Žene Avganistana u strahu od talibana koji idu od vrata do vrata tražeći "neprijatelje"

Mnoge žene iz Avganistana su trenutno uplašene, a oni koji su radili za strance o koji su se povukli iz zemlje su u još većoj opasnosti.

Oni su neke od najtraženijih talibanskih meta, a previše njih govori kako talibani idu od vrata do vrata, pokušavajući da pronađu one koji su nekad radili za "neprijatelje".

Zvanično, postoji amnestija, a nezvanično, zastrašivanje je veoma rasprostranjeno.

Jedna 24-godišnja žena je zamolila novinara Skaj Njuza da je intervjuiše.

- Molim vas, želim da me intervjuišete, ali ne mogu da pričam ovde jer su nam životi u opasnosti - rekla je ona.

Žena je prišla do novinara koji je bio na samo nekoliko metara udaljen od naoružanog talibanskog punkta. Borci patroliraju tržnicom, sa oružjem preko ramena, pokazuju kako izgleda druga, bolja strana Kabula.

- Pre nekoliko nedelja ne biste mogli da dođete ovde, zbog bezbednosti - kaže njena sestra koju ćemo zvati Tabasum.

Ona je sasvim ozbiljna i kaže da je na pijaci mnogo više ljudi nego što su njih dve videle prethodnih dana, a primetan je i porast broja žena u javnosti. U početku su talibani upućivali žene da ostanu u zatvorenom prostoru "iz bezbednosnih razloga", ali sada se mogu videti oko tezgi.

Sve nose dugačke lepršave haljine ili ogrtače, marame ili hidžabe, a veliki broj njih je u burki. Čini se i da mnoge imaju muškog pratioca (mahrama) koji čuva grupe žena oko sebe.

Talibanski komandant na kontrolnom punktu rekao je da sve dok se žene pridržavaju šerijatskog zakona, nema problema. Drugi taliban dodaje da je Avganistan islamsko društvo i da nema potrebe da ih opominju, svi slušaju.

Mlade žene koje su ranije prišle novinaru, u prostoriji u kojoj su se sastali, na sto rasprostiru svoje papire koji pokazuju opsežne veze sa "USAID" i drugim stranim grupama za pomoć, poput "CARE-a", koji ima bazu u Britaniji.

Naš glavni cilj je da ubijemo sve učenike, nastavnike i direktora

Njihova šira porodica ima 25 članova, od kojih je osmoro dece. Skoro svi odrasli su radili za strane grupe za pomoć, ili su učiteljice, i sada u opasnosti.

Muro kaže da je njena majka direktorka ženske gimnazije. Ona je primila i pretnje smrću od talibana, a u pismu je i stravična rečenica.

- Naš glavni cilj je da ubijemo sve učenike, nastavnike i direktora - rekla je Muro.

Nakon što je Kabul pao pred islamističku grupu, sestre su otišle kod majke, ali ubrzo su talibani počeli redovno da ulaze u kuću i traže hranu i čaj, dok su postavljali razna pitanja.

Kada su ih pitali da li su radili za staru vladu, znale su da moraju da odu odatle.

"Mi živimo u zemlji koja više nije naša"

- Volimo svoju zemlju. Ponosni smo što radimo za Avganistan i gradimo novu budućnost. Pomogla sam 900 žena tokom svoje karijere sa USAID-om. Šta sam sad? Nemam ovlašćenja. Rečeno mi je da ne mogu da radim i rečeno mi je kako da se obučem - kaže 24-godišnja Muro.

Ona kaže da brine za svoju budućnost, ali i za budućnost svoje porodice i zemlje.

- Da li ste ikada osetili da živite u zemlji koja više nije vaša zemlja? Tako se ja sada osećam - dodaje ona.

Sestre pričaju tome kako su im prijatelji i partneri sa kojima su godinama radili sada okrenuli leđa. Kako ignorišu sve njihove mejlove i zahteve za azil.

Tabasum je bio potreban samo još jedan dan da dobije diplomu Poslovne škole. Ona je u ponedeljak trebalo da odbrani svoju tezu na jednom od najboljih univerziteta u Kabulu.

Samoubilački napad na aerodromu u kojem je poginulo skoro dve stotine ljudi, uključujući 13 američkih službenika, dogodio se u nedelju, svega dan ranije.

- U jednom danu moj život se promenio. Svi predavači napustili su državu. Univerzitet je sada prazan. Sve četiri godine mog studiranja uzalud su potrošene - rekla je Tabasum.

Imala je posao, ali su joj nadređeni rekli joj da nije bezbedno i da treba da ostane kod kuće. Skoro polovinu osoblja činile su žene, a sada sve sede kod kuće.

- Ne žele me jer sam devojka. Nemam pravo izlazim iz svoje kuće bez muškarca. Zašto? Zato što je ovo nejednakost. Nemam ista prava kao muškarci. Nisam ništa za njih - kaže Tabasum.

Ona sada nosi kaput u punoj dužini i crni hidžab i kaže da ranije nije bilo tako.

- Nosila sam majicu i farmerke, a sada ne mogu nigde da odem, a da ne pokrijem glavu i obučem ovu odeću - kaže Tabasum.

Talibani sada imaju posla sa jačom i liberalnijom Avganistankom

Uprkos svim uveravanjima talibana da poštuju ženska prava, žene Avganistana im ne veruju.

Talibani sada imaju posla sa čvršćom, bolje obrazovanom, liberalnijom Avganistankom - mnoge od njih u dvadesetim ili tridesetim godinama.

Avganistanke sada imaju želje i obrazovan um, to je zapalilo krv njihovu i ulilo im hrabrost. Već nedeljama one izlaze na ulice da se bore za svoja prava. Ne povlače se čak ni kada im je cev talibanske puške uperena u lice.

Talibanski borci možda kontrolišu kontrolne punktove i obilaze područje pištoljima, ali Avganistanke nisu spremne da se vrate u vremena u kojima su njihove majke živele.

"Ja sam ovde zatvorenik"

Jedna aktivistkinja i majka troje dece, koju ćemo zvati Fatima, takođe je radila za niz stranih nevladinih organizacija fokusiranih na vođenje kurseva osnaživanja žena i projekata veština za žene.

I ona je primala pismene pretnje smrću od talibana, kao i preteće tekstove i zastrašujuće telefonske pozive.

Fatima kaže da je, nedeljama pre nego što su talibani ušli u glavni grad, počela da se plaši za svoj život i za živote svoje troje male dece, jer su talibani upozoravali da će joj ubiti celu porodicu.

Ona je rekla da oni koji su zaostali i koji su učinili toliko za Avganistan i sa takvom verom radili sa stranim partnerima, nikada nisu očekivali da će otići tako žurno. Oni se osećaju zaboravljeno i na mnogo načina iznevereno.

- Više volim da umrem na moru od trgovaca ljudima nego da me ubiju talibani, ali ja sam ovde trenutno zatvorenik - kaže Fatima.

(Telegraf.rs)