Od Buša do Bajdena: Jedan rat, četiri američka predsednika - kako su gledali na sukob u Avganistanu?

Četiri američka predsednika nadgledala su prisustvo SAD u Avganistanu u protekle dve decenije. Njihovo odnošenje prema konfliktu oblikovali su uslovi na terenu, ali i njihovo različito viđenje američkih interesa i vrednosti.

SAD su u ponedeljak uveče završile povlačenje svojih snaga iz Avganistana nakon 20 godina prisustva u toj zemlji. Za to vreme, Amerika je promenila četiri predsednika: Džordža Buša, Baraka Obamu, Donalda Trampa i Džoa Bajdena, koji je trenutno na vlasti.

Džordž Buš (2001-2009)

- Tražimo dugoročnu pobedu u ovom ratu promovisanjem demokratije na Bliskom istoku, kako nacije u regionu više ne bi gajile mržnju i teror - rekao je Buš 2003. godine.

Prema rečima istoričarke Barbare Peri, to je bilo američko gledište nakon Hladnog rata, pogotovo ako su to države koje nisu zapadne demokratije, a koje mogu da postanu plodno tlo za terorizam.

- Imamo ideologiju zasnovanu na slobodi, a koja je u suprotnosti ideologiji nasilnika i ubica talibana - rekao je Buš 2008. godine.

U to vreme postojale su osovine zla u Severnoj Koreji, Siriji, Iraku i Iranu, što je, prema rečima Keri Li, iz "Truman National Security Project", odvlačilo pažnju od centralne misije u Avganistanu.

- Amerika i snage koalicije su u ranoj fazi vojne operacije da razoružaju Irak, da oslobode njen narod - rekao je Buš u martu 2003. godine.

Predsednici veoma retko, nakon završetka mandata, kažu da su "napravili puno grešaka".

- Buš i dalje podržava svoju odluku da napadne Avganistan i Irak - kaže za BBC Peri.

Barak Obama (2009-2017)

Bivši predsednik SAD Barak Obama rekao je 2012. godine da je "njihov cilj da unište Al Kaidu i da su na putu da urade baš to". Kako kaže istoričarka Peri, gledište Baraka Obame bilo je realističnije.

- Avganistanci su odgovorni za bezbednost njihove nacije i mi gradimo jednako partnertsvo između dve suverene države - budućnost u kojoj se rat završava i počinje novo poglavlje - rekao je Obama.

Za vreme njegovog predsednikovanja ubijen je Osama Bin Laden, a Obama je njegovu smrt objavio 1. maja 2011. godine.

- SAD su izvele operaciju u kojoj je ubijen Osama Bin Laden, lider Al Kaide - saopštio je bivši predsednik.

Prema rečima Keri Li iz "Truman National Security Project", greška je bila u hitnoj odluci.

- Teorija o tome kako ćemo dobiti rat se promenila - rekla je ona.

Donald Tramp (2017-2021)

Donald Tramp je rekao 2017. godine da su oni "partneri i prijatelji, ali da neće diktirati narodu Avganistana kako da živi ili kako da vladaju svojim kompleksnim društvom".

Pošto Tramp nije imao političko iskustvo, osim što se kandidovao za predsednika, istoričarka Peri misli da "nije imao viziju za Avganistan".

- Njegovo gledište je bilo da eliminiše američke snage, i on je i započeo zakozvane mirovne pregovore sa talibanima - rekla je Peri.

Tramp je 2020. objavio da su imali "uspešne pregovor" i da misli da će "biti uspešni na kraju".

- Mislim da su Trampova administracija i oni koji su pregovarali oko tog sporazuma osetili veliki pritisak, da su želeli da ga postignu pre nego što odu sa funkcije - rekla je Keri Li iz "Truman National Security Project".

Prema njenim rečima, element ljudskih prava, koji je bio centralni deo u američkoj spoljnoj politici, više nije bio važan onima na vlasti.

- Mi ne gradimo naciju ponovo - mi ubijamo teroriste - rekao je Tramp.

Džozef Bajden (2021 - )

Bajden je interesantan jer ga je u velikoj meri oblikovalo lično iskustvo.

- Nosim taj teret svaki dan, kao i dok sam bio potpredsednik, moj sin je bio razmešten u Iraku - rekao je Bajden 20. avgusta ove godine.

Dolazi se do toga da SAD više nisu u mogućnosti da stvore demokratsku republiku u kulturi, u društvu sa drevnim plemenima i religioznim razlikama, prema rečima stručnjaka.

- Ne mogu i neću da tražim od naših trupa da se beskrajno bore u građanskom ratu druge države - istakao je Bajden.

Bajden se sinoć obratio naciji na kraju najdužeg rata koji su SAD vodile i još jednom obrazložio svoju odluku da okonča 20-godišnje američko angažovanje u Avganistanu.

- Nisam želeo da produžim večiti rat i nisam želeo da produžim večiti izlaz iz rata - rekao je Bajden.

Predsednik SAD je preuzeo odgovornost za takvu odluku i rekao da se ne slaže sa kritikama da je postojao bolji način da se evakuišu Amerikanci i civili.

- Pojedini sada govore da je evakuacija trebalo da počne ranije ili da je mogla biti izvedena uređenije. Poštujem to, ali nisam saglasan. Gužve na aerodromu bi sve stvarale bez obzira na to kada bi povlačenje otpočelo - rekao je Bajden.

- Zamislite da smo započeli evakuaciju u junu ili julu, doveli hiljade američkih vojnika i evakuisali više od 120.000 ljudi usred građanskog rata. Nastale bi gužve, slom poverenja u vlasti i situacija bi postala teška i opasna misija. Ne postoji evakuacija na kraju rata koju možete voditi bez složenosti, izazova i pretnji sa kojima smo se suočili - istakao je on.

Bajden poručio ISIS-K: "Još nismo završili sa vama"

Teroristima Islamske države u Avganistanu, grupe ISIS-K, američki predsednik je poručio: "Još nismo završili sa vama“.

Bajden je dodao da će SAD goniti do kraja sveta sve koji se usude da ih napadnu, te konstatovao da Amerika mora da uči na svojim greškama.

Talibani od 31. avgusta imaju potpunu kontrolu nad međunarodnim aerodromom u Kabulu, nakon što je i poslednji američki vojni avion napustio objekat, a lideri talibana su juče ujutru simbolično prošli pistom, obeležavajući svoju pobedu.

Oni su se obratili medijima na aerodromu u Kabulu, nekoliko sati nakon izlaska američkih trupa i poručili da pobeda pripada svim Avganistancima kao i da je svet trebalo da izvuče pouke iz ovoga, a da talibani žele dobre diplomatske odnose sa svima.

(Telegraf.rs)