kakve su bolesne sklonosti njihovih najbližih saradnika, a postoji, svakako, i pretpostavka nevinosti.

Preporučujemo

U puno nezgodnijoj situaciji je Rosario Đisana, biskup Piace Armerine, jer je bio neoprezan u telefonskom razgovoru sa sveštenikom Đuzepeom Rugolom, sveštenikom prisluškivanim u sklopu sudske istrage o Rugolovom silovanju maloletnika. U tom je razgovoru Gisana rekao da je sada i on u nevolji jer je "zabašurio tu priču".

Razgovor je vođen u jauaru, Rugolo je u aprilu zatvoren u Ferari. Tamo ga je, naime, na dve godine poslao Đisana, u dogovoru s tamošnjim nadbiskupom Peregom. Rimski Il Messaggero javlja da je Perego obavešten zašto mu je poslat Rugolo, a ovaj ga je bez obzira na to postavio na mesto gde je dolazio u kontakt s dečacima. Veoma je verovatno da će novinari sada tražiti račun i od nadbiskupa Perega, ali zasad je fokus u Eni, centru oblasti u kojem je Piaca Armerina (poznata po rimskom antičkom mozaiku na kojem je prvi put naslikan bikini kupačice koja skače u vodu). Naime, u Eni je na optuženičkoj klupo sveštenik Rugolo. Proces se odvija iza zatvorenih vrata. Treće ročište biće dva dana pre Božića.

Novinari došli do prisluškivanih razgovora

Zatvoreno je za javnost ono što se onde kaže, ali optužnica i prateći dokumenti u Italiji postaju javni onoga trenutka kada su prihvaćeni i položeni u sudski spis. Tako su lokalni novinari došli do fonograma prisluškivanih razgovora bitnih za inkriminaciju. I objavili ih, naravno.

Momak, koji tvrdi da ga je Rugolo silovao u više navrata, pokušao je da dođe do pravde prvo 2016. u samoj Katoličkoj crkvi. Biskup Đisana je udaljio Rugola, pa otvorio kanonski proces (po jednom dokumentu: tek 2019), ali proces nije završen.

Videvši da se ništa ne zbiva, momak je 2020, skupio hrabrost i podneo prijavu policiji i istovremeno uputio pismo papi Franji. Policija se pomakla u jednom smeru, inicirajući istragu, a Sveta stolica u drugom smeru, poučavajući Đisanu kako će se izvući iz nevolje i izbeći da da dokumente kanonskog procesa na uvid žrtvinom advokatu.

U martu je, naime, zamenik papinog državnog sekretara sveštenik Edgar Penja Para pisao Đisani da ne vidi zašto ne bi udovoljio advokatovom zahtevu, ali da Đisana nije na to prisiljen jer se na to ne primenjuje čl. 17 st. 3 Papinog dekreta Vos estis lux mundi. Naime, dok je po optužnici silovao, Rugolo još nije bio zaređen za sveštenika, nego je još bio u školi.

To je Đisani poručila i Kongregacija za sveštenstvo, koja je po svom zahtevu dobila mišljenje Kongregacije za nauk vere (nadležne za pedofilske prestupe klera) da ne sude onome ko u trenutku eventualnog krivičnog dela nije bio sveštenik.

U Italiji još bez istraga, nezavisnih ni internih

Kongregacija se osvrnula i na period kad je Rugolo postao sveštenik, uzimajući u obzir da je nastavio s tom praksom, ali da je tada i žrtva bila punoletna.

- Sećam se - kaže žrtva u iskazu, - da sam, dok me prisiljavao na masturbaciju, neprestano ponavljao da me pusti, ali on je govorio da mi pomaže da shvatim koja je moja polna orijentacija i da je njegova pomoć u tome što mi nudi svoje telo da udovoljim svom instinktu. Za vreme polnog čina on me ljubio u vrat i u lice nastojeći da me poljubi u usta, ali ja sam se odmicao jer to nisam hteo. On je istrajno tvrdio da je to nešto lepo i da ničega ne treba da se bojim.

Istoričarka Lućeta Skarafia, koja je bila urednica mesečnika "Donne Chiesa Mondo" u sklopu vatikanskog dnevnika "Oservatorea Romana", pita se kako u Italiji "još nije pokrenuta nikakva istraga, ni nezavisna ni interna, o polnom nasilju od strane sveštenika", dok je u Francuskoj nezavisno povereništvo istražilo 70 godina, ustanovivši da je utvrđenih žrtava bilo oko 290.000.

Katolička crkva u Italiji, kako se vidi i iz navedenog slučaja, i dalje – bar ponegde – nastoji da zločin polnog nasilja gurne pod tepih, a krivce zaštiti premeštanjem u drugo mesto, iako glasno tvrdi da joj je na prvom mestu žrtva i njena dobrobit.

Italija u tome nije usamljena među katoličkim zemljama, a isto se može u Evropi reći i za sve pravoslavne odnosno muslimanske zemlje. Raščišćavanja se u Evropi Katolička crkva latila zapravo samo u Irskoj, Francuskoj i donekle u Nemačkoj i Poljskoj.

(Telegraf.rs)