Roditelji devojčica stradalih u požaru u domu i dalje traže pravdu: Policajac decu ostavio da izgore

Viani Hernandez i dalje se seća kako se osećala nemoćno u decembru 2016, kada su jednog dana članovi bande došli na njena vrata i odveli njenu 13-godišnju ćerku Ešli. Vođa bande, koji je bio u vezi sa Ešli, pretio je da će pobiti celu porodicu ukoliko devojčicu ne puste da živi sa njim.

Ešli ga je upoznala u školi u siromašnom naselju u Gvatemali.

- Bio je lep, malo stariji od nje - priča Hernandez i dodaje da je njena ćerka bila buntovnik, avanturističkog duha.

Viani je bila odlučna da svoju ćerku otme iz kandži bande. Sve je ispričala policiji, a kada su je pronašli, Viana je Ešli poslala u prihvatilište za decu koje je služilo i kao neka vrsta popravnog doma. Očajna majka se odlučila na ovaj potez kako bi Ešli zadržala što dalje od tog momka i njegove bande.

Ešli je već jednom boravila u tom domu i Viani je znala da situacija u toj ustanovi u Hose Pinuli nije tako ružičasta kao što su zvaničnici prikazivali. Pre nego što je ćerku prvi put poslala tamo, Viani su govorili da će njena ćerka imati smeštaj, hranu, odeću, obrazovanje i psihološku podršku.

- Umesto toga slali su starije štićenice da tuku Ešli ako bi pružala otpor. Tako su je kažnjavali - tvrdi Viana za BBC.

Dom je bio prljav i prenaseljen, a hrana često pokvarena. Međutim, kako su šanse da banda ostavi Ešli na miru bile male, Viana je smatrala da je boravak njene ćerke u domu "Virgen de la Asunción" manje zlo.

- Bilo je ili to, ili da je nađem raskomadanu na kućnom pragu - kaže majka.

Mnoge porodice su, baš kao i Viana, poslale decu u taj dom sa najboljom namerom, nesvesni da je ta ustanova na meti kritika brojnih organizacija u Gvatemali, ali i inostranstvu, među kojima su i Ujedinjene nacije i američka Komisija za ljudska prava.

Deca trpela nasilje, roditelji ništa nisu znali

Neki roditelji su sumnjali da se u domu dešavaju loše stvari, ali niko nije bio upućen o količini nasilja koju deca tamo proživljavaju.

Mirsa (16) bila je jedna od devojčica koja je bila preplašena da bi išta otkrila.

- Nikad mi nije rekla šta se tamo događalo. Jednom je samo rekla: "Ne mogu ništa da ti kažem jer će me tući, zaključati u mračnu sobu i ostaviti bez hrane" - priča Mirsina majka Roksana Tohil.

Mirsu je u dom poslao sud, nakon što je pobegla od bande koja je na silu pokušala da je regrutuje. Sudija je verovao da će devojčica tamo biti bezbednija nego na ulicama Gvatemale koje kontrolišu bande.

Isuviše uplašena da roditeljima pričaju o uslovima u domu, Mirsa, Ešli i još nekoliko njih skovalo je plan.

Tog 7. marta 2017, našle su se u grupi od oko stotinu dece koja su pobegla iz doma. Policiji nije trebalo dugo da ih pronađe i vrati ih u ustanovu, gde je potom njih 56 zaključano u sobu koja je dovoljno velika da primi 26 ljudi.

Istragom je ustanovljeno da devojčicama nije bilo dozvoljeno da napuste sobu da bi išle u toalet. Nuždu su morale da obavljaju u ćošku sobe. Ujutru bi im proturili doručak u tu istu sobu.

Ostavili ih da izgore žive

Očajna i željna da izađe, jedna devojčica je zapalila šibicu. Plamen se brzo proširio. Devojčice su u panici lupale po vratima sobe, ali punih devet minuta ih niko nije otključao.

- Nek kučke gore, pa da vidim da li će opet bežati - rekao je policajac kod kojeg je bio ključ, svedočile su njegove kolege tokom istrage.

U požaru je 41 devojčica stradala, a njih 15 je dobilo stravične povrede koje su zauvek uticale na njihove živote.

Roksana Tohil je odjurila u bolnicu. Kaže da su sve devojčice izgledale isto.

- Bile su u zavojima, koža im je bila ugljenisana. Jedna više nije imala usne i nos. Druga je vrištala i molila da je poliju vodom. Gledala sam kako zatvaraju oči i umiru - kaže Roksana.

Nedugo potom pronašla je svoju ćerku. Mirsa je već bila u mrtvačnici.

Ešli je takođe stradala u požaru. I njeno telo je bilo u mrtvačnici, ali je Viana odbila da vidi ugljenisano telo ćerke.

- Želela sam da je pamtim lepu, a ne onakvu kakvu mi je država vratila - kaže neutešna Viani.

Na sahrani je grlila kovčeg. Zaklela se da smrt njene ćerke neće proći nekažnjeno.

Optužnica podignuta, proces i dalje tapka u mestu

Protiv 12 državnih zvaničnika je podignuta optužnica. Terete se za brojna krivična dela - od ubistva do zlopotrebe položaja. Ipak, porodice žrtava kažu da sudski proces ide traljavo.

Saslušanja su mnogo puta odlagana, čak i pre nego što je počela pandemija korona virusa.

Sudija za BBC kaže da su razlozi za odlaganja brojni, uključujući i žalbe obe strane u postupku. Ročišta su odlagana i zbog nedolaska advokata, ali i zbog prebukiranosti sudova, zbog čega dolazi do toga da su u isto vreme zakazana dva saslušanja, pa je sudija prinuđen da jedno ročište odloži.

Viana kaže da je besna jer su samo trojica optuženih u pritvoru, dok preostalih devet uživa u udobnosti svog doma, pošto im je određen kućni pritvor. Za to vreme ona pokušava da pronađe posao gde će imati dovoljno razumevanja da odsustvuje zbog odlaska na sud.

Odbrana krivi mrtve devojčice za tragediju

Ročišta koja su održana bila su veoma bolna za majke, jer su advokati odbrane krivicu pokušali da prebace na mrtve devojčice, ističući da su upravo one izazvale požar.

Dozvolili su sebi i da kritikuju majke, a pojedini u gradu su otvoreno pitali "odakle im ideja da decu šalju u dom na prvom mestu".

Viani se sada bori za to da sazna šta se u domu tačno događalo i to ne samo u danima uoči požara, već i godinama pre toga. Ona to želi sada više nego ikad, jer su se pojavile informacije da su štićenice bile žrtve trgovine ljudima.

Ona se bori i da sačuva dokaze iz požara. Pokrenula je peticiju 14. juna da sudija zabrani ponovno otvaranje te učionice, jer bi prilikom renoviranja svi dokazi bili uništeni.

- Duše naših ćerki su i dalje u toj sobi i mole za pravdu - kaže Viani, dok neutešno plače.

Danima čekali potvrdu da su ostali bez ćerki

Gvatemala je nakon tragedije u domu proglasila trodnevnu žalost. U požaru su stradale devojčice starosti između 14 i 17 godina, a policija je prvo tvrdila da su štićenice u znak revolta zapalile dušeke pokušavajući da pobegnu iz doma.

Mnoge porodice su danima čekale potvrdu o smrti svojih najmilijih. Tela nekih devojčica su toliko stradala u požaru da je bilo nemoguće identifikovati ih, pa su se čekali rezultati DNK analiza.

Lokalni mediji su u to vreme pisali da su devojčice pokušale bekstvo jer su ih zaposleni seksualno iskorišćavali, kao i zbog loših uslova života u domu.

- To mesto je bilo tempirana bomba. Bilo je pitanje vremena kada će eksplodirati - rekao je tada Angel Kardenas, bivši zaposleni u domu.

Dom je inače bio u nadležnosti Ministarstva za socijalna pitanja, a optužnica je podignuta i protiv tadašnjeg ministra Karlosa Rodasa, njegovog zamenika Anahija Keler, nekadašnjeg direktora doma Santosa Toresa. Oni se terete za ubistvo iz nekada, zlouporebu službenog položaja, zanemarivanje maloletnih lica i neispunjavanja službenih obaveza.

(Telegraf.rs)