Rođena u pandemiji, u pandemiji i umrla: Preživela Špansku groznicu i rat, ubio je virus u 105.

Primeta Đakopini, žena poreklom iz Italije, koja je preživela Špansku groznicu i Drugi svetski rat, umrla je od korona virusa.

Ova neustrašiva žena živela je punim plućima. Zaljubila se u pilota za vreme Drugog svetskog rata, za dlaku je pobegla iz Evrope, pred Musolinijevim fašistima, drobila je čelik za Amerikance i borila se za prava ćerke sa posebnim potrebama u vreme kada je bilo nezamislivo pokrenuti bilo kakve promene, prenosi US news.

Njena ćerka je rekla da je Primeta bila žena koja nije znala za odustajanje, sve dok, ovog meseca, sa 105 godina, nije podlegla virusu koji je izazvao globalnu pandemiju.

- Mislim da bi moja majka poživela još, da se nije zarazila korona virusom. Imala je težak život, ali mislim da ju je samo učinilo jačom - rekla je Dorin Đakopini (61).

Paskina Fej, Primetina majka, preminula je sa 25 godina za vreme Španskog gripa 1918, kada je ona imala samo dve godine. Ta pandemija odnela je živote 675.000 Amerikanaca, što nije ništa u poređenju sa pandemijom korona virusa.

Otac ju je napustio posle majčine smrti

Njen otac nije želeo da se brine o njoj, niti o njenoj mlađoj sestri Alis, pa je Alis poslao u njihovu domovinu - Italiju, a Primetu dao na staranje jednoj porodici zemljaka, koja se 1929. godine preselila nazad u Italiju.

- Majka je uvek pravdala to time što muškarci, u to vreme nisu bili samohrani roditelji i on nije želeo da odgaja ćerke sam. Meni je to smešno - rekla je Dorin.

Primeta je zarađivala kao šnajderka, a ubrzo je upoznala i markantnog pilota po imenu Vitorio Andrijani, i zaljubila se.

U Italiji se Drugi svetski rat završio juna 1940. godine, a iz lokalne policije su je upozorili da bi trebalo da ode. Ona u početku nije htela, ali kada je shvatila da bi mogla da završi u koncentracionom logoru, pridružila se grupi stranaca koji su takođe bežali i ukrcala sa njima u voz za Portugal.

Primeta je uvek bila neustrašiva i samostalna

Juna naredne 1941. godine, Vitorio je nestao u akciji. Kasnije je saznala da je poginuo kada se njegov avion srušio kod Malte.

Na svom putu je pisala prijatelju.

- U Španiji sam videla toliko razaranja da mi je dosta. Prekosutra ću se ukrcati na brod i sigurna sam da će sve proći u najboljem redu - napisala je neustrašiva Primeta.

U Lisabonu se ukrcala na parobrod za Ameriku. Kada je stigla u Torington, gradić u Konetikatu, kupila je "Chevrolet" sedan za 500 dolara i zaposlila se u kompaniji "General Motors", gde je radila na usitnjavanju čelika za potrebe rata.

Tu je, na poslu, upoznala svog muža Umberta "Berta" Đakopinija i ostala sa njim sve do njegove smrti, 2002. godine.

Uprkos konzervativnim shvatanjima, uvek se borila za svoju ćerku

Primeta je rodila Dorin 1960. godine, ali beba je imala poremećaj pod nazivom spina bifida, kod koga kičmena moždina nije u potpunosti razvijena, pa je prvih 50 godina svog života Dorin hodala uz pomoć štaka.

Zbog straha da bi njihova ćerka mogla da se oklizne za vreme zime u Konetikatu, porodica se preselila u San Hoze 1975. godine.

- Moji roditelji su bili starog kova. Njihova shvatanja invaliditeta podrazumevala su da sam srećna što sam inteligentna i što mogu da nađem dobar posao koji mi se dopada, pošto se verovatno neću nikada udati niti imati decu -  rekla je Dorin.

Ona je dodala da ju je, uprkos tome, njena majka uvek gurala i borila se za nju. Jednom je čak uspela da nagovori direktora škole koju je Dorin pohađala, da nastavu za napredne premesti sa trećeg sprata u prizemlje, kako bi njena ćerka mogla da je pohađa.

Tokom zima u Konetikatu, redovno je apelovala na gradsku čistoću da ulice održava čistim, kako se Dorin ne bi okliznula.

Samo globalna pandemija je mogla da slomi njenu volju za životom

9. septembra, kada joj je došla u posetu, primetila je da njena majka kašlje. Pošto je znala da je negovateljica bolesna, iako su sve tri bile vakcinisane, posumnjala je da je u pitanju korona virus.

- Potrudila sam se da zna koliko je volim. Ona je odgovorila frazom "vidimo se kasnije, aligatore" i tada sam je poslednji put videla - rekla je slomljena Dorin.

Kada su morali da joj stave masku sa kiseonikom bila je zbunjena i borila se sa sestrama toliko snažno, da su morali da joj daju lekove za smirenje.

- Rekli su mi da niko stariji od 80 godina ne doživi da ga skinu sa respiratora i odlučila sam da je pustim da ode bez mučenja - rekla je ona.

Primeta je preminula dva dana kasnije, 16. septembra, u svojoj 105. godini života.

- Uvek je bila toliko jaka da se i dalje lomim da li sam ispravno postupila. Stalno se podsećam da je imala 105 -  rekla je Dorin.

Ona je dodala da je samo globalna pandemija mogla da pobedi volju njene majke i bake.

(Telegraf.rs)