Preti li migrantska kriza? Koje zemlje prihvataju, a koje ne žele da ugoste migrante iz Avganistana

Hiljade ljudi već dve nedelje pokušava da pobegne iz Avganistana nakon što su talibani ponovo preuzeli kontrolu nad zemljom, posle skoro dve decenije nakon što ih je zbacila koalicija predvođena SAD-om.

Ova situacija prouzrokovala je da se poveća broj ljudi koji želi da napusti Avganistan, budući da se zvanično 2,2 miliona ljudi već nalazi u izgnanstvu, mada stručnjaci upozoravaju da je taj broj mnogo veći.

Međutim, koliko će Avganistanaca u narednom periodu uspeti da napusti zemlju, još uvek nije poznato.

Talibani kontrolišu sve glavne kopnene prelaze sa susednim zemljama i nedavno su poručili da ne žele da Avganistanci napuste zemlju.

Prema važećim izveštajima kretanje van granica za sada je dopušteno ljudima koji se bave trgovinom i onima koji imaju važeća dokumenta i dozvole.

- Većina Avganistanaca ne može da napusti zemlju redovnim putem. Oni su u danas u opasnosti jer nemaju jasan plan kako da se izvuku - rekao je portparol Visokog komesara UN za izbeglice.

Ipak, pored svih prepreka, neki ljudi uspeli su da pronađu izlaz iz zemlje.

Rečeno je da je nekoliko hiljada Avganistanaca prešlo u Pakistan nedugo nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, dok je oko 1.500 Avganistanaca navodno ušlo u Uzbekistan i živi u šatorima blizu granice.

U Kabulu je više hiljada ljudi krenulo ka međunarodnom aerodromu, koji je trenutno jedini operativni u zemlji, u očajničkom pokušaju da pobegnu iz zemlje.

Uskoro bi i ovaj aerodrom trebalo da bude zatvoren na 48 sati, javili su zvaničnici Stejt departmenta.

Gde će otići Avganistanci koji su napustili zemlju?

Susedne zemlje Pakistan i Iran prihvatile su najveći broj avganistanskih izbeglica i azilanata tokom prošle godine.

Skoro 1,5 miliona je pobeglo u Pakistan 2020. godine, dok je Iran primio 780.000, pokazuju podaci UNHCR -a.

Nemačka je treća na listi, sa više od 180.000 migranata, dok je Turska primila skoro 130.000 Avganistanaca.

Kada se pogleda samo broj ljudi koji su zatražili azil- oni koji su se prijavili za utočište u drugoj zemlji, ali čiji zahtevi još nisu odobreni - Turska, Nemačka i Grčka su na vrhu liste, sa oko 125.000, 33.000 i 20.000 zahteva.

Iako u Iranu nema avganistanskih azilanata, oni sa izbegličkim kartama (službeni dokument kojim se priznaje njihov status) mogu pristupiti zdravstvenom i obrazovnom sistemu te zemlje, piše BBC.

Mnogi politikolozi koji se bave analiziranjem situacije u Avganistanu strahuju da nam preti nova migrantska kriza.

Kako zemlje pomažu Avganistancima?

I dok su neke zemlje ponudile Avganistancima sigurno utočište, druge su saopštile da neće primiti izbeglice.

Prvi na udaru nadolazećih migranata svakako je Iran koji se graniči sa Avganistanom.  Vlasti ove susedne zemlje postavili su šator za hitne slučajeve za izbeglice u svoje tri provincije koje se graniče sa Avganistanom. Međutim, visoki zvaničnici iranskog ministarstva unutrašnjih poslova rekli su da će svi Avganistanci koji su prešli u Iran "kad se uslovi poboljšaju biti repatrirani". U Iranu već živi skoro 3,5 miliona Avganistanaca, pokazuju podaci UN.

Premijer Pakistana Imran Kan rekao je u junu da će njegova zemlja zatvoriti granicu sa Avganistanom ako talibani preuzmu kontrolu. Međutim, izveštaji kažu da je nekoliko hiljada Avganistanaca prešlo u Pakistan i da je otvoren najmanje jedan granični prelaz. Kaže se da talibani ograničavaju pristup trgovcima i onima sa važećim putnim dokumentima.

Još jedna od zemalja u kojoj je prisutan veliki broj migranata koji su došli iz avganistana je i Uzbekistan. Izveštaji ukazuju na to da je poslednjih dana najmanje nekoliko stotina Avganistanaca, uključujući vojnike iz avganistanske nacionalne armije, prešlo u Tadžikistan. U julu je Tadžikistan rekao da se sprema da primi do 100.000 izbeglica iz Avganistana.

Velika Britanija je najavila da ima dugoročni plan da u narednom periodu prihvati 20.000 avganistanskih izbeglica. Vlada ima za cilj da u narednih godinu dana prihvati 5.000 Avganistanaca i fokusiraće se na žene i decu, kao i na verske i druge manjine koji su u najvećoj opasnosti od talibana. Isti broj ljudi primiće i Kanada.

Predsednik SAD Džo Bajden odobrio je 500 miliona dolara za "neočekivane hitne izbegličke i migracijske potrebe ljudi koji su žrtave sukoba i drugih ugroženih osoba zbog situacije u Avganistanu, uključujući podnosioce zahteva za posebne imigrantske vize". SAD nisu objavile koliko će tačno osoba prihvatiti u zemlju.

Nemačka je nagovestila da će prihvatiti neke Avganistance, ali nije navela o kojim se ciframa radi. Kancelarka Angela Merkel, koja se suočila sa oštrim kritikama zbog svoje politike otvorenih vrata prema migrantima 2015. godine, rekla je da je njena vlada usredsređena na to da izbeglice "imaju siguran boravak u zemljama susednim Avganistanu".

Francuska, Austrija i Švajcarska neće primati izbeglice iz Avganistana

Francuska će ponovo biti ona evropska zemlja koja neće primiti praktično nikoga iz ratom razorenog Avganistana, upozorili su danas iz organizacije Kolektiv za naciju izbeglica (CNR).

Članica CNR Mari-Lor Malrik osudila je oklevanje predsednika Francuske Emanuela Makrona i državnog vrha Francuske koji su izrazili spremnost da prime svega stotinak izbeglica iz Avganistana, uglavnom žena čiji su životi ozbiljno ugroženi dolaskom talibana na vlast.

- Situacija je užasna. Imala sam pozive od žena u potpunom očajanju koje pokušavaju da se izbave i napuste Avganistan. Žene će biti kamenovane jer talibani polažu apsolutno pravo na život i smrt žena - izjavila je Malrikova.

Ona je upozorila i na to da je u Avganistanu homoseksualnost zabranjena i da će svako ko se smatra homoseksualcem biti odmah ubijen.

Kako se navodi na sajtu CNR-a, ta organizacija okuplja kolektive, organizacije i osobe koje se na dnevnoj bazi bore za prihvat izbeglica u Francuskoj.

Austrija je takođe isključila mogućnost uzimanja bilo kakvih avganistanskih izbeglica. Ministar unutrašnjih poslova te zemlje založio se za nastavak deportacije neuspelih avganistanskih azilanata i lobirao je za osnivanje "centara za deportaciju" u zemljama susednim Avganistanu, gde direktna deportacija u Avganistan nije moguća.

Vlasti u Švajcarskoj takođe su saopštile da neće prihvatiti velike grupe izbeglica koje poslednjih dana stižu direktno iz Avganistana.

Sličnog stava je i Turska, čiji je predsednik Radžep Tajip Erdogan saopštio da će njegova vlada sarađivati sa Pakistanom kako bi zajednički pomogli za se situacija u Avganistanu stabilizuje i spriječi novi izbeglički talas koji se uputio prema Turskoj. Vlada je takođe izgradila granični zid sa Iranom kako bi sprečila migrante.

Severna Makedonija, Albanija i Kosovo

Severna Makedonija i Albanija saopštile su da će privremeno ugostiti 450, odnosno 300 izbeglica, na zahtev SAD. Očekuje se da će izbeglice ostati dok se ne uredi dokumentacija za imigracione vize za SAD. Kosovo takođe planira da obezbedi privremeno utočište za izbeglice koje putuju u SAD, ali nisu naveli njihov broj.

Šta planiraju Hrvatska i Crna Gora

Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman najavio je u sredu, 18. avgusta da će Hrvatska primiti 20 Avganistanaca koji su radili u delegaciji Evropske unije u toj zemlji.

- Evropska služba za spoljno delovanje pozvala je članice Unije da prihvate osoblje EU-a iz Avganistana, odnosno njih oko 500 - rekao je Grlić Radman.

Reč je o prevodiocima, logističarima i njihovim porodicama.

- Hrvatska će prihvatiti 20 osoba. Oni su bili podrška našim snagama i naša dužnost i obaveza je da ih zaštitimo - rekao je ministar.

Dodao je da su ti Avganistanci prošli sve potrebne bezbednosne provere i testove za rad u institucijama, kao i da su visoko su obrazovani.

- To nisu neregistrovane osobe bez dokumenata već poznate osobe u sistemima naših institucija - rekao je Grlić Radman.

U Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore za Telegraf.rs su potvrdili da se Crna Gora nije obavezala da privremeno prihvati stanovnike Avganistana koji su pomagali savezničkim snagama.

Navodi se da se Crna Gora nije pridružila izjavi oko 100 zemalja koju je objavio Stejt department, kao i da se nije obavezala da primi avganistanske izbeglice.

- Crna Gora je podržala inicijativu kojom se traži da se svima koji žele da napuste državu to i omogući, uključujući i potrebu da putevi, aerodromi i granični prelazi moraju ostati otvoreni. U izjavi se, između ostalog, navodi da narod Avganistana zaslužuje da živi dostojanstveno u sigurnom i bezbednom okruženju, stoga smatramo da je potrebno da se svima njima, a naročito ženama, osigura poštovanje osnovnih prava - navodi se u saopštenju.

Dodaju da Crna Gora, kao država koja je bila deo NATO misija u Avganistanu (ISAF i Odlučna podrška), s posebnom pažnjom prati situaciju, podržava napore i pridružuje se apelima međunarodne zajednice da se osigura bezbedan izlazak iz države za savezničke i partnerske snage, kao i stanovnike Avganistana, koji to žele.

- Crna Gora, u ovoj fazi, neće primati izbeglice kako je to proizvoljno navedeno u pojedinim medijima, stoga ističemo da bi o ovoj temi trebalo izveštavati sa posebnim senzibilitetom radi preciznosti u informisanju javnosti - stoji u saopštenju koje smo dobili od crnogorskog ministarstva.

Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da "nema ništa protiv izbeglica, bez obzira odakle dolaze".

- Srbija svakako neće biti nikakav parking za nekog ko dolazi sa strane, ali izbeglice... Kako možemo da branimo ulazak mladima, ženama, deci, bebama? Ne vidim kako to može biti problem za nas. Ti ljudi beže. Ona slika kada ispadaju iz aviona, to je poraz savremenog sveta - rekao je predsednik Srbije.

Podsetimo, danas je iz Kabula evakuisana i poslednja državljanka Srbije, Milka Damjanović, koja je boravila u Avganistanu. U utorak su iz Avganistana evakuisani i Marko Pribak i Aleksandar Cvejić koji su u međuvremenu doputovali u Srbiju.

(Telegraf.rs)