U Evropu došla tražeći bolje sutra, završila u paklu prostitucije: Ovako je uspela da se izvuče

Svake godine na hiljade žena bude prokrijumčareno u gradove širom Evrope i primorano da se bavi prostitucijom. Upravo je to bila sudbina i mlade Džuel, devojke iz Nigerije, koja je verovala da će postati negovateljica. Srećom, uspela je da pobegne iz kandži krijumčara.

Džuel je iz Nigerije došla u Dansku u potrazi za boljim životom. Nikad neće zaboraviti svoje oduševljenje svetlima grada, jer u mestu iz kojeg je došla, često nisu imali struje.

- Bila sam zahvalna Bogu što mi je omogućio da stignem u Dansku, baš sam se radovala što ću početi da radim - prisetila se ona.

Džuel je bila ubeđena da će po dolasku u Evropu raditi sa starim ljudima. U Dansku je stigla avionom.

- Ljudi koje krijumčare obično vode kroz Libiju i voze ih autobusima i čamcima. Ovo je bilo tako dobro organizovano, da nijednog trenutka nisam posumnjala - priča Džuel za BBC.

Međunarodna organizacija za migracije procenjuje da 80 odsto žena koje napuštaju Nigeriju i pokušavaju da pređu Mediteran, krijumčare u Evropu da bi se bavile prostitucijom. Džuel je čula za žene koje su doživele takvu sudbinu nakon teškog putovanja. Zato je činjenica da kreće u Evropu sa aerodroma u Lagosu bila umirujuća za nju.

U Kopenhagenu ju je sačekala njena zemljakinja, koja ju je sledećeg dana odvela u Vesterbro, kvart crvenih fenjera u Kopenhagenu.

- Sve sam se osvrtala tražeći bolnicu - seća se Džuel.

Dosta je pešačila sa tom ženom, koja joj je govorila da zapamti kuda se kreće. Nedugo potom ju je šokirala svojim rečima.

- Rekla mi je: "Evo, ovde će da radiš". Pogledala sam okolo, sve tražeći neku zgradu u koju je možda pokazala, a da je ja možda nisam primetila. Međutim, ne. Mislila je na to da ću raditi u toj ulici. Tada mi je rekla da ću biti prostitutka, i da ću u ovoj ulici tražiti svoje mušterije. Kao da mi se cela Danska srušila na glavu - priča nesrećna devojka.

Te iste večeri Džuel je imala neočekivani susret, koji će joj u budućnosti mnogo značiti. Upoznala je Mišel Majldvoter iz "Hope Now", nevladine organizacije koja pomaže ljudima koji su žrtve trgovine ljudima u Danskoj. Mišel je videla sitnu devojku staru oko 20 godina, i samo joj je dala svoju vizit-kartu.

Džuelina pratnja, njena šefica, njena "madam", brzo je Džuel rekla da nikako ne veruje Engleskinji na bicklu, a potom ju je gurnula u naručje prve mušterije.

- Taj čovek joj je dao 4.000 kruna (oko 600 evra), da me odvede kući. Tada se moja madam okrenula i otišla. On me je smestio u kola i vozio, činilo mi se, čitavu večnost. Nisam poznavala jezik, tako da ga nisam razumela šta priča. Koristili smo Google Translate da se sporazumemo. Bilo je strašno - rekla je Džuel.

U mesecima koji su usledili, Džuel je prošla pakao.

- Nisam bila dobra "u svom poslu". Ja sam bila ona stidljiva, koja se povlačila u ćošak, ali uvek bi me našli, jer su redovne mušterije uvek znale kad neko novi dođe. A oni su uvek hteli da probaju tu neku novu - priča devojka.

Pakao prostitucije

Statistički podaci, koje je objavila EU, pokazuje da je tokom 2017. i 2018. godine registrovano 14.000 žrtava trgovine ljudima. Međutim, ovo je samo vrh ledenog brega, jer je ovo samo broj identifikovanih slučajeva. Polovina žrtava dolazi iz zemalja van Evropske Unije, a Nigerija je u top 5 zemalja na listi.

Seksualna eksploatacija predstavlja glavni razlog krijumčarenja ljudi, navode iz Evropske komisije, a procene su da se u ovom "poslu" godišnje obrne oko 14 milijardi evra.

Ženama koje zarađuju ovaj novac rečeno je da svojim krijumčarima duguju velike sume za put do Evrope i smeštaj.

- One su vezane dugom - kaže Sajn Plambeh, istraživač u odeljenju za migracije Instituta za međunarodne studije u Danskoj.

On navodi da su žrtve iz Nigerije "seksualni radnici sa najvećim dugom".

- Taj dug se kreće od 10.000 do 60.000 evra i kada imate toliki dug, morate brzo da zaradite taj novac. Ukoliko nemate papire koji vam omogućavaju da se legalno zaposlite, najbrži način da zaradite taj novac jeste u seks industriji - ističe Plambeh.

"Plati ili ćete zažaliti i ti i tvoji"

Džuel su njeni krijumčari rekli da će morati da plati 42.000 evra. Kako bi joj pokazali da se ne šale, naterali su je da dođe na sastanak na groblju, i to dan pre nego što će napustiti Nigeriju.

- Naterali su me da se zakunem da ću da im platim taj novac po svaku cenu i da neću nikada otkriti ko me je prokrijumčario do Evrope. Rekli su da ćemo moja porodica i ja zažaliti ukoliko sve ne ispoštujem - priča Džuel.

Kada je konačno stigla u Dansku, ljudi koji su joj organizovali let za Evropu, počeli su da zlostavljaju njenu porodicu.

- Ljudi bi došli u moju kuću. Baki bi rekli da me zove i da mi prenese da bi mi bolje bilo da ništa ne pričam policiji, i da mi ne padne napamet da im ne platim. Tako da, svaki put kada bih pozvala kući, baka bi plakala u slušalicu i podsetila bi me sa kim sam sklopila dogovor. Morala sam da platim, da se mojima nešto ne bi dogodilo - kaže devojka.

"Nisam mogla da kažem ne"

Džuel je bila pod tolikim pritiskom, da nije ni pomislila da bira klijente koje bi opsluživala između vozila ili u nekom parkiranom automobilu u Vesterbrou, ili u njihovim domovima.

- Ne možeš da kažeš "ne". Moraš da pristaneš jer tu je još 10 ili 15 žena koje hoće tog istog lika da bi mu uzele novac i zaradile to veče - priča Džuel.

Ipak, svaki odlazak u kuću neke mušterije predstavlja stravičan rizik.

- Jedne noći sam mogla da umrem, da sam ostala u toj kadi... Jedna mušterija me je odvela kući i tražio je da uđem u kadu. Pomislila sam da možda hoće da se okupam, da bi mu bila čistija. Međutim, on se vratio sa dve kofe leda i počeo je da posipa led po meni. Ja sam bila gola, bila je zima - prepričava pakao koji je preživela.

Nekažnjavanje počinilaca

U aprilu ove godine, objavljujući novu strategiju u borbi protiv trgovine ljudima, Evropska komisija je priznala da je podbacila tokom prethodih deset godina borbe.

- Nekažnjavanje počinilaca u EU i dalje postoji, a broj optužnica i presuda u slučajevima trgovine ljudima je veoma nizak - navodi se u saopštenju i dodaje da to krijumčarenje ljudi čini malo riskantnim, a veoma isplativim poslom.

Britanska vlada je saopštila da je u godini uoči marta 2020. godine policija zabeležila 7.779 slučajeva "modernog ropstva", uključujući i radnu i seksualnu eksploataciju. Treba napomenuti da je tokom 2019. optuženo manje od 250 ljudi.

Crveni kombi i kafić za odmor

Glavna ulica u Vesterbrou, Istedgade, sa svojim barovima, klubovima i seks šopovima, glasna je i osvetljena subotom uveče. Tu grupe muškaraca, koji često jedva stoje na nogama od alkohola, štrapaciraju kao na korzou. Žene koje prodaju svoja tela, uglavnom iz Nigerije i Istočne Evrope, imaju vrhunski sređene frizure, našminkane su, ali obučene u udobnu, sportsku opremu. Možete da ih vidite i u patikama, retko koja nosi visoke štikle. Uglavnom većina nije obučena u ono što bi neko nazvao "seksi odećom".

Mišel Majldvoter, koja je pružala podršku stranim prostitutkama u Danskoj više od decenije i dalje odlazi u ovu ulicu i dali vizit karte ženama poput Džuel. Nudi im pomoć i savetovanje. Ona je veoma svesna koliko je težak život na ulici i priseća se nasilnih incidenata u obližnjim hotelima.

- Bilo je silovanja. Žene bi istrčavala krvave odatle - kaže Mišel.

Danske nevladine organizacije vikendom organizuju pomoć ženama koje moraju da se bave prostitucijom. Jedna ima kafiće gde ove žene mogu da se odmore i pojedu nešto dok čekaju novu mušteriju. Druga je u sporednoj ulici rasporedila volontere, koji treba da pomognu ovim ženama da se što manje izlože riziku.

Oni imaju crveni kombi, u kojem postoji krevet i pakovanja kondoma i vlažnim maramicama. To je mesto gde prostitutke mogu da dovedu svoje klijente, umesto da idu negde gde nije bezbedno za njih. Tokom čitave noći žene pristižu i ulaze u kombi, dok volonteri stoje u blizini kako bi mogli da čuju ako unutra "nešto pođe po zlu". Za četiri sata, ovaj kombi može da se iskoristi 28 puta.

- Ove žene imaju problem koji pokušavaju da reše. Da li je to neki dug, siromaštvo, hoće da prehrane porodicu, decu. One moraju da rade. Prodavaće svoja tela htele to ili ne. Zato im mi bar pružimo mesto gde mogu da budu bezbedne i gde će raditi ono što bi inače uradile - kaže Sajn Plambeh.

Plambeh ističe da mnoge od njih ne bi prodavale svoja tela da nisu prinuđene.

- Svi mi možemo da imamo neka moralna načela i da pričamo šta je dobro za njih, ali te žene moraju da zarade - objašnjava.

Prostitucija u Danskoj nije ilegalna, ali je neophodna dozvola. Migracioni status mnogih žena koje se bave prostitucijom u Kopenhagenu čini ih ranjivijim, i manje su šanse da će prijaviti bilo kakvo nasilje nad sobom.

Politika Danske jeste da deportuje nelegalne migrante. Čak i kada su žene identifikovane kao žrtve trgovine ljudima. Od njih se očekuje da se vrate u domovinu odmah čim napuste sigurnu kuću, u koju ih država smesti na kratak vremenski period.

Šta se dogodilo sa Džuel

Nakon četiri meseca na ulici, očajna depresivna, i na ivici suicida, Džuel je bila previše uplašena da se prijavi vlastima. Bila je u dugovima do guše i strahovala je za svoju, ali i bezbednost porodice u Nigeriji.

Potom se njen život promeni. Zvuči neralno, možda čak i kao bajka, ali Džuel je upoznala jednog Danca i zaljubila se. Na prvom sastanku, nakon što su otišli na večeru, Džuel je odlučila da mu sve ispriča.

- To je teret koji mora da nosi - kaže sada Džuel, misleći na mladića za kojeg se na kraju i udala.

Džuel je prestala da radi na ulici. Dečko joj je pomogao da plaća nedeljni harač svojoj "madam". Onda su shvatili da im je potrebna pomoć i pitali su se kome bi mogli da se obrate. Džuel se setila vizit karte, koju joj je dala Mišel prve noći na ulici.

Mišel je savetovala Džuel i pomogla joj da se suoči sa demonima. Pomogla joj je da osnaži i da odluči da prestane da plaća harač "madam". Srećom, niko se nije osvetio njenoj porodici. Možda Džuelin krijumčar na kraju nije bio deo velikog krijumčarskog lanca.

Džuel sada čeka da vidi da li će dobiti boravak u Danskoj. U međuvremenu je naučila jezik i rodila je dete... Mišel joj je na svadbi bila kuma.

Džuel se nada da će jednog dana upisati višu školu i želja joj je da kao volonter pomaže ženama koje su na ulici, kao što je i ona nekada bila.

(Telegraf.rs)