Banjalučanin posetio najopasniju favelu u Brazilu: Otkriva nam koji zakoni tamo vladaju

Robert Dacešin iz Banjaluke je do sada obišao skoro 70 zemalja, bio je na pet kontinenata i naučio isto toliko jezika. O svojoj ljubavi prema putovanjima redovno piše na sajtu "RIO priče sa putovanja", gde i drugima pomaže da ostvare svoje putničke snove. Nedavno je, kako sam kaže, uradio jednu od najluđih stvari u životu i sa prijateljem boravio u najvećoj faveli Južne Amerike, Rosinji.

Kroz to uzbudljivo ali i opasno putovanje vodio ih je član lokalne bande. Snimili su i noćni video iz Rosinje, koji je jedan od retkih koji se može naći na internetu. Kako izgleda život u faveli i koji zakoni tamo vladaju, otkriva u intervjuu za Telegraf.rs.

• Kako ste došli na ideju da posetite favelu, znajući da one važe za opasna mesta?

Već i tokom prethodne posete Brazilu 2018. godine, imao sam želju da posetim neku od favela. Međutim, sa kojim god lokalcem bih razgovarao, čudili bi se mojoj ideji, govoreći da tamo apsolutno nema ništa da se vidi osim bede i strogo mi sugerišući da ne idem. Kad sam jednom prijatelju iz Sao Paola rekao da planiram da posetim Rosinju noću, samo je pogledao otvorivši oči u šoku i rekao da nisam normalan. Mada, kada putujete negde, uvek želite da vidite realnu sliku nekog mesta, a kada ste u Riju i vidite sve one popularne turističke atrakcije i tu lepotu, opet znate da ga u neku ruku niste videli, jer od sedam miliona ljudi u gradu, čak 1,5 milion ljudi živi u favelama i one su zaista bitan deo ovdašnjeg života.

Kada je trebalo drugi put da odem tamo, stupio sam u kontakt sa ovim momkom iz favele, lokalcem koji tu živi preko 20 godina, kako bi nam pokazao i drugu stranu Rija, ali i čitavog Brazila.

Vesti sa naslovne
• Kako je izgledao odlazak u Brazil - od nalaženja člana lokalne bande, do odlaska u samu favelu? Da li ste bili uplašeni?

Mislim da dugo na putovanju nisam imao veći strah, nego noć pred odlazak u favelu. Trebalo je da potvrdimo našem kontaktu da li ćemo ići sa njim ili ne, a ja i dva prijateljima sa kojim sam bio, proveli smo pola noći razmišljajući koliko nam je to pametno, posebno iz razloga što nam je par dana pre, taj isti momak počeo polako iznuđivati novac i da nam preti.

Nekako, činjenica da ćemo ući u najveću favelu Južne Amerike noću sa osobom koju ne poznajemo i opremom za snimanje koja košta hiljade evra, nije se činila baš previše pametna u tom trenutku. Sećam se i da smo to veče tražili po Jutjubu snimke favele noću i nismo pronašli skoro nijedan video! Niko nije izbacio video sa ovog mesta noću, kontaš da očigledno postoji razlog za to. Ali, onaj drugi deo tebe se ipak pita da li ćeš opeti imati ovakvu priliku. A setiš se da si često na nekim prošlim putovanjima isto tako slušao o tome kako su neka mesta opasna, a za kraj se ispostavi da su sasvim ok i odlučiš da odeš.

• Šta ste saznali od člana bande, kakvi zakoni vladaju u faveli, kako izgleda život u njoj?

Ono što me je uvek zanimalo je ko upravlja ovakvim mestima. Mislim, mora neko da ima kontrolu nad svom trgovinom droga, oružja i slično. Da zarađuje od toga. A u priči sa našim drugarom, saznali smo da je ime osobe koja je u neku ruku šef Rosinje Rogerio 157. U pitanju je čovek od 40-tak godina, kome se svi pokoravaju u faveli, ali koji je trenutno u zatvoru. Osoba koja ga menja se zove Džoni Bravo. Inače, većina ih ima ovakve nadimke kako ne bi otkrivali svoja prava imena.

• Pričali ste sa lokalcima, kakvi su ljudi koji su primorani da žive u favelama?

Ono što me je najviše iznenadilo je kada mi je rekao da u faveli nema krađa i napada! Nije mi to bilo nikako jasno, jer u našim medijima favele su u neku ruku sinonimi za ove stvari, ali kada sam kasnije razgovarao sa još par ljudi, svi su mi rekli isto.

Između ljudi koji žive u faveli, zabranjena je bilo kakva krađa ili napad, a ukoliko neko pokuša nešto slično i bude uhvaćen, biće ubijen. Tako da, ako ste sa lokalcem u faveli, gotovo da ne postoji šansa da vam se nešto desi. To je zakon koji vlada između njih. Iako je danas situacija mnogo bolja nego što je bila ranije, te iako postoje određene vrste projekata koji se dešavaju za pomoć ljudima ovde, ono što mi svi kažu je da su ljudi rođeni u faveli, neretko osuđeni na određenu vrstu diskriminacije, te da postoje osobe koje na primer žive u centru Rija, koja nikada ne bi imale vezu sa nekim iz favele, ili čak bili prijatelji sa tom osobom.

• Šta vas je oduševilo, a šta uplašilo tokom ove neobične posete?

Oduševio me je broj zanimljiivih i dragih ljudi koje smo ovde upoznali. Recimo, imao sam priliku da razgovaram sa jednom devojkom imena Žusara koja radi kao vodič u faveli i o njenom iskustvu kada si žena koja radi ovaj posao. Sreli smo mnogo divne dece sa kojim smo delili slatkiše, ulazili u njihove kuće i razgovarali sa njima. Kada si ovde, shvatiš da ovi ljudi žive normalno i da većina njih vodi sasvim obične živote i ima ista želje i ambicije kao i svi mi, samo zbog onoga što pojedini zapadni mediji pišu, našli su se u situaciji u kojoj često moraju da kriju odakle dolaze.

A što se tiče stvari koje su me uplašile, mogu samo reći da mi je na obilasku bilo toliko dobro, da sam naredni dan razmišljao opet da se vratim na žurku koja se to veče održavala.

• Da li uskoro planirate posetu nekom sličnom, opasnom mestu?

Da, ako sve bude u redu, krajem novembra idem u Venecuelu na dve sedmice, tokom kojih ću odsedati u kućama lokalaca, kako bih što više naučio o onom što se dešava u zemlji. Kako mi je inače Južna Amerika omiljeni deo sveta, mnogo me zanima politička situacija u ovoj zemlji i trenutno stanje tamo, tako da verujem da će biti jedno od boljih putovanja. A ako uzmemo u obzir da je ovo sada bez dileme jedna od najopasnijih zemalja sveta u kojem ljude ubijaju za mobilne telefone, lančiće ili nešto malo novca, biće verovatno i najizazovnije putovanje do sada.

Robert svoje dogodovštine redovno deli sa pratiocima i na svom nalogu na Instagramu, gde možete da vidite koje je sve zemlje posetio i šta je tamo naučio.

(Telegraf.rs)