Ko je ubio afričkog Če Gevaru? Skoro 35 godina nakon ubistva počinje suđenje

Skoro 35 godina nakon šokantnog ubistva tadašnjeg predsednika Burkine Faso, Tomasa Sankara, počelo je suđenje 14 muškaraca, optuženih za ubistvo čoveka poznatog kao afrički Če Gevara.

Harizmatični lider ubijen je u 37. godini tokom puča 15. oktobra 1987. godine, nakon čega je njegov blizak prijatelj Blez Kompaore došao na vlast.

Četiri godine pre njegovog ubistva, njih dvojica su iscenirala preuzimanje kojim je Sankara postao predsednik.

Kompaore je među 14 optuženih, ali mu se sudi u odsustvu jer se nalazi u egzilu u Obali Slonovače, gde je pobegao nakon što je bio primoran da podnese ostavku tokom masovnih protesta 2014. godine. On je uporno negirao umešanost u ubistvo i bojkotuje suđenje.

Među optuženima je i Kompaoreov bivši saradnik i njegova desna ruka general Žilber Diender, koji se pojavio odeven u vojnu maskirnu uniformu na današnjem pretresu u glavnom gradu Uagaduguu.

- Dugo čekam na ovo. Želim da znam istinu i ko je šta uradio - rekla je udovica Marijam Sankara za BBC.

Sankara je ostao nešto poput ikone širom Afrike - nalepnice sa njegovim likom krase taksije širom Zapadne Afrike, dok ga radikalni opozicioni lider Julijus Malena citira kao jednu od svojih inspiracija širom kontinenta u Južnoj Africi.

Zašto se na Sankaru gleda kao na heroja?

- Za nas, Sankara je bio patriota. Voleo je svoj narod, voleo je svoju zemlju. Voleo je Afriku. Dao je svoj život za nas - rekao je Luk Damiba, generalni sekretar Memorijalnog odbora Tomasa Sankare.

Pod njegovom vladavinom država je promenila ime od Gornja Volta u Burkina Faso, što znači "zemlja uspravnih ljudi".

Sam Sankara je vodio strog način života. Smanjio je svoju platu, ali i svim javnim službenicima. Takođe je zabranio upotrebu državnih šofera i avio karata prve klase.

Obrazovanje je bilo glavni prioritet - dok je bio na vlasti, stopa pismenosti se povećala sa 13 posto 1983. na 73 posto 1987. godine, a nadgledao je i masovnu nacionalnu kampanju vakcinacije.

Uzeo je zemlju od lokalnih šefova i dao je siromašnim farmerima, što je dovelo do velikog porasta proizvodnje pamuka.

- On je i dalje moj predsednik. Ono što je uradio za stanovništvo ohrabruje mlade ljude da radio isto što i on - rekao je student na Univerzitetu Tomas Sankara.

Njegova radikalno levičarska politika kritikovana je od strane organizacija za ljudska prava kao drakonska.

U izveštaju Amnesty International-a iz 1986. godine otkriva se da su politički protivnici navodno zatvoreni bez suđenja i mučeni.

- Mislim da je bio spor u prihvatanju pluralističke demokratije a protivnici nisu mogli da razgovaraju sa njim i kažu šta misle - rekao je Serž Teofil Balima, koji je bio ministar informisanja u njegovoj vladi.

On je dodao kako je Sankara želeo da da moć narodu, pa je delegirao ovlašćenja proleterima koji su bili na čelu Odbora za odbranu revolucije [CDR], koji su regrutovani za moralisanje javnog i privatnog života.

- U stvari, počinilo su zlostavljanje koje je diskreditovalo njegovu moć - dodao je Balima.

Ovo suđenje koje bi prema najavama upućenih moglo da potraje nekoliko meseci smatra se značajnim korakom u pravcu utvrđivanja svih detalja i okolnosti likvidacije Tomasa Sankare koja je obavijena velom tajnosti skoro punih 35 godina.

(Telegraf.rs)