Pravo na rad i obrazovanje žena su važni, ali glad bi mogla da postane najgora od svih avganistanskih kriza

Nakon kolapsa ekonomije, nakon dolaska talibana, većina Avganistanaca ne uspeva da prehrani sebe i svoju decu.

Kabul je grad koji još čeka da se oblikuje njegov novi život, a sve u mnogome zavisi od volje i hirova njegovih novih talibanskih gospodara. Glad bi mogla da postane najgora od svih avganistanskih kriza.

Milioni žive u očajnom siromaštvu u zemlji koja je primila ogromne iznose strane pomoći. Ostatak novca koji bi mogao da pomogne, oko 9 milijardi dolara, u rezervama centralnih banaka, Amerikanci zamrzavaju kako bi ga držali podalje od talibana.

U zoru se stotine građevinskih radnika okuplja na pijacama u Kabulu, sa svojim alatom, i traži posao, ali većina ga ne pronalazi.

Veliki građevinski projekti u gradu su zaustavljeni, a banke su zatvorene.

Nekoliko građevinskih radnika dobija posao, a ostali se ljute. Jedan od ljudi, Haiat Kan, besneo je zbog bogatstva koje je pokvarena korumpirana elita ukrala u poslednjih 20 godina.

- Bogati ljudi misle samo o sebi, a ne o siromašnima. Ne mogu ni hleb da kupim. Verujte mi da ne mogu da nađem ni jedan dolar, a bogataši pune svoje džepove dolarima od pomoći sa Zapada - rekao je Kan.

On je dodao da niko ne brine o siromašnima.

- Kada pomoć stiže spolja, ljudi na vlasti se pobrinu da ona ide njihovim rođacima, a ne siromašnima - izjavio je Kan.

Muhamed Anvar, koji je imao sreću da radi u kancelariji, takođe je optužio Amerikance za krađu.

- U ime Alaha, pozivamo Ameriku da nam da novac koji su uzeli od avganistanske vlade. Treba nam za obnovu Avganistana - dodao je Anvar.

Borci pokreta vrlo su vidljivi u centru glavnog grada republike koju su preimenovali u islamski emirat. Na aerodromu su obučeni u američke uniforme.

Po celom gradu je veća verovatnoća da će nositi mnogo poznatije tradicionalne haljine poput šalvar kameza i prašnjavih crnih turbana, a svi nose puške.

Roditelji su očajni, a njihova deca gladna

Ono šta najviše smeta narodu je to što cene hrane rastu, kao i očaj roditelja koji se bore da nahrane svoju decu.

Svetski program za hranu (VFP) procenjuje da 93% Avganistanaca ne dobija dovoljno hrane za jelo. Pre nego što su talibani prošlog meseca preuzeli kontrolu, taj broj je bio 80%.

Ljudi koji su imali skupocene stvari sada ih prodaju da bi nabavili hranu. Od vrednih tepiha ili televizora do gomile posuđa i pribora za jelo. Mnogi su prodavali, a retko ko je kupovao. Nema gotovine.

Pretnje ličnoj slobodi, obrazovanju devojčica i pravu žena na rad osuđene su širom sveta, ali mogućnost odlaska na spavanje praznog stomaka ima prednost.

Zemlje koje žele da pomognu Avganistancima, ali odbacuju talibane i ono za šta se zalažu, suočavaju se sa velikom dilemom.

Da bi ljudi mogli da rade da zarađuju novac, da žive i da jedu, talibani moraju da vode održivu državu u Avganistanu.

Alternativa je mnogo gora. Avganistan bi mogao da ponovo postane propala država i zemlja mogućnosti za džihadističke ekstremiste.

Da podsetimo, ISIS se sukobljava sa talibanima, oni su ubili i ranili više od 35 pripadnika talibanske milicije.

(Telegraf.rs)