"Pitao sam se zašto sam ja živ, a oni nisu": Vil je 13 sati bio zarobljen ispod Kula bliznakinja

Foto: Instagram/wasparcher

Zid srušenog Svetskog trgovinskog centra pritisnuo je Vila Himena (53) kada se zaglavio ispod ruševina palih kula. Vatra su mu je opekla ruku, a kolega policajac, Dominick Peculo, mrtav je ležao pored njega. U jednom trenutku, oko 15 metaka iz Peculovog pištolja je ispaljeno i proletelo je pored Himenove glave.

Preporučujemo

- Bilo je kao najgora noćna mora puta tri miliona. Bio sam tako žedan. Zažmurio sam i poželeo da umrem - priča Himeno za Pipl pred 20. godišnjicu napada koji se odigrao 11. septembra.

Ali Himeno je ostao živ nakon što su teroristi Al Kaide preuzeli kontrolu nad dva aviona i zakucali se u Kule bliznakinje, ubivši 2.753 osobe u Njujorku. Kada je dan bio pred usahnućem, u daljini je čuo povike: "Marinci SAD! Da li nas iko čuje? Višite ili lupajte".

Nakon tri sata napora bivšeg bolničara, vatrogasaca policije i marinaca, Himeno je oko 23 sata izvučen iz rupe u kojoj se nalazio. Bilo je to 13 sati nakon što su novajlije lučke uprave njujorške i policije Nju Džerzija ostale zarobljene ispod ruševina zgrada.

- Pogledao sam gore i pitao gde je sve. Mogao sam da vidim mesec, nebo, vatru i dim, ali nisam mogao da vidim zgrade. Jedan od vatrogasaca mi je rekao da je sve nestalo. To je bio prvi put da sam plakao celu noć - priseća se Himeno.

Njegov narednik Džon Mek Laflin izvučen je živ narednog jutra, zajedno sa samo nekolicinom koji su preživeli zarobljeni u ruševinama.

- Svaki dan me sve podseća na taj događaj. Dovoljno je da pogledam u rane na svojoj nozi - kaže on.

Himeno je prošao nekoliko operacija koje su rezultovale "velikim ožiljcima", kao i mnogo meseci rehabilitacije. Njegovo levo stopalo ne funkcioniše, on ima slabost mišića ili sindrom paralize koji se zove pad stopala. Povrede su ga prisilile da se penzioniše ranije, te je 2004. godine napustio karijeru o kojoj je sanjao.

San mu bio da postane policajac

Nešto teže izašao je na kraj sa mentalnim bolom. U tome mu je pomogla terapija, kao i pisanje knjiga. Nedavno je objavio jednu priču za decu, kao i svoje memoare, u kojima govori o suočavanju sa traumom i dobroti koju je video u ljudima.

- Svaki dan kada ustanem iz kreveta, posvetim jedan momenat tome da zahvalim Bogu što sam živ i mislim da sam na taj način preživeo sve ovo - objašnjava Himeno.

On je 11. septembra za lučku policiju radio tek oko devet meseci.

- Vil je uvek želeo da bude policajac i veoma se trudio da to i postane. Trebalo mu je šest godina da ispuni svoj cilj - kaže njegova žena Alisom.

Taj san o policijskoj dužnosti začet je dok je odrastao u Nju Džerziju, nakon što se sa roditeljima u SAD doselio iz Kolumbije 1970. godine, kada je bio tek dvogodišnjak.

- Zaljubio sam se u SAD. Moja mama mi je usadila da treba da budem ponosan na to što sam imigrant i da iskoristim svoje nasleđe kako bi od ove zemlje napravio bolje mesto - objašnjava.

Nakon srednje škole pridružio se mornarici, gde je služio oko četiri godine, a onda se vratio kući kako bi ispunio svoj san i postao policajac. Godine 2000. odabran je da bude u lučkoj policiji, a diplomirao je 2001. godine.

Ujutru tog 11. septembra Himeno je napustio dom u Klifotnu u Nju Džerziju, pozdravio se sa suprugom Alison koja je u tom momentu bila u sedmom mesecu trudnoće sa njihovom drugom ćerkom Olivijom, kao i sa svojom ćerkom Bjankom, koja je tada imala četiri godine, kako bi otišao na posao na Menhetnu.

"Izgledalo je kao ratna zona"

Njegova pozicija je tog prelepog, sunčanog, dana bila na otvorenom. Posmatrao je pešake u saobraćaju kada je narednik prstom pokazao ka nebu.

- Video sam senku koja je doslovno prekrila raskrsnicu. Nisam ništa posebno pomislio o tome i vratio sam se obavljanju svog posla - kaže Humeo.

Tada je čuo pucketanje policijskog radija i čuo da pozivaju sve oficire unutra. Televizijska stanica javila je da je avion udario u jednu od kula Svetskog trgovinskog centra. Himeno se priseća da je njegov narednik povikao da su u pitanju teroristi. On i oko 20 drugih policajaca ušli su u autobus i odjurili ka Kulama bliznakinjama. Do momenta kada su stigli, i drugi avion je udario u njih.

- Kada smo izašli iz autobusa sve je izgledalo kao ratna zona, armagedon - objašnjava.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Will Jimeno (@wasparcher)

Video je ljude koji su skakali sa zgrada u plamenu. Kako navodi, "skakali su sami, ali i u parovima, držeći se za ruke". U momentu kada je sa kolegama prikupljao opremu za spasavanje čuo je gromoglasni prasak.

- Video sam vatrenu kuglu veličine moje kuće. Zvučalo ja kao da gomila teretnih vozova juri ka nama. A onda je odjednom sve postalo tiho i mračno - priseća se Himeno.

Kula jedan, takođe poznata kao južna kula, se urušila. Dva policajca koja su bila sa njom bila su mrtva. Manje od 30 minuta kasnije, druga, severna kula, takođe se urušila ubivši trećeg policajca, Dominika Pecula, u "betonsko čauri". Himeno objašnjava da ni u jednom momentu nisu znali da će zgrade da padnu na njih.

Pomaže drugima da se izbore sa mentalnim bolestima

Prošao je traumu zbog toga što je izgubio 37 kolega i to ga je navodilo ka mislima o samoubistvu.

- U početku sam razmišljao o tome da okončam svoj život. Desi se da vam se dogodi tako tragičan događaj, da izgubite kolege i onda se zapitate. Javi se ta krivica koja izjeda onog ko je preživeo. Pitate se zašto baš ja, zašto sam ja živ, a oni nisu - objašnjava Himeno kom je data dijagnoza posttraumatskog stresnog poremećaja, koji se ispoljavao u vidu besa.

Godine terapije, deljenje sopstvene tragične priče i nesebična podrška supruge Alison i ostatka njegove porodice značajno mu je pomogla. On sada deli svoju priču kako bi pomogao drugima koji možda osećaju sramotu zbog svojih mentalnih problema.

- Niste sami i sve je u redu. Samo treba da popričate sa nekim i da budete sigurni da možete da rešite svoje probleme i da radite ono što je najbolje za vaše zdravlje. Postoji dobro na ovom svetu. Zbog toga želim da s eljudi sečaju 11. septembra - zaključuje Himeno.

(Telegraf.rs)