Čovek mučio Ujgure, pa otkrio kakav pakao su ti ljudi proživeli u kampovima u Kini: "Svako je imao metu"

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto:Tanjug/AP/uhrp.org

Racije u Sinđanu počinju posle ponoći. Stotine policajaca, naoružanih dugim cevima, idu od kuće do kuće u naseljima u kojima žive Ujguri, u zapadnom regionu Kine. Ljude odvode iz njihovih domova sa lisicama na rukama i kapuljačama na glavama. Prete im da će ih ubiti ako pruže otpor... Tako za CNN priču o ugnjetavanju Ujgura započinje nekadašnji kineski detektiv.

Preporučujemo

- Sve smo ih prisilno odvodili tokom noći. Ukoliko je bilo stotinu tih ljudi u jednom okrugu, onda si morao da uhapsiš svih sto - tvrdi detektiv, koji je pristao da govori pod lažnim identitetom - Jiang.

On je trenutno u Evropi, u egzilu. U razgovoru je otkrio niz detalja koji otkrivaju kako su Ujguri u Kini sistemski ugnjetavani.

- Udaraj ih, tuci ih dok ne budu plavi i otečeni. Udri dok ne padnu u suzama na kolena - priča Jiang prisećajući se kako su on i njegove kolege ispitivali pritvorenike u centrima.

Dok je još bio u Sinđanu, Jiang je rekao da je svaki pritvoreni bio premlaćivan prilikom ispitivanja. Tukli su muškarce, žene, pa čak i decu koja nisu imala ni 14 godina.

Metode mučenja uključivale su vezivanje ljudi za metalnu ili drvenu stolicu, koja je napravljena tako da imobiliše čoveka. Vešali su ih na plafon, seksualno zlostavljali, pržili elektrošokerima, i nalivali vodu preko peškira koje bi im stavili preko glave.

Jian kaže da su zatvorenike često terali da ostanu budni i po nekoliko dana i da im nisu davali ni da jedu.

- Svako je koristio drugačije metode. Neki su koristili pajser ili čelične lance i katance. Gazili bi im po faci i drali se na njih da priznaju. Ti osumnjičeni su se teretili za terorizam, ali mislim da niko od stotina i stotina tih ljudi koji su pohapšeni u životu nije počinio ijedno krivično delo. To su obični ljudi - govori kineski policajac.

Tortura u pritvoru bi prestala tek onda kada bi osumnjičeni "priznao". Tada bi ih prebacivali u druge objekte, neke u zatvor, neke u kampove koje su čuvali policajci.... Kineska vlada još CNN-u nije odgovorila na pitanja o ovim optužbama.

CNN navodi da medijska kuća nije mogla nezavisno da potvrdi Jianogve tvrdnje, ali ističu da se pojedini detalji koje je izneo u intervjuu podudaraju sa svedočenjima pojedinih žrtava. Podsetimo, više od 50 bivših zatvorenika iz kampova je svedočilo za Amnesty International, a izveštaj na 160 stranica objavljen je u junu.

Stejt Department procenjuje da je oko 2 miliona Ujgura i drugih manjina bilo pritvoreno u kampovima u Sinđanu od 2017. godine. Kina tvrdi da su u pitanju "stručni kampovi" namenjeni za borbu protiv terorizma i separatizma, i stalno su odbacivali optužbe da su kršili ljudska prava.

- Želim da istaknem da takozvani genocid u Sinđanu nije ništa drugo nego glasina potkrepljena skrivenim motivima i lažima - rekao je Zao Lijian, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, na konferenciji za novinare u junu.

Prošle sedmice su zvaničnici Sinđana na konferenciji za novinare predstavili čoveka za kojeg tvrde da je bio pritvorenik u kampu. On je odlučno tvrdio da u kampu nema mučenja i insinuacije da tamo ljude terorišu je nazvao "notornim lažima". Nije poznato da li je tako govorio pod prisilom.

"Svako mora da pogodi metu"

Prvi put kada je Jiang prebačen u Sinđan, rekao je da je bio oduševljen što će se boriti protiv terorista koji prete da unište njegovu zemlju. Posle deset godina rada u policiji, bio je željan i unapređenja. Kaže da ga je šef pitao da preuzme ovaj zadatak navodeći da "separatisti hoće da podele domovinu. Moramo ih pobiti".

Jiang kaže da je tri ili četiri puta bio prebacivan iz centralne Kine u delove Siđana, a u sklopu kineske antiterorističke kampanje "Udari jako".

Kampanja, pokrenuta 2014. godine, promovisala je program masovnog pritvaranja u regionima u kojima su živele manjine. Tamo su ljude pritvarali zbog nebuloznih stvari, ako nose veo, puštaju bradu ili imaju previše dece.

Jiang je, navodno, na intervju doneo dokument sa zvaničnom direktivom iz Pekinga, izdatom 2015, u kojoj se pozivaju provincije u Kini da se bore protiv terorizma u državi i da "prenese duh važnih uputstava generalnog sekretara Si Đinpinga tokom slušanja izveštaja o radu na borbi protiv terorizma."

Uzbunjivač tvrdi da je 150.000 policijskih asistenata regrutovano iz brojnih provincija u sklopu programa u kojima se i druge provincije uključuju u zaštitu države pomažući Sinđanu. Jiang kaže da su svi adekvatno nagrađeni. On je dobijao 100 odsto veću platu i imao je brojne druge beneficije dok bi bio na terenu. Međutim, ubrzo se Jiang razočarao u svoj novi posao.

- Bio sam iznenađen kad sam otišao prvi put. Svuda su se vršile bezbednosne provere. Mnogi restorani i objekti bili su zatvoreni. Građani su bili veoma napeti - tvrdi Jiang.

Tokom noćnih akcija su dobijali spiskove sa imenima ljudi koje je trebalo da "okupe", i tako ispune zvaničnu kvotu pritvorenih Ujgura.

- Sve je bilo planirano. To je sistem. Svako je imao metu. Ako bi se neko opirao hapšenju, policajac bi mu stavio pištolj na glavu i naredio mu da se ne pomera. Ukoliko to učini, bio bi mrtav - rekao je on.

On tvrdi da su policijski timovi pretresali ljudima domove, svlačili podatke iz njihovih računara i telefona. Druga taktika je bila da osoba, koja je veoma poštovana u okrugu, poput seoskog starešine, pozove meštane na sastanak, a potom bi ih grupno hapsili.

Jiang ovo vreme opisuje kao "period borbe", ističući da su zvaničnici Sinđan tretirali kao ratnu zonu, a policajcima je rečeno da su Ujguri neprijatelji države. Svi u policiji su znali da je 900.000 Ujgura i pripadnika drugih manjina uhapšeno za samo godinu dana. Jiang kaže da bi i njega uhapsili da je odbio da izvrši naređenje.

"To su psihopate"

Unutar kampova glavni zadatak policije je bio da dobije priznanje od zatvorenika. Seksualno zlostavljanje bila je samo jedna od taktika, tvrdi Jiang.

- Ako želite da iznudite priznanje, koristite električnu palicu, sa oštrim vrhom. Spojili bismo dve žice na te oštre vrhove i žice na genitalije zatvorenika koji bi bio vezan - priča Jiang stravične detalje.

Kaže da je on sam često morao da glumi lošeg policajca prilikom ispitivanja, ali tvrdi da je izbegavao najgora mučenja, za razliku od nekih njegovih kolega.

- Neki ljudi ovo vide kao posao, neki su samo psihopate - kaže on.

On kaže da je jedna od "često korišćenih mera torture i dehumanizacije" bila ta da su čuvari naređivali drugim zatvorenicima da siluju i zlostavljaju nove muške zatvorenike.

Abduveli Ajup (48), Ujgur iz Sinđana rekao je da je uhapšen 19. avgusta 2013, kada je policija okružila vrtić koji je otvorio da bi decu učio jezik Ujgura. Prve noći u pritvoru su ga, kako kaže, silovali cimeri iz ćelije, više od 10 njih. Na to su ih naterala trojica ili četvorica čuvara koji su sve vreme gledali kako ga siluju.

- Čuvari su mi tražili da skinem veš i naredili mi da se savijem. Molio sam ih da to ne rade - ispričao je Ajup koji je izgubio svest tokom napada.

Kada se probudio bio je sav umazan svojim telesnim izlučevinama.

- Video sam muve kako lete oko mene i shvatio sam da su one bolje nego ja. Njih niko ne može da muči, njih niko ne može da siluje. Ovi su mi se smejali, govoreći da sam slabić - prisetio se Ajup najgorih trenutaka u njegovom životu.

Ističe da se tortura nastavila i naredne večeri, a da su ga čuvari pitali da li je uživao.

Iz pritvora je prebačen u kamp, odakle je pušten tek 20. novembra 2014. godine, nakon što je bio nateran da prizna da je ilegalno skupljao novac.

Ajup danas živi u Norveškoj gde decu uči jeziku Ujgura i pokušava da kulturu svog naroda održi u životu.

"Mene su besili i tukli"

Omir Bekali koji danas živi u Holandiji kaže da su njega i mnoge druge vešali i tukli.

- Agoniju koju smo preživeli nikad nećemo moći da zaboravimo - kaže Bekali (45) za CNN.

Bekali je rođen u Sinđanu, majka mu je Ujgur a otac Kazahstanac. Preselio se u Kazahstan kada je 2006. dobio državljanstvo. Jednom je službeno putovao u Sinđan i tada je, u martu 2017. uhapšen, a potom su ga četiri dana i noći mučili u podrumu policijske stanice u gradu Karamaj.

- Besili bi nas i udarali po butinama i kukovima sa drvenim palicama i čeličnim bičevima. Vezali su me za stolicu, terali su me da priznam da podržavam terorizam. Posle toga sam osam meseci proveo u različitim kampovima - kaže Bekali.

On kaže da mu je, kada su mu prvi put noge vezali lancima, bilo jasno da će mu život postati pakao.

Kaže da su zatvorenicima lancima vezivali i ruke za noge kako bi ostajali presavijeni. Tako vezane bi ih ostavljali i tokom noći da spavaju.

- Izgubio sam više od polovine svoje telesne mase dok sam bio tamo. Izgledao sam kao kostur. Preživao sam ovu torturu jer sam religiozan. Nikad ne bih preživeo bez vere. Moja želja za životom i slobodom me je održala - priča on.

Bekali kaže da je u kampovima, dok je bio tamo, umrlo dvoje ljudi koje je poznavao. U kamp su smestili i njegovu majku, sestru i brata, a njegov otac Bakri Ibrahim je preminuo u pritvoru u Sinđanu 18. septembra 2018. godine. Vlasti u Sinđanu potvrdile su da je Bekali bio u pritvoru osam meseci zbog sumnje da je umeštan u terorizam. Ipak, tvrde da su laži da su on i njegova porodica mučeni u kampovima.

- Njegov otac umro je od raka jetre, a njegova porodica sada živi normalnim životom - naveli su zvaničnici.

"Ja sam kriv"

Jianga, koji sada živi u Evropi, izjeda osećaj krivice. Jedva da noću spoji par sati sna. Kaže da ga u mislima progone žrtve iz kampova.

- Sad sam otupeo. Toliko sam ljudi pohapsio - kaže Jiang.

I Ajup jedva spava. Muče ga košmari i stalno je sada u strahu da ga neko posmatra. Ipak, tvrdi da je oprostio čuvarima koji su ga mučili.

- Oni su isto žrtve tog sistema. Sami su sebe osudili. Oni su kriminalci, deo tog kriminalnog sistema - kaže Ajup.

Jiang kaže da je bio razočaran Komunističkom partijom čak i pre nego što su ga poslali u Sinđan. Kaže da je korupcija veoma zastupljena.

Svestan je da nakon svega u Kinu više ne može da se vrate. Smatra da bi ga uhapsili i tukli.

- Sama činjenica da pričam o Ujgurima dovodi do toga da mogu da me optuže da sam deo terorističke grupe. Mogu da me terete za sve što vam padne napamet - kaže Jiang.

Upitan šta bi uradio da se ikada nađe licem u lice sa nekom od svojih žrtava, kaže da bi pobegao.

- Kriv sam i nadam se da se njima ovo više nikad neće dogoditi. Nadam se da će mi oprostiti, ali teško, s obzirom na torturu koju su preživeli. Kako ja te ljude da pogledam u oči. Čak i kada ste vojnik, odgovorni ste za ono što se desilo. Morate da izvršite naređenje, a mnogi ljudi su ovo zajedno uradili. Svi smo odgovorni za ovo - zaključuje sagovornik CNN.

(Telegraf.rs)