"Živa sam gorela": Preživeli iz napada na Svetski trgovinski centar kažu da su rane i dalje sveže

Prošlo je skoro 20 godina od napada 11. septembra na Svetski trgovinski centar u Njujorku, ali za mnoge preživele bol i trauma su i dalje sveži.

Nekima su ostale fizičke povrede koje su im promenile život, dok se mnogi i dalje bore sa traumama koje su nastale kao posledica događaja koji su se desili tog dana.

Jedna od najteže povređenih, koji su preživeli, Loren Maning, zadobila je opekotine na više od 80 odsto tela.

- Po bilo kom medicinskom standardu, trebalo je da umrem - kaže ona za Skaj Njuz.

Loren je upravo ušla u Severni toranj Svetskog trgovinskog centra kada se prvi oteti avion zabio u zgradu i eksplodirao, što je poslalo vatrenu kuglu koja se spustila niz okno lifta u predvorje.

- Začuo se neverovatno glasan, prodoran zvižduk i zvuk, a odmah potom je sve ispunio plamen. Bol je bio nesaglediv i prodirao je sve dublje i dublje. Živa sam gorela. Nema drugih reči za to - kaže ona.

Dok se Loren borila protiv plamena, istrčala je napolje preko puta pre nego što je pala i otkotrljala se na travu, gde je jedan muškarac pokušao da joj pomogne.

- Nisam pala i umrla u gomili plamena - borila sam se protiv njih - kaže ona.

Dok je ležala teško povređena, Loren je užasnuto posmatrala kako teroristi zabijaju drugi avion u Južnu kulu Svetskog trgovinskog centra.

Videla je ljude kako padaju sa nebodera, znajući da su njene kolege iz finansijske firme "Cantor Fitzgerald" zarobljene na gornjim spratovima.

Svih 658 zaposlenih u kompaniji 11. septembra poginulo je tog dana. Na travi, gde je ležala Loren, koja je prethodno izbegla bombardovanje Svetskog trgovinskog centra 1993. godine, uspela je da pronađe hitnu pomoć, ali su joj šanse za preživljavanje bile male.

- Opekotine su bile izuzetne. Opečeno je 82,5 posto mog tela, većinom trećeg stepena. Više od 20 posto bilo je četvrti ili peti stepen, što znači da gubite mišić ili kost, pa su bile potrebne amputacije na prstima na obe ruke - kaže ona.

"Toliko sam se plašila da me sin neće prepoznati"

Više od tri meseca dok je bila u komi, njen suprug Greg čitao joj je pesme Roberta Burnsa i svirao muziku iz "njihovih" dana.

- Možda je to imalo uticaja na mene, znala sam da sam voljena. Moji roditelji su vozili sate i sate sa uverenjem da neće stići da me vide pre nego što umrem, i bili su u bolnici svaki dan posle - kaže ona.

Nekoliko dana nakon što se probudila iz kome, Lorenin tada jednogodišnji sin Tiler posetio ju je prvi put od napada.

- Toliko sam se plašila da me neće prepoznati - kaže ona.

Loren je rekla da ju je dečak najverovatnije prepoznao po očima i glasu.

- U početku nije shvatio ko sam, ali onda mi je ponovo prišao i prepoznao me, pretpostavljam po očima i glasu. To je bilo sve što mi je trebalo - rekla je ona.

Loren je provela više od šest meseci u bolnici, ali je njen oporavak, koji je uključivao nekoliko operacija, trajao skoro 10 godina.

- Opečete se, što je verovatno najgori oblik ljudskog mučenja, a za oporavak su potrebne godine i godine - kaže ona.

Loren i dalje ima telefonske brojeve mnogih njenih kolega koji su umrli 11. septembra 2001.

- Misao o ubistavima, teroru i smrti, koje su se tog dana dogodile, nikada nije daleko - dodaje ona.

Vatrogasni službenik koji je za dlaku izbegao kolaps Kule bliznakinje

Lin Tiernei stigla je u Svetski trgovinski centar nakon što su oba aviona udarila u kule bliznakinje.

Zamenica komesara vatrogasne jedinice Njujorka tog je jutra trebalo da prisustvuje razgovoru za posao na 68. spratu Severne kule, ali njeni planovi su se drastično promenili zbog terorističkih napada.

- Napolju je to bio užasan prizor. Obe kule su gorele, a vatra je zahvatila gornje spratove. Pored plamena, najgore je bilo što su ljudi skakali sa kula. Videla sam par kako skače držeći se za ruke - rekla je Lin.

Ona je dodala da je ono što je tada videla bilo strašno.

- Nastavilo se sve vreme dok smo bili u predvorju. Moglo se čuti. Bio je to užasan zvuk. Ne mogu ni da zamislim izbor sa kojim su se suočili. Samo sam razmišljala o njihovim porodicama - rekla je Lin.

Lin je doputovala na mesto događaja sa 12 vatrogasaca iz dve različite jedinice, od kojih su svi kasnije poginuli tokom spasavanja.

Ušla je u predvorje Severne kule kroz prozor nakon što je mlazno gorivo eksplodiralo i slomljeno stalo se razletelo svuda okolo.

U tom trenutku šefovi vatrogasaca su već utvrdili da neće moći da ugase plamen.

- Misija je postala čisto spasavanje, pokušaj da se izvuče što je moguće više ljudi - kaže ona.

Lin je radila na tome da pomogne u koordinaciji spasilačkih napora sa severne strane Severnog tornja kada se iznenada srušio Južni toranj.

"Prašina je bila toliko gusta da ste mogli da je sečete"

- Bilo je toliko gadno da nisi mogao da udahneš na nos. Imala sam problema sa disanjem kao i svi ostali - rekla je Lin.

Nakon što je ušla na utovarno pristanište, Lin kaže da je policijski inspektor pokušao da je zaštiti svojim telom.

- To je jedini put da sam razmišljala o umiranju. Samo sam pomislila "Bože, samo neka bude brzo", ne želim da ostanem ovde kao rudar 18 dana i da me to slomi - rekla je ona.

Nakon što je stigla na sigurno, Lin je bila u gradskoj većnici Njujorka, kada se srušio drugi toranj, udaljen oko dva bloka.

Sila urušavanja zgrade raznela je vrata hodnika i dok su dim i prašina ulazili u zgradu, Lin se sakrila na stepeništu.

Oko 343 vatrogasaca poginulo je tog dana, a Lin je napisala oko 100 oproštajnih pisama žrtvama. Samo jednog dana održane su 23 sahrane.

- Ove emocije od 11. septembra uvek su sa mnom. Naučite da živite s tim. Ja to zovem "držanjem zavrtnja u svom srcu" - kaže Lin.

Ona dodaje da je za nju najčudnije to što je preživela.

- Ne mogu da verujem da sam izašla. To je najveće iznenađenje - rekla je.

Britanski trgovac koji je osetio pad aviona 

Britanac Čarli Grej mislio je da je zemljotres pogodio Njujork dok je radio u Severnoj kuli 11. septembra 2001. godine.

Trgovac rođen u Londonu, koji je bio zaposlen u brokerskoj kući "ICAP", stajao je u kancelariji na 26. spratu kada se zgrada "tresla i pomerila".

Odjednom je video krhotine kako padaju sa gornjih spratova.

- Mogli ste da vidite da ove stvari zaista gore. Mislili smo da mora da je nešto poput bombe. Niko nije morao da nam kaže. Svi su samo krenuli prema stepenicama - rekao je Čarli.

On i njegove kolege počeli su da se kreću niz toranj, ali su bili usporeni zato što je sve više ljudi ulazilo u stepenište. Na 17 spratu su zatekli tri vatrogasca.

- Dok su prolazili pored nas, čuli smo na njihovom radiju da je drugi avion udario u kulu. Bilo je potrebno oko 17 minuta da se siđe sa devet spratova - rekao je on

"Bilo je to kao ratna zona"

Čarli opisuje prizor izvan Svetskog trgovinskog centra kao "ratnu zonu". Kaže da je na ulici video delove tela i automobile uništene usled pada otpada.

- Crno ugljenisano telo sletelo je oko 30 stopa, dok je hodao do trajektnog terminala i gledao 20 ljudi kako skaču sa tornjeva. Koja je bila njihova opcija? Gušenje dimom, vatra ili brzi skok koji bi okončao sve - rekao je Čarli.

Nakon što se ukrcao na trajekt, on je čuo "tutnjavu" i posmatrao kako se ruši Južna kula.

- Za manje od jednog minuta, pristanište na kojem smo upravo stajali bilo je prepuno prašine i prljavštine - dodaje on.

Čarli kaže da je tog dana poginulo 20 njegovih prijatelja, uključujući i jednog kog je video u predvorju Severne kule neposredno pre udara prvog aviona.

Psihijatar mu je kasnije dijagnostikovao oblik sindroma posttraumatskog stresa pod imenom "poremećaj krivice".

- Imao sam problema zašto što sam konstantno razmišljao o tome zbog čega je toliko ljudi umrlo, a ja nisam - kaže Čarli.

Nakon što se 2016. vratio u Veliku Britaniju, počeo je da drži motivacione govore, ali priznaje da se i dalje ponekad bori sa emocijama koje se osećao tog tragičnog dana.

- Ponekad uhvatim sebe da plačem. Nesvesno počnem da razmišljam o tome i uznemirim se. Nikada neće proći, taj teret će mi uvek biti na leđima.

Čarli dodaje da je dobra stvar to što je otkrio da mu razgovor i deljenje iskustva sa ljudima pomažu da to prebrodi.

(Telegraf.rs)