Obaveza ili navika: Zašto se svet još "svađa" oko maski, a pandemija traje gotovo dve godine?

Na početku pandemije većina zapadnih zemalja primenjivala je ista pravila za borbu protiv korona virusa. Širenje korone sprečavali su lokdaunom, zabranom međunarodnih putovanja... Iako su pojedine korona mere često smatrane kontroverznim, higijenske mere poput fizičke distance, pranja ruku i nošenja maski su uvek bile preporučivane, a ponegde i zakonski obavezujuće.

Međutim, ti dani su iza nas. Sada svaka zemlja ima svoj način kako se bori sa pandemijom, a maske su samo jedan primer kako svi različito pristupaju borbi protiv kovida. Nauka je o maskama dala jasno objašnjenje koje je postalo samo uverljivije tokom pandemije. Studije su pokazale da maske znatno umanjuju šanse od prenošenja korona virusa, a neki tipovi maski mogu da spreče da se zaraze oni koji ih nose.

Ipak, u brojnim zemljama se i dalje vodi polemika o nijhovoj upotrebi, a neki okruzi su odnedavno ukinuli obavezu nošenja maske u gužvi.

- Maske su ostale simbol podeljenog društva. Podele na one koji misle da smo previše zabranili, do onih koji misle da nismo dovoljno učinili da zaustavimo pandemiju - kaže Sajmon Vilijams, predavač na Univerzitetu Svansi u Velsu, za CNN.

Kako nam se, po svemu sudeći, sprema još jedna teška zima u mnogim zemljama apeluju da se vrati korišćenje maski. Međutim, nailaze na otpor građana koji su zbunjeni različitim obaveštenjima, pa mnogi eksperti strahuju da bi, u zemljama gde su popuštene mere, bilo veoma teško ponovo uvoditi nove.

Različiti pristupi

U prvim danima pandemije bili smo svedoci neodlučnosti po pitanju nošenja maski - od vlada do SZO - uglavnom iz straha da bi jurnjava za maskama dovela do toga da medicinsko osoblje ostane bez preko potrebne zaštitne opreme. Ipak, kako je svet sve više učio o korona virusu, upotreba maski je postala uobičajena do sredine 2020. godine.

- Maske pomažu pri "čišćenju" aerosola koji se skuplja u našem respiratornom traktu kada dišemo ili govorimo. One su najefikasnije kada treba zaustaviti raspršivanje krupnih čestica, ali su manje efekasne za manje čestice - kaže Bajan Bzdek, saradnik na Univerzitetu u Bristolu.

- To vam je, konceptualno, veoma slično situaciji u kojoj vozite automobil dok napolju ima mnogo insekata. Veliki će udariti o šoferku, a one male protok vazduha odguruje dalje od vozila - objašnjava on.

U delovima jugoistočne Azije, gde je nošenje maski postalo uobičajeno nakon pojave SARS-a 2002. godine, svega u nekoliko zemalja je postala navika da ljudi pokrivaju lice kada su napolju. Međutim, šok zbog izbijanja pandemije korona virusa dovela je do promena u ponašanju, ističu eksperti.

- I naučnici i zvaničnici su bili iznenađeni time koliko su brzo ljudi prihvatili da nose maske onog trenutka kada je od njih to zatraženo - priča Vilijams.

On kaže da je najveće otkriće bila percepcija da maske više štite druge nego onog ko je nosi.

- Stvarna korist, u smislu sprečenih slučajeva i spasenih života se još uvek proučavaju – ali čak i marginalni dobici su vredni kada su maske relativno jeftine intervencije, i mnogo nam je lakše da to ispoštujemo nego distanciranje ili izolaciju - kaže Vilijams.

Ali sada, uprkos tome što se obim naučnih istraživanja o maskama samo širi, zemlje idu u različitim pravcima.

U SAD, predsednik Džo Bajden je maske označio kao noseći stub odgovora na pandemiju. Njegova administracija poslušala je savete američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti koje se tiču maski, te su čak apelovali da se nose i u školama.

Međutim, i Bajden je naišao na otpor u pojedinim državama. Nedavno je administracija "ušla u bitku" sa odsekom za obrazovanje na Floridi nakon što je odsek odlučio da smanji finansiranje pojedinih školskih okruga u kojima se zahteva nošenje maski.

U Evropi, obaveza nošenja maski postala je norma čak i kada je nekoliko zemalja videlo da je broj obolelih i hospitalizovanih pod kontrolom, sa strožim pravilima za nevakcinisane ljude koji posećuju zatvorene prostore kao što su restorani i barovi.

U Španiji je obavezno nošenje maske u zatvorenom kada nije moguće održati distancu. U Francuskoj odnedavno više nije obavezno nositi masku napolju, ali jeste i dalje u zatvorenom prostoru. U Italiji i dalje zahtevaju nošenje maske u zatvorenom  i u gradskom prevozu, dok više nije obavezno nositi masku na otvorenom.

Ipak, u Engleskoj, gde je došlo do naglog skoka broja obolelih nije obavezno nošenje maski, već jer premijer Boris Džonson rekao da je to stvar ličnog izbora.

Psihologija iza maske

Stručnjaci kažu da to da li će ljudi nositi maske uglavnom zavisi od toga kakve mere su na snazi.

- Najveći uticaj na to svakako ima zakon - kaže Ivo Vlaev, profesor na Univerzitetu Varvik.

Vilijams kaže da uvođenje nečeg kao "obaveznog" šalje signal da je to nešto veoma važno.

- Nošenje maski je navika na koju stvarno utiču društvene norme, ili neka vrsta pritiska. Tako da, kad negde maske više nisu obaveza, to može da utiče i na druge da ih ne nose - ističe Vilijams.

Vlaev kaže da je najbolja ilustracija za to bila Velika Britanija, kada je objavljeno da je obavezno nošenje maske. Prošle godine je došlo do naglog povećanja potražnje za maskama, a u julu ove godine nagli pad potražnje nakon što je obaveza ukinuta.

Prema podacima Zavoda za statistiku sada jedan od pet Britanaca kaže da više ne nosi masku kada napusti dom, a sredinom juna je bilo samo 4 odsto takvih. Međutim, kada ljude vode zakonske obaveze, nerazumljive poruke mogu mnogo da naškode.

Vilijams kaže da je bio baš iznenađen time koliko brzo su ljudi prestali da nose maske u Velikoj Britaniji poslednjih meseci.

- Uglavnom je to zbog toga zbog različitih poruka koje su zvaničnici slali. Mnoge druge zemlje u Evropi su imali čvršću politiku kada su u pitanju maske, pa su one ljudima postale navika - smatra Vilijams.

Vlada u Britaniji je sada ponovo pred izazovom jer pokušavaju da ohrabre građane da opet nose maske, ali to neće uvesti kao obavezu.

Sadžid Džavid, sekretar zdravlja apelovao je na građane da nose maske u određenim situacijama, kako bi sprečili da ubuduće budu uvedene mere. Međutim, njegove reči ostale su u senci slike poslanika, koji su par sati ranije ušli u parlament bez maski.

Stručnjaci sumnjaju da će njihove reči sada imati istu težinu kao i u ranijim fazama pandemije.

- Što je manji broj ljudi koji nosi maske, to je mogućnost vlasti da nateraju ljude da ih nose sve teža - kaže Robert Dingval, profesor sociologije na Univerzitetu Notingam Trent.

Upravo je takvo razmišljanje dovelo do toga da većina zemalja EU ima na snazi duže, a povremeno i oštrije mere koje se tiču nošenja maski.

- Ljudi će naučiti novo ponašanje - nošenje maski - pre nego što su ga 'odučili', a zatim će morati da ga ponovo uče - rekao je Vilijams i dodao da bi ovo moglo da se pokaže kao izazov, jer mnogi ljudi su se možda navikli na život bez maski.

(Telegraf.rs)