Ko je general Dostum, u čiju luksuznu vilu su upali talibani? Ozloglašeni političar, vojnik CIA

Foto: Profimedia/AFP

Video objavljen u subotu prikazuje desetine talibanskih vojnika koji su okupirali palatu Abdula Rašida Dostuma, generala avganistanske vojske. Dostum je, kako navodi Rojters, jedan od dvojice najozloglašenijih regionalnih političara koji je u subotu pobegao u Uzbekistan pošto je grad Mazar-i-šarif na severu pao u ruke talibana. Bio je saradnik i FSB i CIA, moskovski đak.

Preporučujemo

Ata Mohamad Nor, bivši guverner provincije Balk i etnički uzbekistanski lider Abdul Rašid Dostum upleteni su u ratove u Avganistanu od dana sovjetske invazije i bili su među najvećim neprijateljima talibana. Nor, koji je komandovao lokalnim snagama milicije kada je Mazar-i-Šarif pao u ruke talibana, rekao je da su Dostum i on na sigurnom, a za pad grada okrivio "zaveru".

Talibanske snage ušle su u grad skoro nebranjen, jer su bezbednosne snage auto-putem pobegle u Uzbekistan, naveli su provincijski zvaničnici. Nepotvrđene fotografije pojavile su se na društvenim mrežama na kojima se navodno vide vozila avganistanske armije i muškarci u uniformama.

Ko je general Dostum?

Abdul Rašid Dostum avganistanski je političar i maršal Avganistanske nacionalne armije koji je bio potpredsednik Avganistana od 2014. do 2020. godine. Poznat je i kao lider Nacionalnog islamskog fronta Avganistana, odnosno avganistanske Uzbekistanske zajednice. Bio je kontroverzni savetnik za bezbednost Hamida Karzaija u okviru prelazne administracije Avganistana. Tokom 2018. godine vratio se posle egzila od godinu dana u Avganistan suočavajući se tako sa optužbama za silovanje i otmicu, kao i optužbama za brutalnost, kršenje ljudskih prava, ali i optužbom da je ubio svoju prvu ženu. Tog dana kada se vratio, bombaš samoubica je na aerodromu aktivirao eksploziv ubivši 20, a povredivši 90 ljudi.

Dostum je tokom svoje dve decenije karijere vođe milicije sklopio mnoge kratkotrajne saveze. Dostum je bio radnik koji je postao sindikalni šef u sektoru nafte i gasa, uključujući i putovanje u Sovjetski Savez na obuku 1980. godine, navodi Kurir. Ali ubrzo je okupio desetine hiljada muškaraca da oformi većinski etnički uzbekistansku "miliciju Dostum", kojoj je naredio da podrži komunističku vladu u Kabulu i odbije snage mudžahedina koje podržavaju SAD i Pakistan 1980-ih. Dostum je takođe bio u izvršnom veću Narodno-demokratske partije Avganistana.

Dostum se tada okrenuo protiv komunističkog predsednika Nadžibulaha pred kraj njegove vladavine 1992. Tri godine nakon povlačenja Sovjeta iz Avganistana. U tom periodu Dostum i drugi uglavnom uzbekistanski vojni oficiri osnovali su stranku Nacionalni islamski pokret (Junbesh-e Milli Islami) sa sedištem u Mazar i Šarifu. Dostum se uskoro udružio sa komandantom mudžahedina Ahmadom Šah Masudom. Dostumove snage su se borile sa Masudinim ljudima da zauzmu Kabul, dozvoljavajući Dostumu da se nakratko pridruži vladi mudžahedina predsednika Burhanudina Rabanija.

Nakon što je ocenio da je predsednik Rabani propustio da mu ponudi mesto u kabinetu, Dostumove snage su se nakratko pridružile islamističkom vođi Gulbudinu Hekmatiaru kako bi opsedali vladu mudžahedina u Kabulu.

Taliban inside General Dostum’s house. pic.twitter.com/yVj1hu3gUd— BILAL SARWARY (@bsarwary) August 14, 2021

I ranije bežao

Izbačen je iz svog uporišta Mazar i Šarif i okolne mini-države 1997. godine, i na kraju je primoran da pobegne u Uzbekistan, Iran, zatim Tursku.

Ponovo se pojavio da podrži napade predvođene SAD-om radi svrgavanja talibanskog režima 2001. godine, vraćajući se u to područje kako bi povratio kontrolu nad velikim delovima severnog Avganistana.

On i njegove pristalice vešto su koristili američku podršku, a tokom američke invazije Mazari i Šarif je 10. novembra oslobođen od talibana, kao prvi veći grad u Avganistanu. Dostum i njegovi ljudi tada su zarobili hiljade talibana, od kojih su mnogi nestali mesec dana kasnije pod nikad razjašnjenim okolnostima u događaju koji se ponekad naziva masakr u Dašt-i-Leiliju.

Dostumov nacionalni islamski pokret u Avganistanu kontrolisao je brojne severne provincije pre nego što su talibani došli na vlast - uključujući većinu provincija Balk, Fariab, Jovzjan i Samangan - i tu leži njegova baza moći. Od kada ga je administracija predsedavajućeg Karzaija imenovala za specijalnog izaslanika i vojnog zvaničnika, Dostum je pokušao da ponovo uspostavi kontrolu nad delom severnog Avganistana koji uključuje otprilike 5 miliona ljudi. Njegova vladavina u regionu generalno se smatrala društveno liberalnom, ali brutalnom u tretmanu opozicije.

(Telegraf.rs)