Scene horora: Talibani ubili ženu jer nije imala šta da im kuva, iz straha se umotavaju u čaršave

Foto: Pixabay/rmac8oppo

Nadžijina ćerka Maniža (25) znala je da dolaze. Majka joj je rekla da su isto radili prethodna tri dana, zahtevajući da skuva hranu za najviše 15 boraca.

Preporučujemo

- Majka im je rekla: "Ja sam siromašna, kako mogu da vam kuvam?" Počeli su da je tuku. Srušila se na pod i udarali su je oružjem - AK47 - priča Maniža.

Ona je vikala na borce da prestanu. Zastali su na trenutak pre nego što su bacili granatu u susednu sobu i pobegli dok se plamen širio, rekla je.

Majka četvoro dece umrla je od premlaćivanja. Smrtonosni napad 12. jula na Nadžijinu kuću u provinciji Fariab bio je zastrašujući pregled pretnje sa kojom se sada suočavaju žene širom Avganistana nakon što su talibani zauzeli glavni grad Kabul.

CNN koristi pseudonime za Nadžiju i Manižu da zaštiti njihov identitet iz bezbednosnih razloga.

Za 10 dana, talibanski militanti zauzeli su desetine glavnih gradova provincija iz kojih su se povukle američke i savezničke trupe. Brzina napredovanja talibana zatekla je lokalno stanovništvo.

Foto: Tanjug/AP

Neke žene su rekle da nemaju vremena da kupe burku kako bi bile u skladu sa talibanskim pravilima da žene treba da budu pokrivene i u pratnji muškog rođaka kada izađu iz kuće.

Avganistanskim ženama burka predstavlja iznenadni i poražavajući gubitak prava stečenih za više od 20 godina - pravo na rad, učenje, kretanje, pa čak i mirni život - za koje strahuju da im se nikada neće povratiti.

Duboko nepoverenje

Između 1996. i 2001., kada su talibani poslednji put vladali Avganistanom, zatvorili su ženske škole i zabranili ženama da rade.

Nakon invazije SAD-a 2001. godine, ograničenja za žene su ublažena, pa čak i dok je rat besneo, lokalna posvećenost poboljšanju ženskih prava, podržana su od strane međunarodnih grupa i donatora, i to je dovelo je do stvaranja nove pravne zaštite.

Zakon o eliminaciji nasilja nad ženama 2009. godine kriminalizovao je silovanje, zloupotrebu i prisilni brak i učinio nezakonitim sprečavanje žena ili devojaka da rade ili studiraju.

Ovaj put, talibani obećavaju da će formirati "sveobuhvatnu islamsku vladu u Avganistanu", iako nije jasno u kom obliku će to biti i da li će novo rukovodstvo uključivati žene.

- Nije bilo reči o obliku vlade u budućnosti - imamo li parlament u budućoj vladi ili ne? - rekla je Farzana Kočai, koja je bila na funkciji člana avganistanskog parlamenta.

Takođe je zabrinuta za svoje buduće slobode kao žena.

- Ovo je nešto što me više brine. Svaka žena razmišlja o ovome. Mi samo pokušavamo da saznamo šta nas čeka. Da li bi ženama bilo dozvoljeno da rade i da se zaposle ili ne? - dodaje Farzana.

Portparol talibana Suhail Šahin rekao je u ponedeljak da će pod talibanima devojčicama biti dozvoljeno da uče.

- Škole će biti otvorene, devojčice i žene će ići u škole, kao nastavnice, kao učenici - rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, priče lokalnog stanovništva na terenu daju drugačiju sliku. Postoji duboko nepoverenje u talibane koji su prouzrokovali veliku bedu za vreme svoje poslednje vladavine.

U julu je nezavisna komisija za ljudska prava u Avganistanu rekla da je u područjima pod kontrolom talibana ženama naređeno da ne posećuju zdravstvene ustanove bez muškog staratelja.

Televizija je bila zabranjena, a nastavnici i učenici dobili su uputstva da nose turbane i puštaju bradu.

Verski stipendisti, vladini zvaničnici, novinari, borci za ljudska prava i žene postali su žrtve ciljanih ubistava, saopštili su iz komisije.

Jedna od žrtava bila je Mina Kairi, 23-godišnjakinja ubijena u eksploziji automobila u junu.

Njen otac, Muhamed Harif Kairi, koji je takođe izgubio ženu i još jednu ćerku u eksploziji, rekao je da je ona mesecima primala pretnje smrću.

Kada su talibani poslednji put kontrolisali Avganistan, žene koje nisu poslušale naređenja su pretučene.

Talibani su porekli da su ubili Nadžiju, majku u provinciji Fariab, ali su njihove reči ne poklapaju sa izjavama svedoka i lokalnih zvaničnika koji su potvrdili smrt 45-godišnje žene kojoj je zapaljena kuća.

Mnoge žene u Nadžijinom selu su udovice avganistanskih vojnika. One zarađuju za život prodajući mleko, ali talibani "to neće dozvoliti".

- Nemamo muškaraca u kući, šta ćemo da radimo? Želimo škole, klinike i slobodu poput drugih žena, muškaraca - drugih ljudi - kažu žene.

Burke poskupele, od posteljine prave šalove

Talibansko zauzimanje zemlje bilo je tako brzo da su se neke žene našle bez potrebne "ženske uniforme" za talibansku vladavinu.

Jedna žena, koja se iz bezbednosnih razloga ne imenuje, rekla je da njeno domaćinstvo deli samo jednu do dve burke, između njene sestre, majke i nje.

- Ako se stanje pogorša i nemamo burku, moramo nabaviti posteljinu ili nešto slično kako bismo od nje napravili veći šal - rekla je.

Cene burke porasle su čak deset puta u Kabulu dok su žene trčale da stignu da je kupe, pre nadiranja talibana. Neki nisu stigli na pijace pre zatvaranja, u nedelju, jer su vlasnici prodavnica požurili da se vrate kući.

- U nedelju sam provela sate u banci pokušavajući da podignem što je više moguće novca kako bi obezbedila porodicu dok ne prođe ova neizvesnost. Godinama smo se borili za prava i slobodu. Moramo li ponovo da se borimo za iste stvari? -  kaže druga žena u gradu, koja se takođe ne imenuje iz bezbednosnih razloga.

- Niko nije očekivao da će se ovo dogoditi tako brzo. Ljudi bi pre rekli da Kabul može da se brani oko godinu dana, ali moral je izgubljen. Vojska ga samo predaje talibanima - rekla je ona .

Strahuje za svoj život, kao i kolaps vlade koju su se toliko borili da izgrade, kao i kraj slobode za avganistanske žene.

- Zato što smo žene, stalno su nas držali zatvorene. Godinama smo se borili da dobijemo slobodu. Moramo li da se ponovo borimo za iste stvari? Da dobijemo dozvolu za rad, dozvolu da idemo same u bolnicu? Sve ni za šta! - rekla je ona.

Tokom poslednjih 10 dana, niz talibanskih pobeda nad desetinama provincijskih prestonica približio je Avganistankama prošlost koju su očajnički želele da zaborave.

Foto: Tanjug/AP

Paštana Durani, osnivač i izvršni direktor "Learn", neprofitne organizacije koja je usredsređena na obrazovanje i ženska prava, rekla je da joj je ponestalo suza za njenu zemlju.

- Toliko sam plakala da više nemam suza u očima da tugujem. Dakle, ne osećam se baš najbolje. Naprotiv, osećam se veoma beznadežno - rekla je.

Durani je dodala da je primala tekstualne poruke od dečaka i devojčica, koji su očajavali što su godine studija "sve ni za šta". Rekla je da su talibani stalno govorili o obrazovanju devojčica, ali nisu definisali šta to znači.

- Islamske studije se pretpostavljaju, ali "šta je sa rodnim obrazovanjem? Šta je sa profesionalnim obrazovanjem? Ako razmislite o tome, videćete da nema odgovora na to - rekla je Paštana.

U tvitu je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres pozvao na prekid svih zloupotreba.

I am deeply concerned by accounts of human rights violations against the women and girls of Afghanistan who fear a return to the darkest days.They are looking to the international community for support.We must not let them down.— António Guterres (@antonioguterres) August 17, 2021

- Međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava, posebno teško stečeni dobici žena i devojaka, moraju se očuvati - rekao je on.

U haotičnim scenama na aerodromu u Kabulu u ponedeljak su očajni Avganistanci prešli vazdušnim mostom u pokušaju da se ukrcaju u avione iz zemlje, ali za milione ljudi nema spasa.

Žena u Kabulu koja je u nedelju provela sate u banci rekla je da čak i ako može da pronađe let, bez vize nema gde da ode.

- Jedina druga mogućnost bila je da ostanemo unutra i da se nadamo da nećemo privući pažnju. Izlazak ili bilo šta drugo može ugroziti naše živote - rekla je ona.

Dok su SAD i saveznici evakuisali zaposlene, Patriša Gosman, saradnik u organizaciji za borbu za ljudska prava, pozvala međunarodne donatore da ne ostavljaju Avganistan na cedilu.

- Mnogi, ne mogu da odu i biće im potrebna hitna humanitarna pomoć i za druge bitne usluge, poput obrazovanja. Sada je pogrešan trenutak da donatori kažu da su sa doniranjem Avganistanu završili.

Žene širom zemlje žive u strahu od istog kucanja na vrata koja je Nadžija čula prošlog meseca.

Njena ćerka, Maniža, rekla je da se nije vratila u kuću od majčine smrti. Uopšte ne izlazi mnogo napolje.

- Talibani ne puštaju žene da se kreću napolju bez muškog rođaka. Jedino muškarcima je dozvoljeno da izađu. Oni mogu da idu na posao - rekla je ona.

(Telegraf.rs/CNN)