Da li više odgovara Šolc, Lašet ili Berbok ima šansu: Koga bi EU za nemačkog kancelara?

Brisel / Foto: Shutetrstock

Možda nema zvaničnih izjava aktuelnih premijera zemalja Evropske unije, ali zato ima mnogo najrazličitijih spekulacija analitičara, upućenih i dobro obaveštenih o tome ko bi bio dobar kancelar za ovu ili onu zemlju: sadašnji vicekancelar Angele Merkel i ministar finansija Olaf Šolc (SPD), favorit Merkelove Armin Lašet (CDU) ili kandidatkinja Zelenih Analena Berbok, inače prilično „anti-Merkel“ orijentisana, ali koja, čini se više nema šanse.

Preporučujemo

„Evropska politika“ nije igrala nikakvu ulogu u nemačkoj predizbornoj kampanji niti u prilično jadnim televizijskim sučeljavanjima. Ono što njih troje planiraju da urade ukoliko došu na vlast, za EU ostaje nejasno, piše DW.

Francuska

Emanuel Makron može da bude zadovoljan. Do trenutka kada će novi kancelar u Nemačkoj da formira koaliciju, francuski predsednik će nesumnjivo biti najmoćniji političar u EU. Njegova zemlja će, takođe, predsedavati Savetu EU u prvoj polovini 2022, a on će se zatim, već u aprilu, boriti za svoj ponovni izbor. Buduća bivša kancelarka Angela Merkel Makrona je u dobroj meri ostavila kao ribu na suvom, kada je reč o njegovim velikim evropskim vizijama.

Proširenje institucija EU i labava fiskalna politika s njom nisu bili mogući. Tek u senzacionalnom zaokretu po pitanju zajedničkih dugova EU u cilju obnove od korona-krize, dvoje tako različitih političara delovali su skladno.

Ukoliko nemački kancelar postane Olaf Šolc, moglo bi da bude još teže trošiti zajednički novac. Uostalom, Šolc se ponosi time što je on taj koji je zaista smislio fond za izgradnju baziranog na dužničkoj bazi. Kandidat SPD ujedno deli Makronovu ideju o tome da je neophodan „evropski suverenitet“ u odbrani, industrijskoj politici i zaštiti klime.

Ali to podržava i Armin Lašet. Kao i Šolc, i on je tokom predizborne kampanje posetio Jelisejsku palatu i hvalio se kao da je neka mešavina Makrona i Merkel. On je iz Ahena, na krajnjem zapadu Nemačke, i Pariz mu je bliži od Berlina.

Francuski ministar za Evropu, Klemen Beune, u utorak je na „francusko-nemačku lokomotivu“ EU zapisao trajno važeće načelo: „U Evropi nikada niste jaki ako ste sami (...) Ne možemo bez Nemačke, a Nemačka ne može bez nas.“

Drugim rečima, bez obzira ko postane kancelar, Pariz i Berlin će da rade zajedno. Usput, kandidatkinja Berbok nije želela da otputuje u Pariz.

- Jelisejska palata nije mesto za izborne kampanje - rekla je Berbok. Kolaju glasine da ona uopšte nije ni pozvana.

Poljska

Mateuš Moravjeci se verovatno nervira što se „era Merkel“ bliži kraju i što bi sada jači vetarovi u smislu vladavine prava i vrednosti, mogli da počnu da duvaju iz Berlina na istok. Poljski premijer nacionalno-konzervativne stranke PiS u stalnom je sporu s Evropskom komisijom i Evropskim sudom, jer su reforme pravosuđa u Poljskoj u suprotnosti sa zakonima EU.

Bivši savetnik Moravjeckog, filozof i lobista Tomaš Kravlik, ocenjuje za DW da će za Varšavu sada da bude teže, jer će nova vlada u Berlinu, bez obzira ko bude na njenom čelu, imati manje obzira. Merkel je bila „žena koja razume Poljake“, žena s „uravnoteženim umom“. Evropska komisija će uskoro u Berlinu imati težeg saveznika, kaže Kravčik.

Kandidat CDU Armin Lašet posetio je Poljsku tokom izborne kampanje i tamo promrmljao nešto o „praktičnim rešenjima“ u sporu oko vladavine prava.

Sigurno je da „zelena“ Analena Berbok sigurno podržala težak put svojih „zelenih“ kolega u Evropskom parlamentu protiv politike u Poljskoj koja je sve više protiv LGBTQ-osoba. Ali Berbok bi za PiS istovremeno bila idealna na jednom drugom planu: ona je protiv nemačko-ruskog gasovoda Severni tok 2, koji je Poljska oštro odbacila.

Lašet želi da ga staviti u funkciju, a Šolc govori o „završetku gradnje“, ali i da „nam to zapravo i nije neophodno“.

Socijaldemokrate ili konzervativci?

Socijaldemokratski lideri evropskih vlada, od Švedske, Finske i Danske, preko Malte, pa do Španije i Portugalije, radovali bi se kada bi Olaf Šolc nakon 16 godina „obojio Nemačku u crveno“. To bi bio veliki podsticaj za evropske „socijaliste“, koji su u poslednjih deset godina bili iscrpljeni, ali koji se polako ponovo uzdižu.

Nasuprot tome, za osam konzervativnih premijera EU bilo bi tužno ako najvećom državom EU više ne bi upravljali Demohrišćani.

Običan čovek

A što je sa običnim ljudima? Prema istraživanju „Evropskog saveta za spoljne odnose“, većina Evropljana volela bi da Angela Merkel bude ta koja uprava EU u izlasku iz krize, zato što se pokazala kao pouzdana. Oni pouzdanost, ali i uzdržanu finansijsku politiku očekuju i od nove vlade Nemačka. Sve u svemu, Evropljani vide da se nemačko „zlatno doba“ okončava.

Stručnjak

I za kraj, šta o svemu tome misle u Briselu? Nemačka ostaje najveća, ekonomski najefikasnija i najuticajnija država-članica EU, bez obzira na to ko bude sedeo u kancelarskom kabinetu. U razgovoru za DW, Janis Emanuilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku smatra da neće doći do velikog niti do dramatičnog zastoja u nemačkoj politici prema EU.

- Bilo bi lepo da postoji ideja o tome u kojem smeru bi EU trebalo da se kreće, bila bi poželjna orijentacija. Nažalost, nisam baš siguran da će tako nešto doći od nove vlade u Berlinu - kaže Emanuilidis.

Nemački službenici i zvaničnici u EU su opušteni. Njihov rad se nastavlja normalno, bez obzira na to ko bude pobedio na izborima. Velike odluke biće odložene dok se novi ljudi ne uigraju. A onda ćemo da vidimo.

(Telegraf.rs)