Crveni alarm za čovečanstvo: Klimatske katastrofe širom sveta, ima li nade za spas?

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama je zabrinjavajuć. Sekretar UN-a, General Antonio Guteres upozorava da više nema vremena za odlaganje i izgovore.

Štetni uticaj koji imamo na klimu na Zemlji je činjenica, kažu UN naučnici u studiji. Izveštaj svedoči o tome kako bi emisije gasova koji utiču na globalno zagrevanje mogle da dovedu prelaska limita porasta temperature za manje od decenije.

Pored toga, porast nivoa mora, koji bi mogao dostići čak 2 metra do kraja ovog veka, ne možemo zanemariti.

Sa druge strane, naučnici su na tragu rešenju. Veruje se da bi drastično smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte mogao stabilizovati temperaturu koja konstantno raste.

Ova procena Međuvladinog panela o klimatskim promenama sadrži dokument od 42 stranice poznat kao Rezime za kreatore politike.

Niz izveštaja sa ovog panela biće objavljen u narednim mesecima, a današnji nosi naziv - Crveni kod za čovečanstvo.

- Ako udružimo snage sada, možemo izbeći klimatsku katastrofu. Kao što izveštaj pokazuje, nema mesta za odlaganja i izgovore. Računam na predstavnike vlada da obezbede uspeh COP-a 26 - rekao je sekretar UN-a, General Antonio Guteres.

Prema profesoru Edu Havkinsu sa Univerziteta u Redingu, Velika Britanija, naučnici ne mogu biti jasniji po ovom pitanju. Ljudi nedvosmisleno zagrevaju planetu.

U poslednjih 50 godina, temperatura zemlje na globalnom nivou porasla je toliko koliko nije za dve hiljade godina.

U Grčkoj besne požari kao nikada do sada, dok su Kinu i Nemačku zahvatile poplave.

Prema izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama temperatura zemlje na globalnom nivou porasla je za još 1,09 stepeni Celzijusa u poslednjih deset godina, u odnosu na porast zabeležen od 1850. do 1900. godine.

Da li i dalje ima nade za spas?

Posledice će postajati sve gore sa svakim sledećim porastom temperature, rekao je prof. Havkins i dodao da će mnoge od ovih posledica doneti nepopravljivu štetu.

Više od 190 vlada već je potpisalo Pariski sporazum iz 2015. godine i složilo se da limit globalnog zagrevanja bude 2 stepena ili idealnih 1,5 stepeni, mada izveštaj upozorava da, u najboljem slučaju, ove promene mogu samo da zaustave, ali ne i da preokrenu štetu koja je već učinjena.

- Izveštaj samo potvrđuje ono što mi već znamo - da je ovo vanredna situacija. I dalje možemo da izbegnemo najgore posledice, ali ne ukoliko nastavimo kao do sada i ako ne tretiramo krizu kao krizu - rekla je aktivista, Greta Tunberg, na Tviteru.

The new IPCC report contains no real surprises. It confirms what we already know from thousands previous studies and reports - that we are in an emergency. It’s a solid (but cautious) summary of the current best available science. 1/2— Greta Thunberg (@GretaThunberg) August 9, 2021

- Dobra vest je da, ukoliko na svetskom nivou uspemo da postignemo nulto povećanje temperature do 2050. godine, imaćemo značajne šanse da eventualno stabilizujemo porast temperature ispod 1,5 stepeni Celzijusa - rekao je dr Jori Rogelj, predavač o klimatskim promenama sa Imperijal koledža, London.

Vodeći autor studije, dr Tamsin Edvards, rekla je za Sky News da ovo ljudi mogu videti kao optimizam, ali da mi još uvek nismo došli do toga i dodala da veće emisije koje imamo sada mogle bi da dovedu do katastrofalnih klimatskih promena. Ukoliko ne bude momentalne i drastične redukcije u emisijama gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, porast od 1,5 stepeni biće nam daleko izvan domašaja.

One of the stark messages of new @IPCC_CH #climatechange report is that we are running out of time to achieve the lower temperature target of the #ParisAgreement#COP26 #ClimateAction pic.twitter.com/r0rXFS7maQ— World Meteorological Organization (@WMO) August 9, 2021

Premijer Boris Džonson rekao je da je studija napravljena za "otrežnjujuće čitanje" i da će naredna decenija biti "ključna za osiguranje budućnosti naše planete".

Ovo je prvi put da naučnici mogu sa sigurnošću da kažu da klimatske promene sada već utiču na svaki region planete.

Sa 100 dana do COP26, pokretanje pitanja o klimatskim promenama je od ključnog značaja.

26. Konferencija država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, trebalo bi da bude održana 1-12. novembra 2021. godine, u Glazgovu.

Međuvladin panel o klimatskim promenama istraživao je pet različitih scenarija baziranih na emisijama ugljen-dioksida koje na globalnom nivou i dalje emitujemo i šta radimo da to kompenzujemo.

Zaključili su da, ukoliko govorimo o najboljem scenariju, sa veoma malim emisijama i postizanjem neto nule do 2050. godine, očekuje se da ćemo dostići 1,5 stepeni u narednih dvadeset godina.

Mnoge zemlje, uključujući i Veliku Britaniju, obećale su da će do 2050. godine postići neto nulu - što znači maksimalno redukovanje emisija - ali su kritikovani da nisu održali svoju reč.

Neozbiljnost i ignorisanje navedenih činjenica doneće nam klimatske katastrofe koje već menjaju sve, a samim tim i ogroman udarac na poljoprivredu koja je od ključnog značaja, kako potrošnja resursa i broja stanovnika na globalnom nivou konstantno raste.

Način na koji koristimo resurse nije dobar za ekosisteme, pa samim tim ni hrana koja se tako proizvodi nije dobra. Ukoliko se nešto uskoro ne promeni, kriza koju vidimo u vidu vremenskih nepogoda, proširiće se i na sve ostalo.

(Telegraf.rs)