Ko će naslediti krunu Angele Merkel i postati "kralj Evrope"? Ova 3 političara su glavni kandidati

Ona je dominirala Evropom - bila je de fakto lider u kriznim vremenima. Već 16 godina Angela Merkel koristi svoj oprezni, smireni pragmatizam kako bi usmerila kontinent kroz uspon krajnje desnice, odgovor na dolazak migranata i Bregzit.

Dok se Merkelina era bližila kraju, drugi evropski lideri se ističu i mogu da preuzmu kormilo.

Među glavnim kandidatima da naslede "kraljicu Evrope" nalaze se Mario Dragi, Olaf Šolc i Emanuel Makron.

Mario Dragi

Jedno od najpronicljivijih odobrenja rukovodstva Marija Dragija stiglo je od španskog premijera Pedra Sančeza tokom posete Rimu u junu.

Opisujući bivšeg šefa Evropske centralne banke kao “maestra”, Sančez je rekao da “kada god Dragi govori pred Evropskim savetom, svi ćutimo i slušamo”.

- To nije nešto što se često dešava - rekao je Sančez.

Dragi, imenovan za italijanskog premijera u februaru, imao je sličan uticaj na gomilu frakcijskih političkih partija koje čine njegovu široku koaliciju, a svaka od njih se složila oko niza trnovitih pitanja, uključujući uvođenje kovid pasoša.

Takođe je impresionirao biračko telo, i postao najcenjeniji lider u Italiji. Daleko je to od onoga na šta je stanovništvo naviklo.

Njegova vlada je spasila program vakcinacije u zemlji, oživela ekonomiju i usvojila izvodljive mere za suzbijanje infekcije korona virusom.

Povrh toga, Dragi je uspeo da progura osporavanu reformu pravosudnog sistema, što je bio zahtev Italiji kako bi obezbedila lavovski deo fonda Evropske unije za oporavak od pandemije.

- Stvari moraju da se urade zato što moraju, a ne kako bi imale trenutni rezultat, čak i ako su nepopularne - rekao je Dragi ranije u septembru.

Pragmatičan, smiren, odlučan, ne plaši se da kaže ono što jeste. Dragi je poštovan u inostranstvu, isto kao i kod kuće, a za one bliske njemu, on je najpouzdanija osoba da popuni Merkeline cipele kao “de fakto lider Evrope”.

- Imamo najugledniju ličnost, to je Dragi - rekao je Đankarlo Đorđeti, italijanski ministar ekonomije.

Olaf Šolc

Evropska politika nije imala gotovo nikakvu ulogu u nemačkoj izbornooj kampanji. To verovatno ima puno veze sa činjenicom da, uprkos razlikama u politikama između partija koje se bore za poziciju u post-Merkelinoj vladi, svaka velika partija u Evropi je manje ili više na istoj stranici: Nemačkoj je potrebna EU više nego što je EU potrebna Nemačka.

Ukoliko Olaf Šolc uspešno sastavi koalicionu vladu i postane kancelar, neće se puno šta promeniti.

Njegova uloga kao ministra finansija za vreme Merkelove - odgovornog za dalji rast ekonomije - i njegov centralni doprinos u uspostavljanju EU fonda za oporavak od koronavirusa u iznosu od 750 milijardi evra, pojačao je njegovu posveć́enost bloku, kao i njegovu težnju kao strateškog, iako ne uzbudljivog donosioca odluka.

Fond je nazvao “jasnim znakom evropske solidarnosti i snage”, u isto vreme kada je domaćoj publici poslao poruku da je snažan oporavak u Evropi ključni preduslov za osiguranje nemačkog ekonomskog prosperiteta.

Šolc će biti pod pritiskom da preuzme vodeću ulogu u pitanjima kao što je kreiranje izbegličke politike zasnovane na solidarnosti - nešto što Merkelova nije uspela da postigne. Jedan od izazova za njega biće i pokretanja reforme životne sredine i njenog povezivanja sa ekonomskim rastom. On je više pragmatičar nego vizionar, ali to ć́e više uveriti njegove buduće kolege, nego što će ih odbiti, prenosi Guardian.

Emanuel Makron

Makron je svoju viziju Evrope iznosio od izbora, ponavljajuć́i više puta od svog velikog govora na Sorboni 2017. godine da EU mora da se pozabavi svojim propustima: prema njegovim rečima, “preslab, prespor, previše neefikasan”.

Njegovi predlozi - integrisana EU odbrana, reforma evrozone, zajednička politika azila, digitalni porez - doživeli su mali napredak, delimično ometeni paralizovanom nemačkom koalicijom i opreznim, konsenzualnim instinktom Merkel.

Međutim, nekoliko posmatrača veruju da će odlazak kancelarke otvoriti put ambicioznom, nestrpljivom i ponekad arogantnom predsedniku Francuske da stane pravo na njeno mesto: nijedan lider, kaže već́ina, neć́e parirati uticaju Merkel na njenom vrhuncu.

Usled ovomesečne krize sa SAD-om, Australijom i Velikom Britanijom oko bezbednosnog sporazuma Aukus, koji je Francusku koštao višemilionskog ugovora o podmornici, on je još jednom pozvao na već́u evropsku autonomiju kako se Kina diže, a SAD preusmeravaju na Aziju.

Nakon haotičnog povlačenja zapadnih trupa iz Avganistana i debakla Aukusa, više lidera EU sada bi moglo biti spremno da se složi da EU mora manje da zavisi od Vašingtona - ali malo ko želi da rizikuje nanošenje štete transatlantskim odnosima, a vojska EU je još daleko.

Koliko ć́e Makron uspeti da unapredi svoju agendu, u velikoj meri ć́e zavisiti od uspeha šestomesečnog predsedavanja Francuske EU, koje počinje u januaru, i, naravno, od toga da li će Makron uspeti da obezbedi reizbor na predsedničkim izborima u aprilu sledeć́e godine.

(Telegraf.rs)